Teško je kad te neko ne razumije. Općenito, pitanje je koliko smo mi ljudi kao bića sposobni razumit jedni druge. Druge ljude uglavnom doživljavamo kroz svoja iskustva i triba nan neki zajednički temelj da bi mogli shvatit drugu osobu. Onda lakše svaćamo ljude koji su nam sličniji. No koliko možeš prenijet svoj osjećaj drugoj osobi, to je već pitanje. Za takvo nešto je potrebno da obe strane znaju i razgovarat i slušat i da obe posjeduju neki solidan nivo empatije.
Elem, reče mi pssihoterapeut da, da ako iman toliki pritisak da pustim agresiju u kući, da možda to i triban uradit. Ja reko: znam, al kad krenem da to uradin, ne mogu. Pa smo se dogovorili radit il na tome da porazbijan ili na tome da me prođe taj poriv. Kad san to reka svojima, odma je bila burna reakcija. A ja se tog bacanja bojim ko smrti. Nešto je tu dublje u pitanju, s nečin se ja u sebi ne mogu suočit. A t bi sve bilo super, kad bi ja fakat viđa psihoterapeuta kako triba, a ne vako po 15 minuta, kad ne moš ništa radit. Ovim tempom ću s njim ću radit još 10 godina dok se odviju promjene. Al eto, barem ima volje radit sa mnom i koliko toliko je stručan, u poređenju sa moje dvi bivše psihoterapeutkinje. I one su bile ok, samo što sam ja sa svojim problemima malo velik zalogaj. U ovoj si novoj (i 2020toj i 28oj) godini želin da raspleten ovo klupko i ako triba da smognen snage da udarin mačen po gordijskom čvoru.
I da, za psihoterapeuta, mislin da me donekle razumi. Ne skroz, al donekle da.
A ova verzija je the verzija
Post je objavljen 16.01.2020. u 21:03 sati.