Dah-nedah
Dišeš svoje umjetno disanje, svoje umetnute
boce s kisikom.
Šuma se i dalje skriva iza stabla, stablo će
o prvi zid da udari krošnjom poput obezglavljenog
čovečanstva, glavom.
Na dalekovodu oblaci režu vene neba,
ptice izigravaju strukturu, pesnik izigrava strukturu
društva.
Tupe ivice papira pilaju jednako kao i hrapavo grlo,
ova belina je bila tvoj jastuk i kruna od trnja,
krošnja i šešir.
I sve si na šešir i u šešir sve je u krošnju
i iz krošnje. Na kraju si postao svestan da si proces:
udahni-izdahni. Dah-nedah.
Inkubator. Inkuba.
Intubator. Truba.
Mrazno umjesto mazno
Osuđen sam
Od bogova da punim Danaide bez dna
Dok kao Emina sa ibrikom u ruci prosipaju
Iz šupljeg u prazno.
„A šta ako je mrazno,
A šta ako snijeg napada?“, to se ja
Sad pitam.
„Ako snijeg napada na behar, na voće?“
Večno besmrtna
Jutros je pred mojim vratima nevino osvanuo
Optimizam sreće. To se retko sreće
da pronađu se tako krpa i zakrpa, i popune
šupljine
polupanim lončićima, da onaj žedni otpije gutljaj vode
sa svojih diogenskih dlanova.
Iz daljine godina već svetli moj lik kao fokus,
kao pouzdano zaleđe, umjetnost me čini jačim nego što pretpostavljam.
Na mojim usnama tvoj okus kao hokus-pokus -
Čuj, preparandus!? To mi više liči
na neko lajanje na mesec.
I ima samo smrt zvezda, ali nema smrti onako uopšte,
i ima Život, i ima još Ljubav večno besmrtna.
Post je objavljen 22.08.2021. u 07:10 sati.