Kućne papuče mi futrovane onim mojim rezervnim stopama kojima je trebalo da obiđem svet. U čašici kolena još mi čuče koraci predviđeni za parade od sedam milja. Na štriku s tek opranim vešom vise i moji putevi. Njih treba da ispeglam i razastrem u daljine. No ja stavljam ruke u svoje mišje rupe (i mišja rupa vredi hiljadu dukata). U susednoj sobi čuje se kako nešto šuška i grebe, kao da je, čini se, miš u duvaru. Sklapam oči, otklapam oči, sklapam ih, otklapam. Snagom hipnoze uspavljujem dan… Sedam milja Zemlja se okretala oko moje vrtoglavice. Snagu zemljotresa činile su moje migrene. Pa ipak, moj palac udara pečat zemlji. Od pređenih koraka čovečanstva ja činim ples. Nemam ja čizme od sedam milja, ali imam od sedam milja Ahilovu petu. Gadno otupeo cirkular Razumem cepanicu što stvara frž. Od prve sam ukapirao drvo za ono njegovo tetoviranje godovima. Razgovarao sam sa grmljem, starim šporetom što se u grmlju šćućurio. Potok koji je pored tekao meni je rekao da nismo mi naselili obale nego su reke došle za nama, kao delfini. One su došle za nama, razigrane, kako bi se sa nama družile. To me je podsetilo da ne zaboravim sebe u gomili ni gomilu u sebi. Ko zna, možda ja i više nisam za to!? Možda sam neupotrebljiv za tu stvar!? Možda sam zarđao strug!? Ja sam možda gadno otupeo cirkular!? Oznake: Književnost, literatura, lirika, lira, lektira, poetika |