Inspiriran jednim postom, tačnije, komentarima na post, došlo mi je da napišem nešto na ovu temu. Tema je ljevica, nova ljevica, kao politički oponent trenutnom stanju u društvu. Na ovom polju ima dosta plodnih ideja, samo, koliko su sprovedive u praksi. Radnička fronta u Hrvatkoj ima program demokratskog socijalizma, prelaska sa kapitalističkog sustava na radničko samoupravljanje. Općenito, to je izrazito liberalna ideja, jer se zalažu za maksimalan nivo direktne demokracije, da narod odlučuje sam o svemu, ili barem većini stvari. To bi se moglo ostvarit internetskim glasanjem, u Argentini se jedna politička stranka, ne mogu sad nać koja je, se zalagala za glasanje putem pametnih telefona, o većini stvari koje se tiču države. To je praktično referendum, samo što je ovaj besplatan. Tu je pitanje mogućnosti manipulacije takvim glasanjem, ali mislin da se to da sredit. Kada bi kombinirali sve te ideje koje su trenutno na marginama, mogli bismo napravit pravedan sistem, ali ipak, ja mislim da to sad trenutno ne bi funkcioniralo.
Recimo, iman prijatelja koji radi u jednoj firmi. I većina radnika te firme gleda samo da im bezveze prođe dan, bez interesa da se zadaju u rad, bez želje za nekin napretkon. U državnim institucijama je normalno da bez ikakva objašnjenja nekoga nema na poslu i slično. Takav je nivo svijesti dominantan kod većine ljudi i zato demokratski socijalizam ne bi moga zaživit. Jer bi bilo ko u današnjim državnim firmama, svi bi gledali da uvale nekom drugom da radi a oni bi fušerili. Druga stvar je, da trenutno neka zemlja učini iskorak ka demookratskom socijalizmu, suočila bi se sa izolacijom i sankcijama od strane praktiki ciloga svita. Zato mislin da je ključan razvoj svijesti pojedinaca. Promjena sistema će se onda desit spontano, sistem će se prominit sam od sebe. Kad bi ljudi bili osviješteni od ovakvog bi sistema u tren oka napravili nekakav sistem koji bi moga funkcionisat normalno. Dok će i najbolje ideje, ako ih uzmu korumpirani, lijeni, bezobrazni ljudi bit oskvrnjene i izvrnute naopačke.
Ali bitno je da postoje stranke poput Radničke fronte, jer je bitno da ideja živi, da neko održava plamen pa makar taj plamen jedva gorija, da ga neko drži da gori, dok ne dođu vrimena u kojima će od tog plamena mogla bit naložena prava vatra.
|