ČEGA SVE NEMA, A DOBRO BI BILO DA JE TU...

A sad jedan malo kritizerski tekst čega sve nema od Dajaninih dela u postupku prevoda ili objavljivanja ili uopšte u temi bilo koje litararne priče?
Navikli smo već na teme koja beleži definitivno godinu 2018 a to su - Poslednje venčanje na engleskom jez, Zabranjena ljubav na španskom jez, Komodo - scenario/film, tu i tamo neko delo od gipsa... Dakle, ako nešto još iskrsne ili do 31. Decembra 2018 bude u delu - zanimljivo - izveštavaćemo sigurno, a dotle da se osvrnemo malo na neke ''zaboravljene romane'' koji nit se prevode, nit se o njima priča, i koje imamo šanse do sutra da zaboravimo da uopšte postoje.
Trudimo se da lepo pričamo o njenom radu, ali ovog puta ćemo biti kritičari - čega sve nema od dela Dajane?
Prvo ćemo pomenuti njenu voljenu/dragu/obožavanu/najdražu heksalogiju koje ni na jednom jedinom jeziku ove naše planete u kompletu nema. Imamo ''Ubiti s stilom'' na španskom, i ''Priča plave mumije'' na španskom, engleskom i prevodiće se na italijanski. Dotična heksalogija broji šest delova - 1. Obeležena da umre ". 2. Divlja Džoana 3. Ubiti s stilom 4. Kazino la Miraž 5. Zemlja Zi Monka 6. Priča plave mumije a od tog su u nekom - treskavom - opticaju prvi i šesti deo (to je očiti -redosled- kog karakterišemo - boli glava a uši zvekeću). Stvarno se nadamo da ćemo bar na jednom jeziku videti i svih šest delova pa doneti konačan utisak o dotičnom Stefanu Ajronu, kapetanu Džonu Robertsonu i istražitelju Džonatanu Lombardu ko glavnim akterima ove vojne, megalomanske, književne građevine pisane reči od 1350 strana otprilike.
Dalje, čega još nema a dobro bi bilo da se setimo da postoji?
Svakako jedno od 5 Dajaninih najdražih dela - reč je o romanu iz edicije Večiti klasici pod nazivom ''Vreme molitve, vreme strasti''. Mađarski roman, istorijskog karaktera za kog znamo da postoji i ne znamo bukvalno ništa
Sledeći na listi - praistorijski roman već blago rečeno - britansko delo ''Lordsov kamen'' iz davne, pradavne 2003 godine. Začetnik čuvene tetralogije. Potom delo ''Vapaj orhideje'' prvi deo upravo te tetraralogije, a ne bi bilo zgoreg pomenuti da ni ''Marokansku princezu'', ''Treću kapiju'' a ni ''Zatvaranje kruga'' nikad nismo videli u temi - dela koja su prevedena na više jezika i koja se objavljuju (sem što su manjim delom prevedeni na nemački i to još 2007). Da li je to namerno zaboravljeno ili...
Potom prvenac - Dersalovi naslednici - nijedno od dela iz te triologije nismo videli, niti se o tom priča. Smešten u Monako, Italiju i Francusku - svakako prvo delo Dajane Diverno i to iz perioda njen mladosti - rukopisna triologija o kojoj takođe ne znamo ništa.
Sledeći ''Volela sam predsednika'' - mađarsko-ruski roman o kom se ništa ne priča, a kog se sećamo da eto ko sporedni lik se pojavio ni manje ni više nego i Sergej Jesenjin.
Potom noviji roman ''Profil zatvorenika'' ekstra delo koje pripada američkoj književnosti i o kom standardno ne znamo baš ništa.
Takođe nikad nije prevela i promovisala nemačko delo ''Vilhelm Gustlof'', mada se polako uviđa da od svih 28 objavljenih književnih projekata Dajane Diverno, ovo delo ističe kao delo za kojim uistinu raste potražnja, tako da nam nije jasno što se tiče scenarija ili prevoda na neki drugi jezik - šta se uopšte čeka? Limun? Delo se i bez reklame i s svega jednom radio i običnom promocijom u ''Lifci'' savršeno dokazalo ko zanimljivo...
Onda ''Kralj sirena'' - opet nešto britansko i to onim inspektorom Hastingsom iz tetralogije, pa ''Misterija svetionika'' ...
Sledeći na listi je ''Dama s 1000 lica'', onda ''Fang'', takođe i ''Komodo'' bi bilo lepo videti na više jezika, isto ko i ''Zabranjenu ljubav'', ''Tajna markize de Šampanj'', ''Samba do smrti'', ''Tajne strasti grofice Razaski'', ...
Ovako bismo mogli do sutra. Stvarno se trudimo da pišemo pohvalno, ali mislimo da predstoji još jako mnogo posla pred njom u narednom periodu i da će Dajana Diverno sigurno biti jedna od osoba koja će obeležiti veliki deo književnosti u sledećih par stotina godina