Na uzici
Gužva slika na mojim jagodicama prsta, ja stavim
prst na čelo i utisnem si portret.
Ako samo oborim glavu i položim lice na njih
linije na mojim dlanovima ispletu mi lik.
Sveobuhvatan kao poklopac šerpe ležem u postelju
kao na bosanski lonac;
koja sam to princeza ako i dalje teram
mak na štrik.
Obesim ti sve mačku o kozin lažni rog.
Rep izraste na čelu a rog na guzici, važno je da sve zajedno
držiš na uzici.
Levi
Kao crna a užarena linija koja boli
to za mnom puzi novi sprovod sunca.
Prenosi ostatke sveta sa kraja na kraj moje priče.
Uzalud svaku noć spavam i otkopavam
ugalj noći.
Dan je svanuo kao da je ostao na pola puta.
I bojim se
da ostanem na pola puta.
Praznina zeva na mene jer još joj nisam lanuo.
Krevelji se jutro na mene jer još nisam svanuo.
Stisnem fige, prokunem i prokletem da komšiji
crkne krava,
i da počiva u miru.
Neki putevi se na pola puta pruže, bolje bi bilo da
ostanem u postelji.
Svi putevi sa mnom u mojoj Prokrustovoj
postelji leže. Tako se i srce širi i steže.
Smežuralo se srce u dve komore i dve pretkomore. Inače, u njegovu pretkomoru, u njegovu
komoru
uliva se
aorta gradske kanalizacione cevi.
O, Bože, od jutros sam stvarno sav neki tamo levi.
Ponekad šiklja kao nafta na površinu zemlje.
Prestar
Prestar sam,
i otkud sam baš ja taj da živim sve živote svih ljudi.
I živim sve živote svih ljudi. I zato imam toliko ćudi!
Ko se mojoj tajni preterano čudi
ne zna da neprobojni moj oklop jesu sline i sluzi.
To što jecaš, što ti oko suzi
samo je zato da ne bi presušila moja sujeta.
Tako je to od postanka sveta,
sutra ćeš, ogledajući se u ramovima slika pred ogledalom,
lickati se, a, zapravo, praznina svlači svoj kostim.
p.s.
Cirkular sunčevih zraka samelje dan u zlatni prah.
Noć izgori u pepeo od gustine tame.
Od tog praha i pepela mesim svoje postojanje, uglavnom vikendom - omiljenom svom godišnjem dobu.
Post je objavljen 21.08.2021. u 05:38 sati.