Svaki moj odraz u ogledalu postaje portret. Neka se zna da sam ja učinio kraj postojanju ogledala. Kazivaće: "Mehkoser je to bio, onaj; on u kojem god se ogledalu ogledao staklo je od miline njegovog lica, od neodoljive lepote njegove, prilepilo uz sebe njegov lik, njegov se odraz zadržao u ogledalu i koji se god drugi pokušao ogledati u istom tom ogledalu, nije se ogledao. Tako je bilo, i bi tako sa svakim ogledalom. I otad ogledala ne odražavaju nijedan drugi odraz, nijedno drugo lice i na svim ogledalima stoje Mehkoserovi portreti." Svako je ogledalo postalo portret. Oznake: Književnost, literatura, lira, lektira, lirika, poetika |