ALEN ALISPAHIĆ
16.08.2021., ponedjeljak
Vijadukt
|
Golo slovo napenalilo se u pesmi kao nudist na plaži kad se napenali. Ćudljiva pesma dlaku menja, niz dlaku – uz dlaku. Niko se više ne ogrne pesmom kad prolazi kroz život kao što su onomad ruski pesnici izlazili iz Gogoljevog Šinjela. Ona viri kao devica ispod vela, a ima onih koji su ostali u uvodu opisujući ekser na zidu i nikad nisu završili njegov podroban opis pa su posle, umesto o ekser na zidu, okačili penkalo, kao kopačke, mačku o rep koji, u pojedinim slučajevima, ima predispoziciju vijadukta. Niđe veze Sloboda je izmišljena da ju volja sapne! Prazno je izmišljeno da ismeje pucanj! Sav sam svoj svet stvorio od svemirskog otpada. Tu i tamo ukrao sam i pokoju rečenicu iz knjiga. Gde je poginuo hrabri moj mineral? Gde su svladali moje vitamine? Kroz koju je saksiju cveća potekao Amazon? Stub ili greda redovno mi na večeru dođu. A dragon krvi moje podgrejava pasulj od juče. Da zazovem muzu ili bar Puškina na dvoboj? Cepiš, dlačiš, bestidno se drapaš! – Jer što da glumim uzdah Parsifala? Moje zaustavljene i pocrnele oluje na koži drugi zovu madežima. Da li je emocija kila i po patlidžana? Da li je ljubav podgrejan pasulj od juče? Kad je vidim kažem: Ostala si uvek ista! Kaže mi: Ostao si uvek glista. Demanti Spuštam očne kapke kao poklopce šahta. Očni kapci mi sklopljeni kao sklopljen ugovor. U njima zraci sunca nestaju kao poslednje kovanice zlata… Ovaj put ne mislim ništa o svetu, mislim se kad će plata. Kad sam išao rano jutros na pijacu da pazarim jednu tikvicu, a moja žena baš voli tikvice, i 200 grama faširanog mesa, a ja tako volim da pojedem faširanog mesa, gledam u zelenoj, svežoj i finoj salati, kapljice vode caklile se svud po njoj, svežanj novčanica, hiljadarki. U tom trenutku nisam mogao da se složim sa jednim piscem koji je napisao jednu knjigu a naziv te jedne knjige je sledeći: „Jebo sad hiljadu dinara“. Oznake: Književnost, lektira, literatura, lira, poetika |
