ALEN ALISPAHIĆ
21.08.2021., subota
Prestar
|
Na uzici Gužva slika na mojim jagodicama prsta, ja stavim prst na čelo i utisnem si portret. Ako samo oborim glavu i položim lice na njih linije na mojim dlanovima ispletu mi lik. Sveobuhvatan kao poklopac šerpe ležem u postelju kao na bosanski lonac; koja sam to princeza ako i dalje teram mak na štrik. Obesim ti sve mačku o kozin lažni rog. Rep izraste na čelu a rog na guzici, važno je da sve zajedno držiš na uzici. Levi Kao crna a užarena linija koja boli to za mnom puzi novi sprovod sunca. Prenosi ostatke sveta sa kraja na kraj moje priče. Uzalud svaku noć spavam i otkopavam ugalj noći. Dan je svanuo kao da je ostao na pola puta. I bojim se da ostanem na pola puta. Praznina zeva na mene jer još joj nisam lanuo. Krevelji se jutro na mene jer još nisam svanuo. Stisnem fige, prokunem i prokletem da komšiji crkne krava, i da počiva u miru. Neki putevi se na pola puta pruže, bolje bi bilo da ostanem u postelji. Svi putevi sa mnom u mojoj Prokrustovoj postelji leže. Tako se i srce širi i steže. Smežuralo se srce u dve komore i dve pretkomore. Inače, u njegovu pretkomoru, u njegovu komoru uliva se aorta gradske kanalizacione cevi. O, Bože, od jutros sam stvarno sav neki tamo levi. Ponekad šiklja kao nafta na površinu zemlje. Prestar Prestar sam, i otkud sam baš ja taj da živim sve živote svih ljudi. I živim sve živote svih ljudi. I zato imam toliko ćudi! Ko se mojoj tajni preterano čudi ne zna da neprobojni moj oklop jesu sline i sluzi. To što jecaš, što ti oko suzi samo je zato da ne bi presušila moja sujeta. Tako je to od postanka sveta, sutra ćeš, ogledajući se u ramovima slika pred ogledalom, lickati se, a, zapravo, praznina svlači svoj kostim. p.s. Cirkular sunčevih zraka samelje dan u zlatni prah. Noć izgori u pepeo od gustine tame. Od tog praha i pepela mesim svoje postojanje, uglavnom vikendom - omiljenom svom godišnjem dobu. Oznake: Književnost, litertura, lira, lektira, lirika, poetika |
