PISMO TRECE:

"Dragi moji,

Da nastavim sa pricama iz Nepricave! U ovih par dana doziveh prosvetljenje
vezano za razlicite stvari koje su deo Afghanistana i Afghan kulture, a koje
se direktno ticu mog
bivstvovanja u istom. Vi koji me dobro poznajete, znate koliko lose stojim
sa jebenom piletinom. Ovde je ona na repertoaru bar jednom dnevno, za rucak ili veceru.
Znajuci sta me ceka, psiholoski sam se pripremio na ovu jezivu cinjenicu, ali
danas sam dosao i do nekih saznanja na koja nisam bio spreman!
Elem, s obzirom da je danas pala prva kisa posle dobrih sedam meseci
(sto je lokalno stanovnistvo proslavilo visestrukim klanjanjem u svim
Dzamijama zahvaljujuci Allahu na svojoj velikodusnosti), iz onih (u prvom
pismu) ranije pomenutih otvorenih kanalizacija isplovise sva govna israna u
poslednjih dve nedelje sto je
celokupnom ugodjaju dalo posebnu draz. Klinci sretni sto se nivo vode
podigao dobrih
25 cm. ceo dan nisu izlazili iz kanala veselo se brckajuci, a ja shvatih
tuznu i surovu istinu da isti ti kanali sluze kao sjajan izvor hrane kokoskama
i patkama. Mislim da cu postati vegetarijanac!!! Onda saznah i to da ceo
Jalalabad bruji o tome da sam neka vrsta "ex specijalca" koji je na ko zna
kakvoj tajnoj misiji. Ovo "ceo Jalalabad" nije zezanje jer ovde se vesti sire
kao kuga, i zamenjuju ne postojanje televizije i radija. Jedini problem je u
tome sto za dva dana u Mazar - I - Sharrif -u ima da stigne prica da Collin
Powel licno sljaka za Intersos, kao sto se najcesce desava kod pokvarenih
telefona. Kako je do svega doslo? Cim su me prvi put videli, impresionirani
mojom visinom (za njih sam inace div), skontase u svojim glavama da sam
jebeno ozbiljan igrac. Onda je stigao poziv od Komandira odbrane grada licno,
koji je zeleo da rucamo i upoznamo se bolje pricajuci o tipicnim muskim
stvarima (kako se bije zena kandzijom na 150 nacina, uticaj Christian Dior - a
na razvoj dizajna burki i feredza, koje je govno najbolje za ishranu
kokosaka...), sto je bilo sasma dovoljno da ovi ludaci povezu 1 i 1 i dobiju
3, odnosno da sam ja ustvari otisao kod njega da bi mu objasnio "neke stvari".
Jos uvek traje moje razuveravanje da nemam nikakve veze sa vojskom. Kad ce to
skapirati, bog zna! Insha Allah, skapiraju jedan dan.
Likovi su takvi da se nezna da li je gore raditi sa onima koji govore nesto
engleskog, ili pak, sa onima koji nemaju veze sa zivotom. Prvi (misleci da
govore Engleski "do jaja") nakon tri reci pocinju da klimaju glavom misleci da
su skapirali sve, pri cemu im celokupna koncentracija i fokus obe mozdane
polutke odlazi u roku od jedne mili sekunde u nepovrat. Na kraju kad ih pitas
sta treba da urade, obicno te gledaju belo ne znajuci da li je to bilo
pitanje ili konstatacija. Druga grupa me slusa pomno verovatno umiruci od
smeha, meni, koji nogama i rukama pokusavam da im objasnim sta mi treba, kazu mi "Yes, Mister",
okrenu se i odu na isto mesto odakle su i dosli, i ne shvatajuci da
sam im ja nesto rekao sto bi trebalo da urade. Npr. juce smo primili Izvestaj
o sigurnosnom stanju u regionu, u kojem
nam je receno da je sve OK. ali da skrenemo paznju strazarima da drze kapije
zatvorene i da svako tolko kibicuju na ulicu (sigurnost, jebi ga). Odmah
nakon sto sam im rekao sta treba da rade, oba moja strazara ostavise otvorenu
kapiju i odose da popiju caj. Kad su me videli kako bljujem vatru na njih,
skoro izvrsise samoubistvo sto su me doveli do tog stadijuma, ubedjeni do
kraja da nisu krivi nego da je sve bilo pitanje nesporazuma (verovatno
izazvanog
mojim losim engleskim i isto tako losom pantomimom). Juce sam isao na veceru
kod
jednog od lokalaca (vec znate da nema odbijanja vecere i rucka), gde sam na
kraju cele seanse koja traje celih tri sata zdranja bio ponudjen Hashishom
licno proizvedenim od strane njegovog tate (by the way, ovde svi puse Hashish,
i to mu dodje kao rakija kod nas). Ne zeleci da se domacin uvredi (jebi ga)
uzeh par dimova i kroz veselo cavrljanje shvatih da se ne radi o cistom
Hashishu vec o specijalitetu koji se pusi samo kad dodju cenjeni gosti, a to je
mix Hashisha i osusenog skorpijona. U malo se ne izbljuvah po gazdi, uz
opravdanje da sledeci krug Hashisha moram preskociti zbog dijareje koja me
muci zadnjih par dana
(najbolji izgovor koji mozes naci u Jalalabadu je dijareja ili, sto je cesce
za letnji period - Malarija). Mozete misliti kako to izgleda? Baja vas ponudi
dzokavcem a vi mu mrtvi 'ladni odgovorite "ne, hvala. Znate, upravo sam
prelezao malariju pa ne bih da brljam previse!" Na kraju veceri, ceo dogadjaj
se zavrsio pokazivanjem licnog naoruzanja koje gazda
ima, gde ocaran mojim znanjem da rasklopim kalasnjikov, on pozele da mi ga
i pokloni, gde ja uz izgovor da imam dijareju te zbog toga ne mogu da
ga uzmem ostavih gazdu u rebusu. Za sigurno moram pronaci drugaciji izgovor
za odbijanje oruzja. Ako imate ideju, pisite!!!
Kao sto vidite, brzo ucim, a koristim u isto vreme i priliku da vam svoje
znanje ne sebicno prenesem, jer nikad se ne zna kad mozete zaglaviti u
Afghanistanu (poslovno, turisticki...). Stoga ocekujem salve zahvalnica sa
vase strane u sledecih nekoliko dana. Nisam ja skroman momak - samo udrite!!!
Puno pozdrava (Mirra Bahni),
Mister "Very Good" Branko, US NAVY SEALS (just one kid) - Ser."


Arapi i motor hehe: