Golo slovo napenalilo se u pesmi kao nudist
na plaži kad se napenali.
Ćudljiva pesma dlaku menja, niz dlaku – uz
dlaku.
Niko se više ne ogrne pesmom kad prolazi kroz
život
kao što su onomad ruski pesnici izlazili iz
Gogoljevog Šinjela.
Ona viri kao devica ispod vela,
a ima onih koji su ostali u uvodu opisujući ekser
na zidu
i nikad nisu završili njegov podroban opis
pa su posle, umesto o ekser na zidu, okačili
penkalo, kao kopačke,
mačku o rep
koji, u pojedinim slučajevima,
ima
predispoziciju
vijadukta.
Niđe veze
Sloboda je izmišljena da ju volja sapne!
Prazno je izmišljeno da ismeje pucanj!
Sav sam svoj svet stvorio od svemirskog
otpada.
Tu i tamo ukrao sam i pokoju rečenicu iz
knjiga.
Gde je poginuo hrabri moj mineral?
Gde su svladali moje vitamine?
Kroz koju je saksiju cveća potekao Amazon?
Stub ili greda redovno mi na večeru dođu.
A dragon krvi moje podgrejava pasulj od juče.
Da zazovem muzu ili bar Puškina na dvoboj?
Cepiš, dlačiš, bestidno se drapaš!
– Jer što da glumim uzdah Parsifala?
Moje zaustavljene i pocrnele oluje na koži
drugi zovu madežima.
Da li je emocija kila i po patlidžana?
Da li je ljubav podgrejan pasulj od juče?
Kad je vidim kažem: Ostala si uvek ista!
Kaže mi: Ostao si uvek glista.
Demanti
Spuštam očne kapke kao poklopce šahta.
Očni kapci mi sklopljeni kao sklopljen ugovor.
U njima zraci sunca nestaju kao poslednje
kovanice zlata…
Ovaj put ne mislim ništa o svetu, mislim se kad
će plata.
Kad sam išao rano jutros na pijacu da pazarim
jednu tikvicu, a moja žena
baš voli tikvice, i 200 grama faširanog mesa, a
ja tako volim da pojedem faširanog mesa,
gledam u zelenoj, svežoj i finoj salati, kapljice
vode caklile se svud po njoj, svežanj novčanica,
hiljadarki.
U tom trenutku nisam mogao da se složim sa
jednim piscem
koji je napisao jednu knjigu a naziv te jedne
knjige je sledeći:
„Jebo sad hiljadu dinara“.
Post je objavljen 16.08.2021. u 10:10 sati.