Ako se svi pronađu u mojim pjesmama
onda nema protračenog vremena.
Ostavi sad sve te druge priče, koješta.
Kojekad, kojekakva, kakogod: na početku je to
ionako tek letimičan pogled.
Ulaziš u viokrug kao očekivanje.
Vidiš kako sam ja postigao nešto.
Zašto bi moje pjesme ličile na diskusiju:
naravno nisam isključiv, dopuštam i drugačje
koješta.
Bilo bi zaista mnogo protračenoga vremena,
ako bi mi se svi pronašli u tuđim pjesmama.
Zato sam pred ovim izazovom kao ispred
svoga vremena.
Ciljnost ovog teksta
Ne znam na šta ciljaš?
Što ti je konkretno cilj.
Je li ti cilj opravdava besciljnost ili ti je cilj
kako si sredstvo koje opravda cilj.
Cilj je na kraju i tebi u interesu.
Cilj ti ponekad dođe, i to kao postignut skor.
Možda postignut skor dođe sam od sebe
kao tvoj pikiran cilj.
Zaciljan ti je cilj, pogled zamišljenoga čovjeka
u sebe u vlastitu spoznajnost, u budućnost.
Nije li, u konačnici, cilj težnja.
Tiha patnja, čežnja kako bi rekao pjesnik.
Možda sve vrijeme postižeš više od cilja.
Prevazišao si cilj.
Stvar
Stvari mogu biti onakve kakve jesu.
Često ne moraju biti onakve kakve nisu.
Ili jesu ili nisu, takve su stvari.
Osim ako su možda stvari.
Svakako da postoje neke stvari.
Inače, bez njih ne bi postojalo raznoraznih stvari.
Ustvari, suština kao esencija svake pojedine stvari.
I stvar sama po sebi za sebe stvarana.
Stvarno ako misliš tako.
I ako stvarno ne misliš uopće tako.
A ako misliš tako-tako. Ili misliš tako čas tako-tako.
Stvarno ne znamo. Ili možda znam ali nisam siguran
ako je to stvarno.
Iskreno, ponekad ne znam u čemu je stvar.
u je stvar.
Post je objavljen 19.08.2021. u 06:37 sati.