ALEN ALISPAHIĆ
18.08.2021., srijeda
Orfej
|
Mene svet ne zanima. Tu sam da mu ostavim nešto što će mu pomoći da lakše podnese svoj kraj. Tu sam da mu svaki dan kažem: Baj! Tu sam da spasem njegovu prolaznost u svom oplakivanju samoga sebe, moj život će se opravdati ako će ih moja prolaznost boleti. Zato ja i pišem, pišem da se pošteno isplačem i oplačem za života. Nije to sramota. Vezujemo se snagom leptir-mašne, a ja sam dokazao da činovnik može umreti jedino u činovnikovoj smrti i to samo činovničkom smrću. U dugom i teškom samooplakivanju svih žena koje vole, koje su volele i koje će voleti, može se, takođe, spasti od prolaznosti. Kad čuju da sam umro, negde nekad, neka zastanu na tren, neka izgovore samo ove oproštajne moje stihove: Odlazim, ako se osvrnem i pogledam iščeznuću. Živi život ovaj dok si živ Živi život ovaj dok si živ. Vreme prolazi, i sve je prolazno. Pogled na svet otvara mi oči u tački na zidu, svet živi u mikroskopu, a sateliti su mikroskopi vanzemaljaca. Mi smo samo mala praška u svemiru a planete se, inače, gurkaju u celom svemiru kao Sizif kad gura kamen. Naši kamenčići u cipeli sizifovski guraju naše tabane korak po korak. Beže od svoje Ahilove pete koja im je stalno za petama. Ovaj je život gorak. Samo ponekad je život malo sladak. Ali treba da se živi dok si živ. Vidim te u roli Sve što se našlo izvježbanom oku A danas imam i važnija posla Danas me čeka dnevni raspored unutar mjesečnog proricanja Okvirno to je i otprilike, sezonski je uveliko. Vidim da si istreniran kao današnjica Pretpostavljam da si čisti aktualni trenutak Danas ne znam šta bih prije, imam i važnijeg posla Nekako gledam svoj posao kao nešto čemu sam predan, volim to što radim. Odigrao si scenu vidim te u roli Rastrčao si se na milion smjerova Otišao si u sto, sto hiljada pravaca Rasplinio se kao na sparinu. Oznake: Književnost, literatura, lektira, lira, lirika, poetika |
