Kućne papuče mi futrovane onim mojim
rezervnim stopama kojima je trebalo da obiđem
svet.
U čašici kolena još mi čuče koraci
predviđeni za parade od sedam milja.
Na štriku s tek opranim vešom vise i moji putevi.
Njih treba da ispeglam i razastrem u daljine.
No ja stavljam ruke u svoje mišje rupe (i mišja rupa vredi hiljadu dukata).
U susednoj sobi čuje se kako nešto šuška i grebe, kao da je, čini se,
miš u duvaru. Sklapam oči, otklapam oči,
sklapam ih, otklapam.
Snagom hipnoze uspavljujem dan…
Sedam milja
Zemlja se okretala
oko moje vrtoglavice.
Snagu zemljotresa
činile su moje migrene.
Pa ipak,
moj palac udara
pečat zemlji.
Od pređenih koraka
čovečanstva ja činim
ples.
Nemam ja čizme od sedam milja,
ali imam od sedam milja
Ahilovu petu.
Gadno otupeo cirkular
Razumem cepanicu što stvara frž.
Od prve sam ukapirao drvo za ono njegovo tetoviranje
godovima.
Razgovarao sam sa grmljem, starim šporetom
što se u grmlju šćućurio.
Potok koji je pored tekao meni je rekao
da nismo mi naselili obale
nego su reke došle za nama, kao delfini.
One su došle za nama, razigrane, kako bi se sa nama
družile.
To me je podsetilo da ne zaboravim sebe u
gomili
ni gomilu u sebi.
Ko zna, možda ja i više nisam za to!?
Možda sam neupotrebljiv za tu stvar!?
Možda sam zarđao strug!?
Ja sam možda gadno otupeo cirkular!?
Post je objavljen 20.08.2021. u 12:51 sati.