Promene u svetu Sad je leto pa će onda da dođe jesen. Sad kad opisujem jesen ne kažem: Došla je jesen. Sveopšte doba elegija Kostobolna jesen Sad kažem: "Tad i tad, u toliko i toliko, tačno, stupila je na snagu kao policijski sat jesen." Sastrugani sa oblaka snovi i namesto njih zalepljeni opali listovi s puta, džaba kopaju i rukama i nogama kako bi se vratili na krošnju. Zatvori vrata, upali vatru, spusti roletne, ide zima. U toliko i toliko, tačno, stupiće na snagu kao policijski sat zima. Portret poreskog obveznika u mladosti U misli strela slomljene prave, koplje polomljene podvučene crte, ono što posvuda rovari, krtica vida, slepa je volja za životom. Oblaci izvezeni na nebu poput grbova na zastavama a dobro vreme dolazi u poslednji čas. To je razlistala po prozorskom staklu žvaka dana, okreću se moje perspektive oko sunca, a jedno dugme meseca dovoljno je da zakopča mrak. I guzica mi, lucidna, reflektuje zrake sunca, njen je otisak onako sam od sebe, božjom voljom zasjao sa kauča, stolice, taburea ili fotelje. Iz tog otiska isijava lik, iz lika sjaji osmeh, iz osmeha se smeši tajna savršenog portreta poreskog obveznika u mladosti, dok mi čist obraz pristaje k'o budali šamar. O važnim stvarima Ja sam živeo svakako nikako, pomalo banalistički bizarno. Ugrizao me je medvjed, rana k'o mrva, na meni su p'janom cepali drva. Čovek zaboravlja na važne stvari, a one nevažne su mu preče jer mu se čine važne, a nisu. Pravda nas stiže s gusarskim povezom na oku i otkriće nam svu snagu svoje volje za moći. Kelner, vino natoči, da pijane oči ne zjakaju više. Oznake: Književnost, literatura, lira, lirika, lektira, poetika |