Opšte dobro Viskoznost moga raspadanja, pamučnost moga truljenja, izvajana rđa, okoštala slina, snažne utvrde plesni, čvrsti temelji buđi... dan se rađa. Mili dan kao vulkanska lava a od iskri pakla, kaže: "Uđi." "Kako si?" "Hvala, opšte sam dobro." I nije da mi da nego mi ne da. O, evo mi jedna kandža meda! O, evo mi jedna čađ kristala! I kristalna čađa! Dan se, dan se rađa! Ovaj dan je glup. Ovaj dan je glup. Ometa moju radnju življenja. Ovo vreme uopšte nema pojma, prepuno je kalendara. Sledeći put ću se začeti u ljusci oraha i plivaću poput Nojeve barke, ti se začni u kokosovom orahu i budi mi brat. Kraj je zajeban Pravedno je, Bog svakom živom biću da priliku da opravda svoje postojanje. Ljudi to slabo shvataju pa ne žive dostojanstveno, u ljubavi i milosrđu. Mi se smenjujemo u prolaznosti da bi svako od nas imao priliku da učini što više dobrih dela. Na kraju, kad se sve sabere i oduzme, nećemo pobediti, jer je kraj zajeban. Treba da se bude dobar, treba da se smogne volja da se odbaci volja za moći, i smogne snage za volju za pomoći. Zadrhtim k'o jasika kad pomislim kako je život inače divan a mi samo ga bezveze upropaštavamo. Koka ili kokoš Ne lažem, ne pijem i ne pušim, ne kradem - tiho živim svoj svetački život. Od sunčevih zraka ispletem sebi svaki dan novi oreol. I onako, više za sebe, pitam se šta starije je: koka ili kokoš? Oznake: Književnost, literatura, lira, lektira, poetika, lirika |