Imao si dobre namjere kao dvaput popločan Od jutros radiš trbušnjake Kondicija ti je uvijek na vidiku Otkad ikad refleks ti je pri ruci. Zapažanje je samo ono kad si skužio Onda da zbuniš reci, tiho, prvom od povjerenja: „Ja sam žimku!“ Dakle, jesi. A sve što jeste htjelo bi i biti. Pa, eto budi. I u ogledalcu. Odnos među stvarima nije nasumice razbacan. Možda i jeste. Povezuj stvari kao uvezivanje. Grupiše se i u heklanje. Dovoljno Dan kada si prestao sa izmotavanjima. Ostale su ti još neke karafeke. Ne smatraš više dosada što si smatrao. Smatraš da je dovoljno što si dosada smatrao. Prelaziš sada otvoreno u retuše. Dotjeruješ u fotošopu pedantnost. Izdledaš praznično poput svečane prilike. Ne odražavaš dosada što si odražavao. Sad imaš i druga shvatanja. Sad si pojam s pojmom. Ne oslikavaš kao dosada što si oslikavao. Sve je sada veza s vezom. Da ne kažem uvezeno. Lako dolaženje do ideja Lako dolazim do ideja: jutro sa pupoljcima. svježina koja te zapljusne kao umivanje lica. Sam ne možeš osim kada nećeš Lakše mi je sada. Lakše sam i ranije dolazio do ideja. Suština je nešto što u što se razumiješ. Sam si u ono u šta pronikneš. Svi se mi okrećemo prema fokusu. Svi smo mu u središtu aktivizma. Možda ne treba dramiti. Možda treba sve dramatizovati. Lako dolazim do ideja. Kiša je u toku dana, prešla preko moga zalijevanja cvijeća. Oznake: Književnost, literatura, lirika, lira, lektira, poetika |