GOLDEN CLASSIC COLLECTION - Alan Johnny Allen 1.100 Alen Alispahić, pjesnik, Ljubav.Mir.Bolji dani. Čiča-Gliša 5 The House of Rising Sung Deda Žorž Cvr!ka Pije Sprajt Histerija žene 2 Osam Šezdeset 8-60 Rock and roll, i dr. kućne potrebštine vol. 1 Refreni za publiku 2x između strofa i 3X i dva puta po 4X Pop-shop Fakt Prevedeno sa engleskoga Textdžinica kod Alena Izvod Iz Matična Knjiga Pjesama Onako. Pomalo, onako. I Ja Sam Tebe Bodrio Kao Lav Dobivam na penale Alenčić Versijatrija Fusnote To su takve pjesme Sad je sve jasno Timski duh.Timski duh. Timski duh. Coffe Break To možda samo tako misliš, ali ne misli ni ja Dežurni dispečer Ovaj Rekao Bih Tačno Da Mislim Štaznam Dovoljno je

ALEN ALISPAHIĆ

31.08.2021., utorak

Uran Uran


Kao tvoja prekoračena zadruga
Ukupno si u totalu grupisan
Anarhističan kao retrogradni Mars
I Uran Uran.

Duplo si veća skupina od anarhista boljševika.
Ujedinjen si u zastavu i grb himnu i distinktivna obilježlja.
Zdravlja mi, živi bili svi mi.
Drugovi naši bicikle voze, veseli, cvijeća korpica.

Drugarice posadimo cvijeće,
šume pošumimo zeleni se crnogorica, slobodno
razmišljaj o sebi, prirodni i društvu.
Jedinstvena unija od tačke do tačke u krug
kao lanac zapovijedi od komesara do komesara.

Priručnik za uporabu

Izigravaš pravdu na sred istine.
Elitno korporativan orgija oligarhija
kao položena zakletva.
Zaokružen zavjet odan kao poklič.

Fenix ti je na vrh jezika.
Pepeo posut po glavi garežom minulih vremena.
Ili ubireš travarinu ili mostarinu.
Solidaran kao armija ljudi.

Bratstvo je neka vrsta prepoznavanja ljudi.
Ipak, razlikuješ predrasude od krivovjerja.
Srdačan si do posljednjega daha.
Jednako razotkrivaš neupućenost ravno
u priručnik za uporabu.


Oznake: Književnost, literatura, lirika, lektira, lira, poetika


- 10:00 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Naširoko


Knjižim svoju imovinu. Pjesma leži na listovima
kao duhovna zaostavština.
Duše mi, ovdje ima spoznaje koliko i mudrosti
iz iskustva.

Čovjek nekad mora osloniti se na valjanost iskaza.
Čovjek se nekad mora osloniti na sam iskaz kao
na intuiciju.
To bi trebao biti valjan iskaz kao i nepogrešiva intuicija.

Što je više prežvakano to je sočnije.
Samim tim dovoljno je da nešto čujem iz prve ruke,
u second handu to već je prepričano kako treba.
Ponekad čovjek mora ispljunuti što je rekao iz sebe.
No, ne popljuvati naširoko.

Pogoni

Mi smo te odabrali kao ideju.
U načelu ideja je odabrala nas.
Svi smo mi, u principu, iz istoga svjetonazora.
Kolosplet je, kako da kažem, hajmoreći, skup igara
kao folkloran je.

Sredstvo je cilj težiti sredstvu
Zato proizvodiš sve ovo i fabrikuješ, prvenstveno
cilj je izbor slobode sredstava
Voljnost je samo sredstvo ka volji, posredstvom
sredstva akumuliraš resurse i moć.

Meko represivno sredstvo a kod nekih sedativna sredstva
Drugi, ipak, teže za kapitalnim sredstvima: vatra, voda,
kamenjar, propuh kako bi došli do elementarnih sredstava
gdje cilj je stvaranje Novoga čovjeka u Novom Svijetu
Novoga doba.

Oznake: Književnost, literatura, lira, lektira, poetika, lirika


- 09:54 - Komentari (0) - Isprintaj - #

23.08.2021., ponedjeljak

Intimizacija


Ne umanjuj ljepotu poeziji, svu njenu nježnost
tananost i lepršavost.
Čovjek živi po tajni, fina patetika postojanja,
na se za se suze liti.
Dirljivost prolaznosti, slatka i nenametljiva
teatralnost, šeprtljavost ona jedna fina.
Fina naivnost, zanosi, nevinost
i ozbiljnost naših tragičnih sudbina.
Intimo ukusno osjetimo naša bića...

Hodim

Hodim za svjetlom u svojoj tuzi.
Svjetal hodim za svojim danom.
Imamo samo jednu priliku svaki put
Možda da napravimo što točno po priručniku
prilika da budemo bolji od svega što znamo.

Slijedim srce gdje ga sam vodim
Svjetal hodim za svojim danom.
Hodim za svjetlom u svojoj tuzi.
Imamo samo jednu priliku svaki put
Otpuhnuti prašinu s albuma
gdje čuvamo slike svog života.

Problem birokatije

Aplicirao sam ti svoja osećanja kao sve formulare
za stalni radni posao, minimum iskustva.Nisam imao
neku vezu, interesnu sveru osim čistog entuzijazma
da prihvatim odgovornost.
Stajala si druge strane kao iza stakla, ljubazna i večna
kao red pred šalterom, i ženstvena. Mistična poput
birokatrije.
Pitala si da li sam upotpunio uplatnice našeg odnosa?
Pitao sam te za odrednice..., za stupce, pratio sam tvoje
direktive.
Predao sam ti dušu.
Ti si kao lepezom, onim manirom
zatvorila kartonom onu arkadu jer znaju u Sali
promaje da pušu.
Ostali smo blokirani negde na pola puta fascikle,
rekla si da mogu da te nazovem. Revijalno i posle signala:
„Glavni Arhivator Čvarkov“ kažem da te volim.
I pitam: „Imal šta?“


Oznake: Književnost, literatura, lirika, lira, poetika, lektira


- 08:04 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Dobivam na penale


Sa slova na slovo kao s brda na brdo
Svakom riječju kao da ti se vraćam
a pobjesnio sam kao Max.
- Kako da ispravim to što misliš da sam Ljaks…
I obični prdo.

Od slova do slova ko od tačke A pa do tačke Be
i uz ovo Be nikad ne spomenut Je…
Rastajemo se mi, vjeruj nije mi lako…
zar da budeš vječno nesretna?

Slovo po slovo sa zuba na zub
cijedi se slina, kapa riječ:

„Slušaj mala, dobivam na penale
u životu, pa i ovaj meč…“

Oh!
Prolaznost me vraća iz svojih daljina.
Ponoć je već.

Pola pola

Nije daleko mir samoubice od mira nirvane.
O, ti koji si se rastužio nedjeljom ujutro pred TV – om,
lasom bi hvatao brodove u lavoru.
Pingvini popadaše sa lijane.
Koza Nostra indijanskih kasti.
Hvataš bumerang čipkastim rukavicama.
Polucilindar daje hlad nad kimonom.
Gle, došao si ovom a krenuo onom!
Kada si punio džem u palačinke bilo je kao da umotavaš
u tepih Kleopatru.
Zaledio šumu a kresnuo da potpališ vatru.
Nije daleko truba od frule kojom mamiš zmiju iz turbana.
Jedini si koji u Sodoku rješavaš jednadžbe svemira.

Usamljena žena

Jutros kad sam pomaknuo zavjesu
pomislio sam da sam načinio pokret rukom
kao da mašem.

To me je uplašilo.

Ustao sam i vratio zavjesu na mjesto.

„Kako si glup!“, pomislio sam,
„Opet je bilo kao da mašeš“

Za par minuta na vratima je zvonila
usamljena žena.




Oznake: Književnost, literatura, lira, lektira, lirika, poetika


- 07:58 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Fakt


Nadima se moja ljuštura u njoj
zadebljalo postojanje.
Novo čudo viri iz glavice kupusa.
Nešto je ostalo u kukuruzu.
Nešto se ispučilo iz graha.

Niko nikome ništa neće priznati.
Jasno je da prije mene niko nije bio živ.
Sve se svodi na kajanje.
Kajanje se uhodi jednako kao i ispovest,
otud ovo piskaranje.

Fascikle ambalažne trikotaže.
Čisto državnički akt, fakt.

Oznake: Književnost, literatura, lira, lektira, lirika, poetika


- 07:56 - Komentari (0) - Isprintaj - #

22.08.2021., nedjelja

Mehkoser


Svaki moj odraz u ogledalu postaje portret. Neka se zna da sam ja učinio kraj postojanju ogledala.
Kazivaće: "Mehkoser je to bio, onaj; on u kojem god se ogledalu ogledao
staklo je od miline njegovog lica, od neodoljive lepote njegove, prilepilo uz sebe njegov lik, njegov se odraz zadržao u ogledalu
i koji se god drugi pokušao ogledati u istom tom ogledalu, nije se ogledao.
Tako je bilo, i bi tako sa svakim ogledalom. I otad ogledala ne odražavaju nijedan drugi odraz, nijedno drugo lice
i na svim ogledalima stoje Mehkoserovi portreti."

Svako je ogledalo postalo portret.

Oznake: Književnost, literatura, lira, lektira, lirika, poetika


- 07:26 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Mamuze


Pokrepaće nam i ova družba. Stanjiće se i ovaj saldo. Izgubićemo bonus.
Po nas neće doći vučna služba. Oslabiće tonus.
Poreći ćemo da smo bili pogan, zakunimo se zadnji put da ne umemo da kunemo.
Sam će od sebe iz života ispasti višak sudbine.

Bili smo dobri? I da i ne.

Jednako su nas divili i klozeti i korseti,
bolji je onaj što osaburi a nije onaj što se sveti. Ne mora štikla uvek biti ta na peti.
Mogu i mamuze.

Lagano...

Lagano se u mojim ustima smiruje upala desni i otok se
povlači.

Na krajevima mojih usana lagano, zaista, zaceljuju
žvale.

Lagano po mom telu prolazi crvenilo
i svrab.

Otpada
iz mog života dlakava bradavica.

Lagano iz mog života izlaze krastave
žabe.

Iz moga života
izlazi, najzad, otrovni crv.
Zarasta
u mom udu više puta slomljena kost.

Truba

Krokiji drhte od neuhranjenosti, a ja dok hodam zemljom sitan
i naduvan od grčeva kao nečija namerna malenkost,
izvodim svakodnevnu svoju teatralnost:
kao zastava koja nema farbu ni grb šumim,
šumi vetar u krošnjama, šumi, šumi plameno lišće,
šumi, šumi muk umrloga.
Nisam našao bisera u blatu, tek trule kosti, muče mrtvi,
ječe u blesku zlatnog zuba, i rokću, iznad njih, svinje kao da ih kinje.
Biće bolje sve, spasićemo se mi svi, ali ne pre dok ne dune,
gledao sam to u filmu, američke konjice truba.



Oznake: Književnost, literatura, lirika, lira, lektira, poetika


- 07:22 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Večno besmrtna


Dah-nedah

Dišeš svoje umjetno disanje, svoje umetnute
boce s kisikom.
Šuma se i dalje skriva iza stabla, stablo će
o prvi zid da udari krošnjom poput obezglavljenog
čovečanstva, glavom.
Na dalekovodu oblaci režu vene neba,
ptice izigravaju strukturu, pesnik izigrava strukturu
društva.
Tupe ivice papira pilaju jednako kao i hrapavo grlo,
ova belina je bila tvoj jastuk i kruna od trnja,
krošnja i šešir.
I sve si na šešir i u šešir sve je u krošnju
i iz krošnje. Na kraju si postao svestan da si proces:
udahni-izdahni. Dah-nedah.
Inkubator. Inkuba.
Intubator. Truba.


Mrazno umjesto mazno


Osuđen sam
Od bogova da punim Danaide bez dna
Dok kao Emina sa ibrikom u ruci prosipaju
Iz šupljeg u prazno.
„A šta ako je mrazno,
A šta ako snijeg napada?“, to se ja
Sad pitam.
„Ako snijeg napada na behar, na voće?“


Večno besmrtna


Jutros je pred mojim vratima nevino osvanuo
Optimizam sreće. To se retko sreće
da pronađu se tako krpa i zakrpa, i popune
šupljine
polupanim lončićima, da onaj žedni otpije gutljaj vode
sa svojih diogenskih dlanova.
Iz daljine godina već svetli moj lik kao fokus,
kao pouzdano zaleđe, umjetnost me čini jačim nego što pretpostavljam.
Na mojim usnama tvoj okus kao hokus-pokus -
Čuj, preparandus!? To mi više liči
na neko lajanje na mesec.
I ima samo smrt zvezda, ali nema smrti onako uopšte,
i ima Život, i ima još Ljubav večno besmrtna.


Oznake: Književnost, literatura, lektira, lira, lirika, poetika


- 07:10 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Građevinar


Putokaz ti pokazuje odlučnost

Staze su nanizane kao tok
Uporedo je uvijek nešto u tijeku
Put može imati svoju besciljnost
Kao na kraju svaki korak svoju odmjerenost
i smislenost.

Ti se možeš uputiti, i ponekad pitaš za smjer.
Putokaz ti pokazuje odlučnost, uglavnom.
Nekad zastaneš ili osmotriti ili osvrnuti se.
Ti se zaputiš kao što si često zamišljen po prirodi.

Kruženje univerzuma u stvari, ustavri, nije avanturizam.
To se pokreće kao inicijativa to je kao i sa novom idejom.
Sudbina je naknadna pamet ili nešto što možda
prepričavamo prije vremena.

Hamletovska


Krao sam ljudske sudbine
Kao što bi me sudbine
Same zaskočile

Uhodio sam ljudske svetove
Kao što im se nisam
Mogao sakriti

Kao ovde kao tamo
Kao bilo gde
I ovako i onako
Slučajno

Sve samoće koje sam rasuo
I u krotkim i u onim razbludnim
Sve samoće koje sam gajio
Ni kralj ni prosjak
Ni pesnik ni pustinjak

Kao ovde
Kao tamo
I ovako i onako
Slučajno

Šta još treba da ti kažem
O svojim hamletovskim danima
A ne, dosta je više besmislenog pravdanja
I ja bih možda i bio našao
Da sve svoje vreme nisam tražio

Građevinar

Na stihove ne treba vršiti hajke.
Polako dotjerujem, materijalizam, lične potporne stubove društva,
inspiracija je niz tekovina procesa omasovljenja
iskustva intimnog stava
neba, reka, trava.
I treba u čovjeku da se slegnu tektonske,
salivene ploče temelja duše.
Posle se podvlačiš. Uvlačiš Gorskim Vijencima da bi
narastao, porastao
u vrh,
šiljke Himalaja.
To je izgradnja profilnosti profilisanosti vlastite statue,
hijerahičnosti čela.
Građevina je sad zaokružena, čvsta, jaka.
Dobra. Cijela.

Oznake: kniževnost, literatura, lirika, lira, lektira, poetika


- 07:03 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Vizure


Došla si iz perspektive.
Došla si iz vizure.
Emancipirana kao pravo žene.
Solidarna kao grupe Amazonki.
Rekla si da još nisi našla svoj razlog
stoga nemaš niti muža
Nemaš čovjeka svog života.
Rekao sam ti da se ne bavim guru praksom:
možda možeš pokušati sa darvinizmom, marksizmom
učenim Karl Marksom.


Superloto


Uzvrpolji se kao glavni dobitak.
Mozak ti radi kao loptice u bubnju.
Bubnji ti u ušima kao kad te svrbi lijevi dlan.
Brojevi su poslagani kako je i red.
Izvuci slamčicu na superlotu.
Davljenik se i za reprizu hvata.
Jackpot ti je kad si sretan,
i pucketaj prstima.
Ti ponovi ovo sve.
Kad sa drugim dijeliš sreću tu.
Superloto nije kocka to je investicija.


Sve te male skrivene stvari


Pusti neka se slegne prašina
kao slegnuta ramena slegnutoga utiska.
Onda se zavuci negdje u svoj krajolik,
otvori panorame duše na bilbordima ekologije.

Nemoj odustati od traganja za smislom.

Mora da postoji raspored složen u fiokama.
Kao fino opeglane košulje u ormaru.
I nered: kao sve te male skrivene stvari
pod košuljama između redova.

Napravi još jedan sjetan pogled kroz prozor.
Sad ti je cijela soba istrošena
od nagle ležernosti.

Od čudne neke lepršavosti.





Oznake: Književnost, literatura, lirika, lira, poetika


- 00:06 - Komentari (0) - Isprintaj - #

21.08.2021., subota

Vaza


Pišem razgovijetno premda nisam
suviše opterečen sobom.
Pišem bez fusnota.
Jer čovjek se, možda, sam nad sobom, ponekad,
zamisli.
Primjećujem kako se mijenjam.
Primjećujem kako se i ne mijenjam baš.
Jer držim do svoga stila i prepoznatljivosti.
Držim da sve dok čovjek čita može
i da se zapita, ponekad, o stvarima.
Pišem posvećeno.
Premda se ne unosim u to kao nekom u lice.
Pojave na svjetskoj sceni ovdje umjesto dva
suprostavljena lica radije su vaza.


Bono Vox


Johnny-To sam ja!
Moja Azra to je najgore.
Ovo je mali grad. U njemu sve se zna.
A kada sve znaš kao da i ništa ne znaš
jer baš bezveze je kad si indiskretan.
Cinkariš strofu po strofu,
upireš prstom u svoj lik.
Predstavljaš se tu i tamo.
I kad si poslijednji put obrijao bradu i brkove
kako bi ličio na Pankrte.
To što ti fraze na pamet vrte
nije završna tvoja riječ.
Oklijevaš sa porukom generaciji.
Nisi glasnogovornik jednog vremena
samo želiš biti na dobrom glasu,
što bi rekli bono vox.

Povjerenja

Čuo sam mnogi cinizam.
Ja nikad ne bih mogao biti pantomimičar.
Najbolje se vide, koliko god se srkivali, ljudi
iza scene.
Koga sam mogao savjetovati i savjetovao sam ga
da ne bude frontmen.
A ako sam se držao po strani
ne znači kako nisam imao preglednost.
Nisam vukao konce,
ali baš lijepo sam tkao ove ćilime.
Ako je neko želio tapiseriju
morao ju je sam pustiti na grudima.

Možeš potom


Ne mora sve da te razdvaja od svega.
Povezao si i neke konce.
Opleti i po kolu.
Budi veseo kao tvoja priroda.
Ništa ne mora biti razlog da se udaljavaš
od ovih predivnih ljudi: ruka ruci
paniću kolariću.
Poskoči jednom.
Poskoči dva puta.
Poskoči i tru puta i poljubi kakvu do sebe
mladu.
Možeš, potom, još dugo nakon kolo utihne i
raziđe se, i završiš sa ovom pjesmom,
odmarati se
u hladu.


Oznake: Književnost, literatura, lira, lirika, lektira, potika


- 23:35 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Prokis'o


7.45 h.
Čovek ne postane ni niži ni viši
kad pokisne na kiši.

13.20 h.
Ja kad kiša pada izađem i pokisnem al' ne narastem niti okraćam.

17.10 h.
Ništa ja ovu kišu ne shvaćam.

20.35 h.
….kap... kap... kap... kap..

Oznake: Književnost, literatura, lira, lirika, lektira, poetika


- 06:52 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Koraci


Koraci

Moji koraci,
iako stvarno pređeni, nikada neće
činiti put.

Ko zna gde, po kojim sve mestima moja stopa gazi
nekog mrava, neki cvet.

Šetaju li moji koraci, bez mene, još onim trgovima
i alejama?

Nastoje li se uskladiti sa koracima onih žena? Sapliću li se još pod granatama?
I najzad, mogu li izbeći svoj poslednji korak?

Moji koraci,
iako stvarno pređeni,
nikada nisu načinili pomak.


Obris bangavog palca


Vratili su se sada i svi moji koraci,
otkad još ishodani, i klaparaju iza mene, i čekaju
da u pređenom putu mojih misli utisnu svoju stopu,
ostave trag.
Putevi po kojima hodamo
i koji hodaju s nama i s našim koracima, pričaju o dolascima.
Sakupio sam i sve svoje utisnute stope, držim ih u šteku,
u trezoru,
one sada čine kratere Meseca.
Uvek se osmehnem kad u doba kad je pun Mesec nazirem
obrise mog bangavog palca i Ahilove pete.

Iz plikova ovih koraka cure crne rupe kosmosa.

smosa.


Snaga hipnoze

Kućne papuče mi futrovane onim mojim rezervnim stopama kojima je trebalo da obiđem svet.
U čašici kolena još mi čuče koraci predviđeni za parade od sedam milja.
Na štriku s tek opranim vešom vise i moji putevi.
Njih treba da ispeglam i razastrem u daljine.
No ja stavljam ruke u svoje mišje rupe (i mišja rupa vredi hiljadu dukata).
U susednoj sobi čuje se kako nešto šuška i grebe, kao da je, čini se,
miš u duvaru. Sklapam oči, otklapam oči, sklapam ih, otklapam.
Snagom hipnoze uspavljujem dan.


Slab. Sujetan. I prolazan.

Nekom će skinuti zatamnjene naočare, u prolazu,
i u mislima, gledajući ga, dati mu moje oči onakve kakve su
kad sjaje
i kad se pitaju, pristajući tom mom glupom izrazu lica
kad mi ono ništa nije jasno.

Nekom će ozbiljnom staviti moj osmeh.
Nekoj veseloj grupici podesiti moju boju tona kada se smeju.

"Bio je bolji od svih", suprotno od onog
kad nekom brzi japanski vozovi prolaze kroz glavu
to će im, tiho, poput padanja lista, požutelog, i slabog, blago,
dok sklapaju kapke, spustiti se na misli. Onako
kako podnosim nakrivljenost slike na zidu, nakrivim kapu.

A na brdu nebeskog čistilišta vrba na hip-hop mrda. Možda i izađem
na njenu zimzelenu granu.

Ja sam možda hitmaker, ja sam možda zvezda šlagera.

Noću se teglim u postelji kao poslednja rečenica u tužnom filmu
koju junak izgovara kad ono umire
na krilu svoje dragane.
Oh, mene pomisao na moju smrt tako gane, govorim vam kao dijete u snu, sve po sjećanju,
svoje noći i dane.

Nekom će skinuti zatamnjene naočare, u prolazu,
i u mislima, gledajući ga, dati mu moje oči onakve kakve su
kad sjaje
i kad se pitaju, pristajući tom mom glupom izrazu lica
kad mi ono ništa nije jasno.

Nekom će ozbiljnom staviti moj osmeh.
Nekoj veseloj grupici podesiti moju boju tona kada se smeju.
"Bio je bolji od svih."

Život je dugo, dugo oporavljanje, više-manje.



Oznake: Književnost, literatura, lirika, lira, lektira, poetika


- 06:43 - Komentari (0) - Isprintaj - #


Promene u svetu


Sad je leto pa će onda da dođe jesen. Sad kad opisujem jesen
ne kažem: Došla je jesen.
Sveopšte doba elegija
Kostobolna jesen

Sad kažem: "Tad i tad, u toliko i toliko, tačno,
stupila je na snagu
kao policijski sat
jesen."
Sastrugani sa oblaka snovi i namesto njih zalepljeni
opali listovi s puta,
džaba kopaju i rukama i nogama
kako bi se vratili
na krošnju.

Zatvori vrata, upali vatru, spusti roletne, ide
zima.
U toliko i toliko, tačno, stupiće na snagu
kao policijski sat
zima.


Portret poreskog obveznika u mladosti


U misli strela slomljene prave, koplje polomljene
podvučene crte,
ono što posvuda rovari, krtica vida, slepa je volja
za životom.
Oblaci izvezeni na nebu poput grbova na zastavama
a dobro vreme dolazi u poslednji čas.

To je razlistala po prozorskom staklu
žvaka dana,
okreću se moje perspektive oko sunca, a jedno dugme meseca dovoljno je da zakopča mrak.

I guzica mi, lucidna, reflektuje zrake sunca,
njen je otisak onako sam od sebe, božjom voljom zasjao sa kauča, stolice, taburea ili fotelje.


Iz tog otiska isijava lik, iz lika sjaji osmeh,
iz osmeha se smeši tajna
savršenog portreta poreskog obveznika u mladosti,
dok mi čist obraz pristaje k'o budali šamar.

O važnim stvarima

Ja sam živeo svakako nikako, pomalo
banalistički bizarno.

Ugrizao me je medvjed, rana k'o mrva, na meni su p'janom cepali drva.

Čovek zaboravlja na važne stvari, a one nevažne su mu preče
jer mu se čine važne, a nisu.
Pravda nas stiže s gusarskim povezom na oku i otkriće nam
svu snagu svoje volje za moći.

Kelner, vino natoči, da pijane oči ne zjakaju više.



Oznake: Književnost, literatura, lira, lirika, lektira, poetika


- 05:47 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Prestar


Na uzici

Gužva slika na mojim jagodicama prsta, ja stavim
prst na čelo i utisnem si portret.
Ako samo oborim glavu i položim lice na njih
linije na mojim dlanovima ispletu mi lik.
Sveobuhvatan kao poklopac šerpe ležem u postelju
kao na bosanski lonac;
koja sam to princeza ako i dalje teram
mak na štrik.

Obesim ti sve mačku o kozin lažni rog.
Rep izraste na čelu a rog na guzici, važno je da sve zajedno
držiš na uzici.

Levi

Kao crna a užarena linija koja boli
to za mnom puzi novi sprovod sunca.
Prenosi ostatke sveta sa kraja na kraj moje priče.
Uzalud svaku noć spavam i otkopavam
ugalj noći.
Dan je svanuo kao da je ostao na pola puta.
I bojim se
da ostanem na pola puta.
Praznina zeva na mene jer još joj nisam lanuo.
Krevelji se jutro na mene jer još nisam svanuo.
Stisnem fige, prokunem i prokletem da komšiji
crkne krava,
i da počiva u miru.
Neki putevi se na pola puta pruže, bolje bi bilo da
ostanem u postelji.
Svi putevi sa mnom u mojoj Prokrustovoj
postelji leže. Tako se i srce širi i steže.
Smežuralo se srce u dve komore i dve pretkomore. Inače, u njegovu pretkomoru, u njegovu
komoru
uliva se
aorta gradske kanalizacione cevi.
O, Bože, od jutros sam stvarno sav neki tamo levi.

Ponekad šiklja kao nafta na površinu zemlje.

Prestar

Prestar sam,
i otkud sam baš ja taj da živim sve živote svih ljudi.
I živim sve živote svih ljudi. I zato imam toliko ćudi!
Ko se mojoj tajni preterano čudi
ne zna da neprobojni moj oklop jesu sline i sluzi.
To što jecaš, što ti oko suzi
samo je zato da ne bi presušila moja sujeta.

Tako je to od postanka sveta,
sutra ćeš, ogledajući se u ramovima slika pred ogledalom,
lickati se, a, zapravo, praznina svlači svoj kostim.

p.s.

Cirkular sunčevih zraka samelje dan u zlatni prah.
Noć izgori u pepeo od gustine tame.

Od tog praha i pepela mesim svoje postojanje, uglavnom vikendom - omiljenom svom godišnjem dobu.


Oznake: Književnost, litertura, lira, lektira, lirika, poetika


- 05:38 - Komentari (0) - Isprintaj - #

20.08.2021., petak

Opterećen sam seksom


Opterećen sam seksom. Previše mislim o seksu.
Ujutro kad se probudim i naveče pred san
spopadne me
seksualna žudnja.
Preko dana je takođe prisutna
ali je kontrolišem dnevnim obavezama.
Ujutro kad se probudim i naveče
pred san postaje jača
i nesnošljiva.
Izobliče se predmeti i sve ima oblik polnih
organa.
Luster, recimo, ima oblik sise.
Plazim jezik nastojeći da pohotnim jezikom
dodirnem sijalicu
jer umišljam da je to erotizovana bradavica.
O štekdozama da i ne pričam.

Oznake: Književnost, literatura, lirika, lektira, lira, poetika


- 13:04 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Sunce

Možda bi se trebala držati od mene kao Zemlja od Sunca…
Da sam Sunce, rekao bih: „Dve su mi došle preblizu,
ostale su predaleko a neke su tek nedavno otkrivene
a neke nikad neće biti otkrivene…”

Da sam Sunce, rekao bih: „Nalazeći najbolju udaljenost i meru
postala si plava i šarena… a ona koja je stigla kasnije
crvena je i besna…“


Gromovu ti majku muke Tantalove


o kako je grom iz vedra neba
nisko pao
pa sad gleda odakle se vedri
iz kopriva
i kako je nekad pucao visoko
a sad mu je dostižno samo na vrbi grožđe
viri tako k'o ožarena guzica
crven od stida i besa
dok na nebu ozareno je sunce ti žarko
u tom grmu leži
eci peci pec! pec!
gromovu ti majku!

Planine, i menjanje iskaza

Planine su prvi alpinisti u svetskoj istoriji
– pogledaj samo kako se neprestano veru uz nevidljive stubove.
Mene su usporili sudari, zemljotresi mi izrovarili i,
kao na raskrsnici, ispremetali puteve,
a moje nebo od munja ostalo rasporeno kao tapeta.
Nisam se, dakle, mogao pouzdati ni u zvezde vodilje.
Planine su, menjam iskaz, zapravo,
čvoruge zemlje od udara ljudskih stopala.



Oznake: Književnost, literatura, lira, lektira, lirika, potika


- 12:58 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Snaga hipnoze

Kućne papuče mi futrovane onim mojim
rezervnim stopama kojima je trebalo da obiđem
svet.
U čašici kolena još mi čuče koraci
predviđeni za parade od sedam milja.
Na štriku s tek opranim vešom vise i moji putevi.
Njih treba da ispeglam i razastrem u daljine.
No ja stavljam ruke u svoje mišje rupe (i mišja rupa vredi hiljadu dukata).
U susednoj sobi čuje se kako nešto šuška i grebe, kao da je, čini se,
miš u duvaru. Sklapam oči, otklapam oči,
sklapam ih, otklapam.
Snagom hipnoze uspavljujem dan…

Sedam milja

Zemlja se okretala
oko moje vrtoglavice.
Snagu zemljotresa
činile su moje migrene.

Pa ipak,
moj palac udara
pečat zemlji.
Od pređenih koraka
čovečanstva ja činim
ples.

Nemam ja čizme od sedam milja,
ali imam od sedam milja
Ahilovu petu.


Gadno otupeo cirkular


Razumem cepanicu što stvara frž.
Od prve sam ukapirao drvo za ono njegovo tetoviranje
godovima.
Razgovarao sam sa grmljem, starim šporetom
što se u grmlju šćućurio.
Potok koji je pored tekao meni je rekao
da nismo mi naselili obale
nego su reke došle za nama, kao delfini.
One su došle za nama, razigrane, kako bi se sa nama
družile.
To me je podsetilo da ne zaboravim sebe u
gomili
ni gomilu u sebi.
Ko zna, možda ja i više nisam za to!?
Možda sam neupotrebljiv za tu stvar!?
Možda sam zarđao strug!?
Ja sam možda gadno otupeo cirkular!?



Oznake: Književnost, literatura, lirika, lira, lektira, poetika


- 12:51 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Pametnija posla


Sav sjaj diktira baština snalaženja.
Izričito potreban komšijski partijski kadar.
Šarm je tek dio tvoga dvorca.

Misao je bez kolebanja lebdjela
kao svrgavanje sa vlasti.
Događa se nova poetika.
Pada, upravo, završna poanta.
Uspostavlja se vlada novog stiha.

Uzdrman je tvoj kabinet kao poslije
socijalnih potresa u zemlji.
Odlikuju ti se grudi, dekoriraju prsa,
otkrivaš svakoga dana svoje vijekovne životne
prostore. Dišeš punim prstima.

Šepure ti se reveri, uzdiže kragna
uronjena leptir mašna u sferu
dnevne tačke.

Time talasaš atmosferu.
Okrećeš i valjak sudbine.
Dotjeruješ stanište kao sasvim prirodno.
A imaš i pametnijega posla: tačku presjeka i nacrt
konačnog izgleda pečata
zakucane
daske u glavi.

Dobro držanje

Uporno čupaš repe bez korjena.
Osvanuše i četiri zlatna glinena goluba
Amorova strijela kroz srce Ahilove pete.
Tu negdje se, tu i tamo, dobro držiš.

Vladanje ti se ističe: uhvatio si se za
korisno i poučno.
I tek malo da sit si i napojen.
Ni empatija ti nije izuzetak nego je po pravilu
pravilnika.

Kako si samo tužan i sam
i čežnje pun za iskrenom
ljubavi pravih žena.

Epicentar amortizera


Ako si sastavljen od epicentara.
A ujedno si amortizer stvari.
Zatežeš odnose kao krila šatora
kako bi unutra moga relaksirati
inkuluzivnost.

Meditiraj.
Slično kad si čisto onako nekonvencionalan.
U startu, dakle, odustani od naprezanja.
Mudrost se često shvata kao preokupacija
kao udubljenost u solucije.

Ako si skonto niotkud, nisi objasnio nikako.
I niko nema pojma šta je pisac recitovao:
eto vidiš kako svi sad misle sa zrnom soli
na šalu i pošalicu, i kako si pametan
kad hoćeš-nećeš.


Oznake: Književnost, literatura, lirika, lira, poetika


- 02:07 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Kolorit tematiziranja


U centru pažnje vidim fokus.
Ja sam tu negdje na kraju primopredaje.
Cijela stvar je na kraju trake, događaj na margini.
Hronika je memoari.

Vrpca montirana a poruka slikovita.

Pjesma je udarna vijest da postojimo:
pristao sam sve palatelizacije što hoće biti:
I ti si. I on je. Jesmo. Ali, i vi ste.
Oni su.
I onaj je. Ona je.

Ona je tako lijepa. I neka je.
Treba biti, što ne bi bila.
Budi i ti ako jesi.
Ako nisi, bilošto.
Sadržaj je nafarban.
Tema koloritiizirana.

Kreč svježe ocijeđen.


Egzistencijalizam


Sitna buranija čaja od nane, dakle
luk i voda kosmičke stabilnosti. Tektonska rendanja
glavice kupusa stresa do kraja samelju ovo zrno
insana u sitniš.
Premda je to kompletan prah
tu je i strah.
Da, tačno: kako pred ženom opravdati sve prostakluke.
Ti si imao samo što si stekao: ženu, nadimak, nešto malo
talenta, probleme u životu.
Šarm si nasljedio. I žene su te htjele. Lijep si kao slika.
I žene si htio.
Jedna je stvar posjedovanje a drugo to što žena ti radi.
Bogu hvala zdravlja. Premda, džeparac je smanjen 10%.
Drugo je nostalgija.
I to što dovoljno nisi oplakao sebe,
i svijet.
Nisi tačno znao koliko vremena da provedeš u dobroj priči.
Koliko vremena provesti, uopšte, u prepoznatljivoj ćutnji.
I kad, tačno, prestati dopisivati zapuštenu pjesmu.
Kad, tačno, prestati da se žališ ženi na sve manji i manji budžet.
A i neredovan je. A i da si i sam, lično, zapostavljen.


Koncept


Zadržimo ovaj koncept kao ruke u džepovima.
Razvij, dakle, postave.
Rašiven prostor gubi na vremenu.
Instalacija je miting.

Intervencija je projektant.
Poredaj na jednom mjestu različite ljude.
I posve iste žene, njih duplo više.
Očekujem da to bude umjetnička provokacija
prema drugom i drugačijem.

I ne pričaj nikad isprazne priče.
Bulji onako u prazno.

Pogled neka ti sadrži koncept
kao džakove u vreći.


Oznake: Književnost, literatura, lirika, lektira, lira, poetika


- 01:57 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Heklanje refleksije


Imao si dobre namjere kao dvaput popločan
Od jutros radiš trbušnjake
Kondicija ti je uvijek na vidiku
Otkad ikad refleks ti je pri ruci.

Zapažanje je samo ono kad si skužio
Onda da zbuniš reci, tiho, prvom od povjerenja:
„Ja sam žimku!“
Dakle, jesi. A sve što jeste htjelo bi i biti.
Pa, eto budi. I u ogledalcu.

Odnos među stvarima nije nasumice razbacan.
Možda i jeste.
Povezuj stvari kao uvezivanje.
Grupiše se i u heklanje.

Dovoljno

Dan kada si prestao sa izmotavanjima.
Ostale su ti još neke karafeke.
Ne smatraš više dosada što si smatrao.
Smatraš da je dovoljno što si dosada smatrao.
Prelaziš sada otvoreno u retuše.
Dotjeruješ u fotošopu pedantnost.
Izdledaš praznično poput svečane prilike.
Ne odražavaš dosada što si odražavao.
Sad imaš i druga shvatanja.
Sad si pojam s pojmom.
Ne oslikavaš kao dosada što si oslikavao.
Sve je sada veza s vezom.
Da ne kažem uvezeno.


Lako dolaženje do ideja


Lako dolazim do ideja: jutro sa pupoljcima.
svježina koja te zapljusne kao umivanje lica.
Sam ne možeš osim kada nećeš
Lakše mi je sada. Lakše sam i ranije dolazio do ideja.
Suština je nešto što u što se razumiješ.
Sam si u ono u šta pronikneš.
Svi se mi okrećemo prema fokusu.
Svi smo mu u središtu aktivizma.
Možda ne treba dramiti.
Možda treba sve dramatizovati.
Lako dolazim do ideja. Kiša je u toku dana,
prešla preko moga zalijevanja cvijeća.




Oznake: Književnost, literatura, lirika, lira, lektira, poetika


- 01:28 - Komentari (0) - Isprintaj - #

19.08.2021., četvrtak

Savjetovanje


Ostao sam vjeran svojim idealima.
Idealno držeći do glavne stvari.
Glavna stvar ujedno se izdvaja kao temeljna
u svemu.
Najvažnije je da je prioritet.

I dalje sam isti jednako lojalan.
Vjerujem kako sam slijedio vrhovni princip.
Gledajući objektivno neidealizirajući
ništa nisam propustio glavno.

Glavna stvar je držati se idealno.
I pored ideala ostati vjeran.
Prioritetno je znati redosljed važnosti.
Ne samo da se praviš važan.
Ili kao da je zaista važno.


Istraživačko novinarstvo


Ponekad si ispoljiv kao crta
Nađi se tu kao delegat
Neka su to tvoje najače odlike
Reklamiraj se uvijek odakle si započeo.

Dotjeraj se kao izmišljanje
Ušminkaj svoj životopis kao cikularno pismo
Vidim nepogrešivo naslovnicu u tvome liku
Strši ti headline u profilu u totalu.

Budi ženstven kao isforsiranost omjera snaga
Iznevjerana očekivanja potvrđuju staru birokraciju
Ovo je koristan rad preči od svih
Ovo je ista ona Služba, Agentura, a i trla baba, nemoj me
krivo shvatiti, lan.

Možda si izbirljiv samo do Srijede.
Već do Petka um
svodi ti se na kolumnu i dnevne i nedjeljne,
ako ne i mjesečne novine.
Sa poklon dodatkom.


Ekranizacija birokatizacije


Dok si pjevljiv kao niz gadosti.
Nabacane uvrede nisu intonacija.
Zadirkuješ kao posljednji uličar, jer
nisi umjetnik
Jer stvaralačka vještina traži više od
ideoloških fanatatika.

Kadrovska služba je osujetila mnoge u
duhovnom smislu
Tehnokratski aparat su liste ne i remek-djela baštine
Nepjevljiv si nepojevano.

ref: Nisi pjevljiv ni na svoj način, zaluđenost je
svjetonazor tvoga ideološka pravca.
Jer ne držim da to treba 2 puta spominjati. 3x

Vidim kako ti teku činovnički dani.
Sliježeš epoletama kao davno prošlo vrijeme.
Kod mene je sve čin slobodne volje, i stih je
slobodan u sebi.

ref. Sloboda izbora umjesto postavka čina, iako možda
prolaziš kroz dramu, neminovno kao kroz ekran.3x

ref: Nisi pjevljiv ni na svoj način, zaluđenost je
svjetonazor tvoga ideološka pravca.
Jer ne držim da to treba 2 puta spominjati. 3x

kraće obraćanje publici spontano od srca... ne duže od 60 sec.

ref. ref: Nisi pjevljiv ni na svoj način, zaluđenost je
svjetonazor tvoga ideološka pravca.
Jer ne držim da to treba 2 puta spominjati. 3x



Oznake: Književnost, literatura, lira, lektira, lirika, poetika


- 06:44 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Nisam isključiv


Ako se svi pronađu u mojim pjesmama
onda nema protračenog vremena.
Ostavi sad sve te druge priče, koješta.
Kojekad, kojekakva, kakogod: na početku je to
ionako tek letimičan pogled.
Ulaziš u viokrug kao očekivanje.
Vidiš kako sam ja postigao nešto.
Zašto bi moje pjesme ličile na diskusiju:
naravno nisam isključiv, dopuštam i drugačje
koješta.
Bilo bi zaista mnogo protračenoga vremena,
ako bi mi se svi pronašli u tuđim pjesmama.
Zato sam pred ovim izazovom kao ispred
svoga vremena.


Ciljnost ovog teksta


Ne znam na šta ciljaš?
Što ti je konkretno cilj.
Je li ti cilj opravdava besciljnost ili ti je cilj
kako si sredstvo koje opravda cilj.

Cilj je na kraju i tebi u interesu.
Cilj ti ponekad dođe, i to kao postignut skor.
Možda postignut skor dođe sam od sebe
kao tvoj pikiran cilj.
Zaciljan ti je cilj, pogled zamišljenoga čovjeka
u sebe u vlastitu spoznajnost, u budućnost.

Nije li, u konačnici, cilj težnja.
Tiha patnja, čežnja kako bi rekao pjesnik.
Možda sve vrijeme postižeš više od cilja.
Prevazišao si cilj.

Stvar

Stvari mogu biti onakve kakve jesu.
Često ne moraju biti onakve kakve nisu.
Ili jesu ili nisu, takve su stvari.
Osim ako su možda stvari.
Svakako da postoje neke stvari.
Inače, bez njih ne bi postojalo raznoraznih stvari.
Ustvari, suština kao esencija svake pojedine stvari.
I stvar sama po sebi za sebe stvarana.
Stvarno ako misliš tako.
I ako stvarno ne misliš uopće tako.
A ako misliš tako-tako. Ili misliš tako čas tako-tako.
Stvarno ne znamo. Ili možda znam ali nisam siguran
ako je to stvarno.
Iskreno, ponekad ne znam u čemu je stvar.

u je stvar.

Oznake: Književnost, literatura, lira, lektira, lirika, poetika


- 06:37 - Komentari (0) - Isprintaj - #

The House Of The Rising Sun part 7
Happy Shining peanuts

Zašto ne kažeš da si izašao iz svoga Sunca
Eto te u blještavilu kao kikiriki
Po meni si svaka košpa za sjemena
Bit će od tebe klica nekoga rasada.

Pričaj kako je dobacivati stalno na sve strane
Provlači ti se svaka kao žena poslata na zadatak
Eto si sinuo kao da se u tebe gledat ne može
Osvanuo si prije nego ti se smrklo ovaj put.

Sad pričaj kako si rotirajući kao Zemlja
Sa revolicionarnim pogledom na Mjesec
Eto si pomalo i posrebren poput narodnih bisera
Bit će od tebe književni fond.

Atraktivan kao publika ili Nebo i Zemlja

Možda treba biti atraktivan kao publika
Ili ostani slabo primjećen u široj slici
Ostani idiličan
Moji konzumenti ovoga dobra trebali bi znati
nije potrošna roba ovo što pišem.

Potroše se, znam, poneke ideje. Ofuca se
svjetonazor
Ali, ja ovdje vidim ptičju perspektivu
dok vi prepoznajete grabljivice
Krajolik je sveobuhvatan kao zemljopis.

Možda ne razlikuješ crnu od bijele mačke
Svi su ti putevi, najzad, obojeni u pješačke prelaze
Tek mala promjena na semaforu: ginger, mala plava, i crna žena
ili kose braon.

Ako nije ofarbana u drečavo zelenu i neku fluroscentnu
doslovno plavu kao nebo.


Slikovnica

Gledam kako ste porasli u mojim očima.
Sad ste duplo veća slika.
Sad ste karta na koju igram: pa ne moram
više potanko da opisujem sve.
Ne mogu sad ni sve da vam nacrtam.
Sve bilo bi slikovnica.
Treba nešto prikladno, pak. Naći neku misao, za
prikladan trenutak neki, na nekom zaista prikladnom
mjestu, vrlo romantičnom, recimo.
Reci i ti nešto, slobodno.
Možda ovoga ljeta nisam dobio željenu boju
prilikom sunčanja.
Teško je dobiti bronzanu boju tena.
Poručujem jednoj posebnoj osobi, takođe,
da se ni ona ne brine mnogo zbog toga ako je odveć
preplanula.
Ja sam možda jedno samo spomenuo da volim
čisto bijelu kraljevsku put.
A svaka žena zna, važno je biti srca kraljica.



Oznake: Književnost, literatura, lirika, lira, lektira, poetika


- 06:28 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Nostalgično prepečen

Nostalgično prepečen kao tost ili rakija
Dvopek mojih sjećanja slanina uspomena
Možda sam premazan ponekom vrlinom
Uflekan podjednakom umiješanim prstima.

Postojanje počiva na onom što nikad nije bilo
Nikad neće biti je najjači argument
Ostalo je moguće kao čista mogućnost vjerovatnoće
A nije ne moguće preostalo sve ili ništa.

Budućnost je danas i danas i danas
Danas je budućnost a sutra je druga dimenzija
Sutra ćeš biti neko drugi u nekom drugom danas
Kao što te nostalgija stiže svakodnevno iz druge galaksije.

Misao ti je naprosto proširena

Dani su naopaki kao naopačke
Gotovo si odapeta strijela u razapeti luk
Tačan si kao u metu, za dlaku
promašuješ cilj.

Promašuješ opravdana sredstva ciljnom
ravninom
Dani su naglavačke kao krivinom izvrnute riječi
Misao ti je naprosto proširena
Proširen si prosto; priprosto.

Duboko zaturen kao kreativac u prozaičnost
Posjeduješ neka stvaralačka sredstva
Nekad su više određena nekad su, uopće, neodređena
Dani podjednako dube na glavi kao i na guzici.

Ovdje je i sve drugo

Neka te prate sve ove vrline
Ti nikada nisi zastajao za savremenim
Pratio te je dobar glas među tiho tišim i glasno glasnijim
Nadvikivao si se za vlastitim recitovanjem sebe.

Biti među ljudima je kao biti sam u šizofreniji
Sva ta kakofonija ustupaš korak dva iz autizama
samo da bi napravio korak više
Koristan rad vučeš kao hronični bronhitis.

Između ostalog ovdje je i sve drugo
Što je preostalo i tu je pored igle ako ne nađeš kraj lokomotive
Na ovoj hrpi je sve od nemila pa do gomile nedraga
tovari i tovari, koje nisam stigao da sortiram
baš pod konac.


Oznake: Književnost, lektira, literatura, lira, lirika, poetika


- 06:24 - Komentari (0) - Isprintaj - #

18.08.2021., srijeda

Opšte dobro

Opšte dobro

Viskoznost moga raspadanja,
pamučnost moga truljenja, izvajana rđa, okoštala slina, snažne utvrde plesni,
čvrsti temelji buđi... dan se rađa.

Mili dan kao vulkanska lava
a od iskri pakla, kaže: "Uđi."

"Kako si?"
"Hvala, opšte sam dobro."
I nije da mi da nego mi ne da. O, evo mi jedna kandža meda!
O, evo mi jedna čađ kristala! I kristalna čađa! Dan se, dan se rađa!
Ovaj dan je glup. Ovaj dan je glup.
Ometa moju radnju življenja.
Ovo vreme uopšte nema pojma, prepuno je kalendara.



Sledeći put ću se začeti u ljusci oraha i plivaću poput
Nojeve barke,
ti se začni u kokosovom orahu i budi mi brat.

Kraj je zajeban

Pravedno je,
Bog svakom živom biću da priliku da opravda
svoje postojanje.
Ljudi to slabo shvataju pa ne žive dostojanstveno, u ljubavi i milosrđu.
Mi se smenjujemo u prolaznosti da bi svako od nas
imao priliku da učini što više dobrih dela. Na kraju, kad se sve sabere i oduzme, nećemo
pobediti, jer je kraj zajeban.
Treba da se bude dobar, treba da se smogne volja da se odbaci
volja za moći,
i smogne snage za volju za pomoći.

Zadrhtim k'o jasika kad pomislim kako je život inače divan
a mi samo ga bezveze upropaštavamo.

Koka ili kokoš

Ne lažem, ne pijem i ne pušim, ne kradem
- tiho živim svoj svetački život.
Od sunčevih zraka ispletem sebi svaki dan novi oreol.

I onako, više za sebe, pitam se šta starije je:
koka ili kokoš?


Oznake: Književnost, literatura, lira, lektira, poetika, lirika


- 20:54 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Navrat-nanos zbrda-zdola


A ja sam
reklo bi se kliše:
pogađam stativu,
šutiram prečku, stojim
u ofsajdu.
I mislim se u sebi: baš sam ovo svoje
navrat-nanos
uradio nekako zbrda-zdola.


Prosperitet progresa


I ja sam za to da sav svet bude u miru.
I ja sam za to da sav svet doživi napredni
prosperitet progresa.
Ali, to mislim tek od podne; u ranim popodnevnim satima, posle ručka
kad po stolu ostaje rasut,poput zveke oružja
po svetu, moj najsjajniji escajg, zlatni, upotrebljen i ovaj put
u borbi protiv gladi.
Mislim i o tome kako suva krpa na dnu mora
pronađe zakrpu.
Ona sasvim isceđena od života, na takvom dnu, i u tolikoj dubini
studeni i tami,
i pod tolikim pritiskom, pronađe svoju zakrpu.
Krpa uvek pronađe zakrpu, ako ništa - krvave
zagnojene zavoje.

Trgovina, Entertejment, Smrt

Niko se ne može vratiti
i pokupiti svoje jučerašnje tragove
kao suvo opalo lišće koje pokupi čistač
u parku u kasnu jesen.
Karavani, karnevalske povorke,
i pogrebne povorke. i redovi slova, i reči,
i rečenica. Sve isto. Trgovina, Entertejment, Smrt.
A to na koži, te tetovaže - one izbijaju poput sećanja.
Pirsing na nosu, obrvi, stidnom mestu klinovi su i okovi
kojih nikad nismo oslobođeni.



Oznake: Književnost, literatura, lirika, lira, lektira, poetika


- 20:47 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Šorc

Sve stvari presvlačić u futrolu.
Izlaziš iz ormana u dres kod.
Široko rasprostranjena kostimografija
i konfekcijski brojevi.
Hoćeš li konačno prihvatiti kako si
uniformirano lice.
Pomalo obojeni program
i škola ti je usmjerena
ideološki su ti zatamljene ružićaste
naočale.
Snove si smjestio u pidžamu
A sportski duh pjesme skratio si
u šorc.

Notes

Da budem dovoljno opušten kao saglasnost.
Mir je sudionik u svakoj spoznaji
koju postignemo o sebi i o drugima. Budi društven
kao rukovanje sa osmijehom, i jedan pošten zagrljaj.
Društven kao kompletan svoj poetski opus.
Ne moraš biti društven kao kompletna kolektivna
svijest.
Ne može se reći da su tvoje pjesme montiran proces.
Čista iskonstruisanost i tehnike manipulacije, ne.
Svi znaju kako su ti pjesme istinska meditativnost,
potraga za istinom,
metafizički odobren trenutak nadahnuća koji je srećom
ostao zabilježen.

Osjećajno

Nešto iz moga dnevnoga štaba.
Nešto sa moje prijavnice.
Moje namjere nisu popločane paklom a
dobre su ko hljeb.
Nešto iz moga školskog plana i programa: zašrafio sam
ideološku matricu.
Zazidao sam svoje pionirske pogone: još jedna
cigla na zidu.
Moja portirnica je kamp kućica.
Htio sam da vidite moje dobre rezultate.
Nešto iz moje šire perspektive
i neke dijelove mog homemaide života.
Kao da se cijelo vrijeme pod nogama mota
put staza kroz koje sam provodio svoje vrijeme.
„Ovo može zrno a može biti sjeme“,
mislio sam tako.
Nešto iz moje meditacije.
Nešto osjećajno.



Oznake: Književnost, literatura, lirika, lira, poetika, lektira


- 16:37 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Orfej


Mene svet ne zanima.
Tu sam da mu ostavim nešto što će mu pomoći
da lakše podnese svoj kraj.
Tu sam da mu svaki dan kažem: Baj!
Tu sam da spasem njegovu prolaznost u svom
oplakivanju samoga sebe,
moj život će se opravdati ako će ih moja
prolaznost boleti.
Zato ja i pišem, pišem da se pošteno isplačem i
oplačem za života.
Nije to sramota.
Vezujemo se snagom leptir-mašne, a ja sam
dokazao da činovnik može umreti
jedino u činovnikovoj smrti i to samo
činovničkom smrću.
U dugom i teškom samooplakivanju svih žena
koje vole, koje su volele
i koje će voleti, može se, takođe, spasti od
prolaznosti.
Kad čuju da sam umro, negde nekad,
neka zastanu na tren, neka izgovore samo ove
oproštajne
moje stihove:
Odlazim,
ako se osvrnem i pogledam
iščeznuću.

Živi život ovaj dok si živ

Živi život ovaj dok si živ.
Vreme prolazi, i sve je prolazno.
Pogled na svet otvara mi oči u tački na zidu,
svet živi
u mikroskopu, a sateliti su mikroskopi
vanzemaljaca.
Mi smo samo mala praška u svemiru a planete
se, inače, gurkaju
u celom svemiru kao Sizif kad gura kamen.
Naši kamenčići u cipeli sizifovski guraju naše
tabane
korak po korak.
Beže od svoje Ahilove pete koja im je stalno za
petama.
Ovaj je život gorak.
Samo ponekad je život malo sladak.
Ali treba da se živi dok si živ.


Vidim te u roli


Sve što se našlo izvježbanom oku
A danas imam i važnija posla
Danas me čeka dnevni raspored unutar mjesečnog
proricanja
Okvirno to je i otprilike, sezonski je uveliko.

Vidim da si istreniran kao današnjica
Pretpostavljam da si čisti aktualni trenutak
Danas ne znam šta bih prije, imam i važnijeg posla
Nekako gledam svoj posao kao nešto čemu sam
predan, volim to što radim.

Odigrao si scenu vidim te u roli
Rastrčao si se na milion smjerova
Otišao si u sto, sto hiljada pravaca
Rasplinio se kao na sparinu.




Oznake: Književnost, literatura, lektira, lira, lirika, poetika


- 10:36 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Startne pozicije


Poznajem stvari kao da sam startao od nule
Ništa nisam sebi prišio kao svoje
Sve je bilo vezano za mene kao moj grb
Moje boje bile su moj kolorit.

Stvari me prepoznaju iako samo malo znaju
stvarnog mene
Ništa nisam pridodao kao da sam se okoristio
Sve je bilo vezano kako sam koristio
Priordnu nadarenost a nije da sam prefarbana ličnost.

Osebujnost je osoba koja je istančanija i intuitivnija
Takve su joj jednostavo startne pozijcije
i predispozicija, dar je zasigurno vrsta blagoslova
Nemoj proklinjati, još manje se služiti primitivnim
lukavstvom. Dovoljno si, i bez toga, šarmantan.


Pall Mall


Nisam video da prolaze godine,
video sam samo da prolazim kao dati rok,
stvari su ostajale staklene,
bol trajna kao plastika.
Radujem se svom postojanju,
niko se još tako svom postojanju radovao nije,
veselim se svakom božjem danu mog života.
Samo kad sklopim oči,
samo tad,
tog trena, javi se neopisiv žal.
Ranije bih,
u vreme kad je pušenje bilo popularno,
zapalio Pall Mall.

Nešto zamislio

Pričao sam joj kako ću jednoga dana i ja umreti
i kako sam i ja samo smrtan čovek i nisam
besmrtan junak
i da to je tužna moja sudbina.
Plakala je dok sam joj govorio o svojoj tužnoj
sudbini, plakala je zbog toga
što mene više neće biti.
I ja ću nestati i proći, i ona je plakala.
I ja sam je tapšao po ramenu i tešio i bodrio da
ostane jaka.
Proklela je život taj, tad, koji ne može da bude
večan u srcu jednoga čoveka,
rekla je i da sam duša od čoveka, a duše bi
barem trebalo da žive
Večno Zauvek.
Plakala je na mom ramenu neutešno.
A ja sam se bio nešto zamislio



Oznake: Književnost, literatura, lektira, lira, lirika, poetika


- 10:27 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Jambolije


Probaj gdje god da sjedneš sjesti na jambolije.
Nosi ih sa sobom i podastri u svakoj prigodi, sjećaj se
onog vremena.
I obavezno zaboravljaj propuštene prilike: drvljem i kamenjem
na katran i perje.
Čopor je linčovao rulju. Hajka je nabasala na razularene horde.
Gomila je zbir mnoštva ili pojedinca koji u sebi sadrži gomilu.
Kojem su istresli sve na kamaru.
Saberi se kao i svaki pametan čovjek.
Ja sam evo kompletirao svoj sastav.
Ličnosti pjesme.

Propusnica

Otvaram pjesmu kao otvoren prijelom
Čitaš me kao pretresno vijeće
Izbočine sa strane više su zastranjenje
Otvorene karte iz prve su ruke.

Zapetljana crijva jedne peripetije
Hirurški precizna rečenica realizma,
zato je oštar zarez
Groznica ili liječi ili je izlječiva
Sepsa te tjera na preispitivanje logike
krvi i tla.

Zgarišta su kad su posut pepeo i prah
Ili raznesen dim u zvjezdanu prašinu
Postignuta je evidencija birokratske izrasline
koja potvrđuje.

Strip-šlager

Ponekad jutro podrugljivo poluosvane.
Gledajući na tebe da svi vide jesi li bižuterija
ili puni sjaj.
Čeka te pred izlogom tvoje neispavanosti
da vidi nakit tvoga umora.
Možda ćeš tek sad uronuti u dan kao u umivanje
ili ćeš pažljivo odškrinuti vrata svoga ormana.
Stajat ćeš ispred jutra kao špageta
u špageti westernima.
Odskočit će i podne na sparinu.
Moguće je da će dan da zađe prema suncu
kako spada.
Ili, vjerovatno, prema prvoj birtiji
sa oblakom iznad glave u kojem nije ni zapitan
niti je nezapitan šta to radi u ovoj strip hitpjesmi.


Oznake: Književnost, literatura, lirika, lira, poetika


- 10:21 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Mlitavost

Mlitav sam kao rano jutro.
Sredina dana i rano predvečerje.
Mlitav sam, ponešto, i između uobičajenih
termina.
Moj životni moto je uredu.

Moj smisao života je netaknut.
Postignuti elan drži tempo.
Ja sam mlitav na svoj način.
Ja tu svoju mlitavost činim onako
na svoj način.

Možda bih trebao biti mlitav na tvoj
način.
Možda bi to bio čak i bolji način.
Mislim kako sad dolazi ova sredina
dana i da omlitavio sam.
Praktično mlitav sam nizašta.
Pa ni pjesmu čak da završim.


Izlazim


Izlazim iz svoje čahure
kao nepokriven tendom.
Izlazim iz ove kabanice ravno
u otvorene rajfešluse.
Otvaram se kao polje pred razdraganom
djecom koja više-manje vole-ne vole
trčkarati.
Ali, Sunce se otvara kao polje
i raspakuje svoje zrake po poljani.
Izveo sam na čistac svoje zabune.
Zbunjenost je na vidik izvela mene.
Ravno je do mora na mom položaju.
Izvirujem kao glavica kupusa ispod kapi rose
okupan u rasolu novog dana.
Izlječen od kisline i žgaravice.


Propagande


Ispran mozak posjeduje informacije,
zadržava odnos sebstva u kojem je iskakuliran.
Ako je pjesma privatna stvar
osjećajnost je nekako javni doživljaj.
Sve se drži na svojoj rafi.
Drže se konci u svojim rukama.
Drže se lutke na svojim koncima.
Držiš korak sa vremenom.
Držiš vrijeme sa korakom.
Iscjeđen čvrst orah.
Pokazao je skrivena njedra duševnosti.
Dugo si skrivao ljušturu a pokazivao suštinu.
Umiješ lice kao da ispiraš mozak.
Informišeš sredinu, simoblično više.



Oznake: Književnost, literatura, lektira, lira, lirika, poetika


- 06:34 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Odsjaj sakoa kad su takvi bili, ili ne izlaze iz mode


Siv si kao raznolikost koja te ne veseli.
Kao kad držiš primat u 50 nijansi sive bez, sivkaste.
Stopio si se niti u svjetlost niti u tamu
Niti si duh prošlosti niti elan.

Dakle, nisi polet pa da si siv kao odsjaj sakoa
Kad su ti i takvi modeli bili vrlo u modi.
Danas je retro i vintage pa me i ne čudi
ako si to prekrojio od dede ili bake.

Puko je i mađar samo si naopak kao kroz
prizmu sjećanja. Ne kao Neven među Suncokretima
više kao Neven među Žarama.
To i ja kažem; postoje još oker, bedž, i nešto kao ona hrđavo
onako ona niti crvena zagasitožuta
niti smeđkastonarađansta.


Slatka pesmica


Sve što stvarno znaš o meni to je
tako malo.
Ne hvalim se svojom dobrotom jer to bi bilo
šupački, zato tako malo znaš o meni.
Ali, razmisli da li bi čovjek kao ja
mogao da bude loš.
Samo Cane iz Partibrejkersa, koliko znam, na
ovom svijetu rođen je loš.
Mnogi se rehabilituju, postanu bolji
od svih nas, bolji ljudi od čovječanstva
svih najboljih i najplemenitih ljudi.
Razmisli, imaj dobre volje. Imam je i ja i
kreni kreni prema meni jer kad su jednog
mlađanog momka pitali s kim bi mijenjao svijet on je
jednoj lijepoj nasmješenoj djevojci rekao: S tobom!,
I ona se slatko postidjela.


Ustao tačno


Prvorazredni značaj drugorazredne misije trećerazrednih
špekulacija: ujutro si ustao tačno tad kad
ne privlačiš pažnju.
Ne treba ti dodatno došaptavanje.
Nosiš svoje poklopljene uši kao kad-tad.
Kad-tad ćeš dovršiti svoje nedovršene rukupise.
Nemaš taj magnetizam koji bi te priljubio uz frižider.
Ponekad si stvarno cool kao ohlađena rana.
Nisi ni pretenciozan,
Daleko si od grandioznosti.
Nikakva si ti atrakcija.
Samo malo gledaju tvoja posla koja ti nazivaš
svojom lirikom.
jom lirikom.

Oznake: Književnost, literatura, lirka lektira, lira, poetika


- 06:25 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Događaj

Postoje moji zakoni prirode, moja priroda je
pitoma kao i današnji dan.
Sezonski gledajući idealna je i pozitivisti će utvrditi
kako su otud ovako blagi okusi recitiranja.

Postoji zakoni prirode, prirodna je zakonitost
ova ili ona, to je sigurno, nešto se pomiće iako se
za većinu stvari može reći da su u svojem pohodu.
U kretanju je sklad i haotičnost, kako da sredim misli
pitao sam se na početku svoje karijere.

Nekako mi se motivska cjelina raspada pred očima,
iako u isto vrijeme narasta jasno viđenje šire slike.
Obuzima me lirski treptaj iako me je preplavio
val emotivnosti pa je svaki doživljaj proživljen
događaj.

Značajnije

Ako se danas odlučiš za nešto.
To nešto može biti koliko važno koliko
nevažno ako si se odlučio za drugo nešto.
Ponešto odluči ponešto je odlučeno po nečegemu
se, zbog nečega, predomišljaj.

Ako odlučiš danas nešto, ako znaš
šta je nešto a šta ništa šta je, konkretno, tebi to nešto.
Odlučio sam pokuštati pisati još bolje,
i da od mene bude nešto.

Još uvijek to nije nešto, moje bolje nešto
više.
Dobro je da sam danas to odlučio, dan prije
od sutra dan.
Možda kasnije nego dan ranije ali to je zato jer sam
zbog sibolike čekao baš ovaj datum 23.8.2020.
Kao da to bude baš nešto.

U izvjesnom pogledu značajnije.

ref: U izvjesnom pogledu značajnije 3x

ref. Možda kasnije nego dan ranije ali to je zato jer sam
zbog sibolike čekao baš ovaj datum 23.8.2020.
Kao da to bude baš nešto. 2x

ref: U izvjesnom pogledu značajnije 3x


Oznake: Književnost, literatura, lira, lirika, lektira, poetika


- 06:15 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ova neće stići da me ostavi

Gledam nedozrelu devojčicu kako joj se
razmazao sladoled oko usta i
lepi se za ruke i
setih se svih plačnih žena
koje su me, razmazane
šminke oko očiju,
ostavljale…
Neće joj umesto ovog sladoleda dirljivo curiti
i penušati sline u jecaju i grču, kad bude
govorila da se to vidi, da ona zna, da to
ne može podneti, da nismo
jedno za drugo…
„Ona neće stići da me ostavi“, pomislim.
„Ova to neće stići...“

Mnogo bolje

Ja sam plazio jezik da ga protegnem od reči
koje nisam želeo reći.
Onaj koji je napisao najviše knjiga, taj se
najviše narugao.
Na ulici tražim čošak, najbolji ugao.
Preko puta mene drolje.
Našao sam najbolji ugao a čini mi se
da bi nas dvoje, ona s druge strane ceste što me
gleda i ja, izgledali kao par mnogo bolje.
„Vidiš da nema ništa bolje od čiste jasnoće“,
pomislim.
Sve već hoću i sve me već hoće.

Razanajem prepoznatljivost


Možda se nisam trebao distancirati.
Možda je potrebnije ostvariti razliku.
Tačno se razaznajem od pogleda iz aviona.
Vidljivo sam to ja u odnosu na perspektivu.

Držeći stalni raskorak uz vaš mimohod.
Možda je potrebnije ostvariti prepoznatljivost.
Tačno se vidjelo da nisam ja ako me nije tu.
Tamo gdje sam ja oduvijek je, čini se, izgledalo tako.

Otkad si crna ovca otad je bijelo stado.
Otkad si ljubičica bijela sva omladina je crna mačka preko puta.
Otkad si crna žuć bijeli si manchmelow.
Ideš uz čaj kao kocka bijelog šećera uz crn toz kafe
sa zamišljenom željom.


Oznake: Književnost, literatura, lirika, lektira, lira, poetika


- 06:07 - Komentari (0) - Isprintaj - #

17.08.2021., utorak

Miljejić


Dovoljno je da dvadeset minuta nepokretan sedim
i već će prostrti miljejić na moju glavu.

Sedela je i ruho vezla.
Čekala me.
Prstom se na vreteno ubola.

Dovoljno je da dvadesetak minuta nisam strpao
potkošulju i već ju je obrubila čipkom.

Čekala me je.
I od čekanja poludela.


Nemarna žena


Ona još nije posekla deblo pored puta
u koje se trebaš zabiti jedne večeri,
dok pijan budeš vozio.

Ne voli te dovoljno da predoseti kako nećeš
imati snage izvući se iz automobila
koji bude goreo.

Ona je nemarna žena.

Na kojem si mestu, tačno, zeznuo stvar?


Nisi od onih koji su pokušali prevariti naciju.
Možda dva-tri puta svega da si opsovao demokraciju.
Naslonjen laktom, tu malo iznad,
naglo se prenuvši iz razmišljanja, zgulio si kožu.

Kome bi poverio svoju partijsku dužnost?
Kome ustupio ložu?



Oznake: Književnost, literatura, lira, lirika, lektira, poetika


- 05:23 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Suština svih stvari


Nagomilaš kamenje kao karte,
eto ti bunker, eto ti kule.
Oblaci zakrpe poderano nebo,
sunce ti vraća u vidu zraka
odapete strele.
Pet podzida i nekoliko hektara šume.
Voda je ta u bazenu zatrovana.
Žaba na lokvanju.

Poljubac na krasti.

Niko te neće oterati iz dvorca.
Tamo si se sakrio kao vetar u krošnje.

Šta ćeš učiniti sa svojih sedam ruku?
Šta si mogao učiniti sa svojih devet ovčjih glava?

Ja ne odgonetam samo suštinu stvari.
Ja odgonetam suštinu svih stvari.

Jezik palaca u tegli.


Grlom u jagode


Od sveg puta samo putni trošak
Dolinom suza do doline senki
I ćošak
Bole ga ćoše

Svi kao Eva u raju grlom u jagode
Ja stao po strani
K'o grom iz vedra neba
Britka misao nad glavom jedva povezuje konce
Nad njom promena klime
Leta i zime

Grlom u jagode
Dolinom senki
Kao tačka na kraju rečenice
Jenki
Na vrhu pagode

Brada mudraca

Izlazak po novine i cigarete je pohod.
Poslepodne,
ruke mi izašle iz kukova (ne iz ramena)
da mogu lakše zagrliti svoja muda.
Tako ih mogu rastezati gore-dole
kao mudrac bradu.



Oznake: Književnost, literatura, lira, lirika, lektira, poetika


- 05:01 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Vitalna pitanja


Skrenimo pažnju na vitalna pitanja.
Saberi potrošnju mojih ugljikohidrata, proteina,
masti, ptičijega mlijeka
Kružiš li i ti vodu u prirodi?
Ili je samo mutiš li mutiš?
Pofatao se celulit po tvojoj svečanoj odori.
Po tvojoj svili i kadifi.
Deponuješ rezerve u celofane, kapa ti sa
skafandera.
Nije da ne preporučujem neke preparate.
Evo i katalog tretmana da budeš kao brend.
Sačuvaj izvornost, priroda je resurs kao
tlo pod nogama.
Budi vitak kao slamka za spašavanje,
a budi nadmen samo kao šlauf.
I održi se na površini kao hodanje po vodi.

Visibaba

Istrošen si kao okopnio snijeg.
Na mjestu si gdje je zima i proljeće
na historijskom minimumu.
Hoće li te utješiti ako ova pjesma
bude prva visibaba?
Možda si iscrpljen od zamorenih ljudi.
Oslabio si kao prvi plan.
Držiš se nekako kao plan B.
Možda ti treba cjelokupna revizija?
Sa prvim izdancima uvedi i rekonstrunkciju.
Pomladi kao reliksir misao
prvoj visibabi.


Puna jedra


Napisao sam puna jedra.
Vihore pomaci kao zastave.
Dobar vjetar u plućnim krilima duše.
Ponekad si ispunjavao uslove.
Ponekad upitnik.
Ispunio si se kao obećanja.
Obećavao si kao ispunjenja.
Stres je takva akumulacija nekanalisane artikulacije.
Možda onaj koji ne mašta baš toliko
ili ne racionalizira najviše ima blokadu čakri.
Zato uvijek imaj u kući slatki limun
i kiselo grožđe.



Oznake: Književnost, literatura, lirika, poetika, lektira


- 04:54 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ima te previše

Sjedio je za šankom i čitao neke dnevne novine, a ona je upala u kafe sva razbarušena i kaže: ”Ima te previše!!!
Ima te previše ujutro kad se budim! Ima te previše u bilo kojem poslu kojeg radim! Ima te u popodnevnom mom odmoru! U popodnevnom mom odmoru ima te najviše!
Znaš li ti da je popodnevni moj odmor trebalo biti rezerviran samo za mene, zaboga, znaš li to, znaš li ti to!
Ima te u predvečer, ima u kasnu večer, u noći te ima! Itekako te u noći ima! U mojim dugim noćima. U mojim dugim noćnim satima.
Nekad zastanem i ispustim nešto iz ruku, nekad kažem neku riječ koja drugom koji je sluša nema smisla. Sve se ionako odnosi na tebe! Onda se pitam: ’Jesam li ja nešto rekla?’
I jesam, rekla sam, evo rekla sam: 'Ima te previše!!!' Ima te previše!!!“ Pre – vi – šeee!!!
On je samo gledao u nju, naivnim pogledom, i smiješio se očima, i misli u sebi kako sad da ga ubije Bog ne bi znao da je ikad išta ikom skrivio.
Ona kao da je čula njegovu misao nastavi:”Ti me ne znaš, možda u prolazu si me vidio. Ti nisi mogao znati, prirodno, ali ti nisi ni gledao kad sam te gledala. Uvijek dostojanstven, i pristojan si, prijatna je svaka slika tebe, a nisi ni slutio moju naklonost.
Takva sam ja, nikad ti se ne bih odala, umijem to prikrivati, umijem to zadržati u sebi, i zadržavala sam dosta dugo, dugo to već traje, i ti ne bi nikad saznao, i ne znaš koliko te već traje, predugo traje, oh, da traje, traje, mali, odveć dugo, cijelu vječnost i čak i da si se pitao ti nikad ne bi ni saznao, ali kažem: ‘Ima te, ima te ima, ima te, ima te, jebem ti mater, ima te... previše…!!!’
On nije znao šta da odgovori, bio je zbunjen i gledao ju je. Sviđala mu se. Ona mu se baš svidjela.
Ona je stajala pred njim. Sad kad mu je sve rekla osjećala se malo postiđeno, vraćala se iz one dobro poznate opijenosti ćula u stvarni svijet, i prilično je prestrašena u išćekivanju onoga što će se dogoditi.
Nakon nekog vremena šutnje i samo tako obostrano radoznaloga gledanja, bez misli, i oboje su malo otupljene svijesti, on je obuhvati oko struka, a ona istupi korak bliže njemu.
Sad su im tijela bila jedno uz drugo, i on joj svoj obraz položi uz obrazm, onda odmičuči je malo, on joj svoju glavu položi na grudi, a ona jednom rukom privi njegovu glavu sebi igrajući se resicom njegovog uha. Šutjeli su dosta dugo.
Onda on progovori po prvi put otkad mu je prišla: „Dobra si. Nisi loša. Uopće ne. Uopće nisi loša.“ Ona samo duboko uzdahnu, kako i ne bi, ogroman teret joj je nestao, i provuče mu drugu svoju ruku kroz kosu, odsutna.

Oznake: Književnost, literatura, lektira, poetika


- 04:52 - Komentari (0) - Isprintaj - #

16.08.2021., ponedjeljak

Prečica


S kolena na koleno
putuje moja misao s guza na guz,
i peva bluz.
Bore puze s kraja moje guzice
na kraj moga čela,
limfni čvorovi i zadebljanja vena
gmižu jednako po telu.
Samo čekam
kad će rutavost moje ove guzice,
meni preći na leđa.
U mojoj glavi kao glava u torbi kao rogovi u
vreći kao u muzeju cirkusi stoje svi moji
započeti poslovi.
Ko sam? Šta sam? Kuda idem?

Oznake: Književnost, literatura, lirika, lira, lektira


- 19:54 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Bespredmetno


Ionako nisam verovao ničemu.
Nikome se nikako nisam nadao.
Ćutao sam i promatrao.
Promatrao sam ljude, prirodu i svemir.
Promatrao sam i ženske, ako se to uopšte može
uzeti kao neko polazište
za neko iole ozbiljno naučno razmatranje,
guzice.
Čudio sam se svakom čudu.
Zabezeknuo se nad svakom tajnom.
Zamislio sam se ja, i ja sam stavio prst na čelo,
zapitao sam se ja.
Nisam razmišljao o tome da li se moja čovečja
sudbina pokazuje neispravnom,
uopšte nisam razmišljao.
Nisam razmišljao o tome da li se moja čovečja
sudbina pokazuje
bespredmetnom.

Anestezija

Po ćoškovima moje sobe,
u njihovu paučinu, zapleli se sunčevi zraci,
a i sunce
u mom prozoru, na nebu,
liči na pauka koji plete svoju mrežu
svetlosti, svoju suncočinu.
Kao vrh žaoke zaboden sam u krevet,
ali duhom lebdim po sobi kao zrno prašine
u Sinanovoj tekiji.
Ako se zamrsim u te mreže postaću opet
žaoka u duhu
i svojim ubodom paralizovaću tkanje
tananih paukovih niti
u lavirinte.
Zidovi odavno u mojoj sobi stoje
skamenjeni
kao dvorani na dvoru Trnoružice.
I stvari mi u sobi spavaju pod dubokom
anestezijom,
otvorene za upotrebu kao pacijent na stolu.

Zidina

Od vedrog noćnog neba
istorija je iscrtala portrete.
I svi su, zapravo, slike duše
Doriana Graya.
Povlačim linije od zvezde do zvezde,
i jagodice prsta utisnem.
Zvezde kujem svojim likom,
zvezde mi samo bacaju prašinu u oči.
Bljesak je mrlja svetlosti,
zrak po zrak sunca
težak poput poluge zlata
zida dan.



Oznake: Književnost, literatura, lirika, lira, lektira, poetika


- 19:49 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Novosadsko trojstvo


Pođem u šetnju
Juče
Danas
Sutra
Pozdravljam se sa sugrađanima, neznanim i
znanim
Roditelj
Odrasli
Dete
Stanem, pozdravim se sa svojim školskim
Nad Ja
Ja
Id
Osluškujem zvuk oba zvona, i tišinu sinagoge
Otac
Sin
Duh Sveti
U Dunavskom parku na klupi zapalim cigaretu
Nebo
Zemlja
Had

Oznake: Književnost, literatura, lirika, lektira, poetika


- 16:50 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Zlatna jabuka


Zahvataš formu kao šaku vode.
Svakim danom sve se više ocrtavaš.
Nadam se da si posložio kockice.
Polako se dovodiš u red.
Sad si vlastita tjelesna težina.
Ne nosiš više tuđe breme.
Sada si isto vlastito pljunuto izdanje.
Nisi nešto na što bi trebao da ličiš.
Provukao si se nakako između i pored.
Dohvatio si svoju zlatnu jabuku
crvenu kao med.
Ispunio si turbulencije unutrašnjom spoznajom.
Spokojstvom si osnažio i ostale članove.


Almir

Moja taktika nije bila da nastupim kao špica
u udarnim terminima.
Najlakše se širi nedoumica.
Kako, od toliko verzija, da sklopim neku verziju.
Nešto, ipak, dopišem - tu.
Nešto, za svaki slučaj, dostavim - tamo.
Nešto kao ostavim, zaboravim kao - tu i tamo.
Imam dobroga prijatelja Almira.
Gledat ću da se konsultujem sa njim koja bi najbolja poetna
išla uz ovu sadašnju taktičnu notu.


Oznake: Književnost, literatura, lirika, lira, poetika, lektira


- 16:46 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ja otvorim usta

Ja otvorim usta

Ja otvorim usta
A ne znam da li hoću govoriti pevati
Ili zevati
Ili da pojedem zalogaj
Ili gutljaj popijem

Ja raširim ruke

A ne znam da li hoću zagrliti
Ili poleteti njima
Dole u beskrajni ambis
Ja potrčim

A ne znam idem li to u susret
Ili bežim
Ja osetim vazduh u plućima
A ne znam udišem li to dah života
Ili izdišem svoj zadnji

Čudesna evolucija


Gmizao sam jer sam imao stomak za to, a orahe
iz nedara skrivao sam
pod pazuhom čistim kao u žabe. Mislio sam i o
tome da zmiju niko nikad
nije bacio na leđa.
Kasnije sam skupo prodao svoju krokodilsku
kožu, nadao sam se da ću
od toga imati barem cipele od krokodilske kože,
a ženi moći da kupim
tašnicu od krokodilske kože.
Ronili su krokodilske suze prijatelji moji,
gušteri i zmije, kad sam im ja
pričao o tome razjapljenih čeljusti.
Pričao sam im i o tome da se vuk presvukao u
jareću kožu, tako i ja mogu
u ljudsku tesnu kožu.
Bilo je vremena još od ere reptila da se odlučim
hoću li nositi krila – sad više
ne mogu da postanem anđeo a, eto, nisam zmaj.

Tajna su vrata podzemnih voda

Sve se o mene oglušilo k’o top, jedino me čuje
gluvo doba noći.
Tišina u solarijumu mraka dobija ten.
Sluh u zavežljaju vlage nikako da uključi fen.
Pa ipak, misli su mi drage.
Prostiru se kao glogov kolac celom dužinom
zaboden u vampira.
Ne pije vode da mi podzemne vode piju vodu s
dlana,
moje rane im zato ližu so s ruku,
pružene su da ispune volju.
Glas svira nemo žubor, reč
ljudsku, bolju.

Oznake: Književnost, literatura, lirika, lektira, poetika


- 10:13 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Vijadukt

Golo slovo napenalilo se u pesmi kao nudist
na plaži kad se napenali.
Ćudljiva pesma dlaku menja, niz dlaku – uz
dlaku.
Niko se više ne ogrne pesmom kad prolazi kroz
život
kao što su onomad ruski pesnici izlazili iz
Gogoljevog Šinjela.
Ona viri kao devica ispod vela,
a ima onih koji su ostali u uvodu opisujući ekser
na zidu
i nikad nisu završili njegov podroban opis
pa su posle, umesto o ekser na zidu, okačili
penkalo, kao kopačke,
mačku o rep
koji, u pojedinim slučajevima,
ima
predispoziciju
vijadukta.

Niđe veze

Sloboda je izmišljena da ju volja sapne!
Prazno je izmišljeno da ismeje pucanj!
Sav sam svoj svet stvorio od svemirskog
otpada.
Tu i tamo ukrao sam i pokoju rečenicu iz
knjiga.
Gde je poginuo hrabri moj mineral?
Gde su svladali moje vitamine?
Kroz koju je saksiju cveća potekao Amazon?
Stub ili greda redovno mi na večeru dođu.
A dragon krvi moje podgrejava pasulj od juče.
Da zazovem muzu ili bar Puškina na dvoboj?
Cepiš, dlačiš, bestidno se drapaš!
– Jer što da glumim uzdah Parsifala?
Moje zaustavljene i pocrnele oluje na koži
drugi zovu madežima.
Da li je emocija kila i po patlidžana?
Da li je ljubav podgrejan pasulj od juče?
Kad je vidim kažem: Ostala si uvek ista!
Kaže mi: Ostao si uvek glista.

Demanti

Spuštam očne kapke kao poklopce šahta.
Očni kapci mi sklopljeni kao sklopljen ugovor.
U njima zraci sunca nestaju kao poslednje
kovanice zlata…
Ovaj put ne mislim ništa o svetu, mislim se kad
će plata.
Kad sam išao rano jutros na pijacu da pazarim
jednu tikvicu, a moja žena
baš voli tikvice, i 200 grama faširanog mesa, a
ja tako volim da pojedem faširanog mesa,
gledam u zelenoj, svežoj i finoj salati, kapljice
vode caklile se svud po njoj, svežanj novčanica,
hiljadarki.
U tom trenutku nisam mogao da se složim sa
jednim piscem
koji je napisao jednu knjigu a naziv te jedne
knjige je sledeći:
„Jebo sad hiljadu dinara“.



Oznake: Književnost, lektira, literatura, lira, poetika


- 10:10 - Komentari (0) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.