16

srijeda

listopad

2019

Divljač razna, vepar

U mom rodnom kraju se nekad dosta lovilo, sada nema lovaca,
lovine bi se možda i našlo. Ovo je recept za divljeg vepra na način
kako ga je moja majka spremala. Spremala je i zeca, kunića kad su
uzgajali, razne ptice, a ovaj za vepra je objedinjen, moglo bi se naći
zeca, srne..., svega pomalo. Meni se najviše sviđa i uglavnom ga
koristim kad nešto podivlja u frižideru.

Tetak je ubio divijeg gudina i nas je zapa jedan cili but. Nije zaništa,
on zna da je dobra tećica njegova kad god donese usirovo.

Uzela san ga i spomnjom očistila od dlačica i da slučajno koje zrno
nije zalutalo. Velika gizana teća je spremna. Nabrala san malo listova
lovora, grančicu kadulje, očistila jednu veću kapulu, po glavice luka,
grančicu petrusima. Cili komad natrljala s krupnom soli, napravila džepiće
u koje san nabadala komadiće slanine. Ispod mesa san stavila jednu
veliku mrkvu na duge fete, napo pririzala kapulu, a luk i travice rasporedila
odozgo po mesu. Polila maslinovin uljom i na kraju crnin vinon, bolje reć
bevandon jer bi samo vino uzelo okus mesu. Dok san pošla leć više puta
san isprivrćala meso da se podjednako nasupa lipoton. Na kraju uzela
malo u šaku papra u zrnu i potapkala po mesu.

Jutro svanilo, iđen vidit našta sliči moj gudinčić. Lipo izgleda. Uzela veliku
okruglu tepsiju, polila uljom, poslagala one travice, luk, kapulu i na to stavila
but. Peć se već ugrijala, stavila da se peče, otprilike sat, sat i po. Svaki 15
minuta povirin malo zaokrenen i polijen prociđenon tekućinon u kojoj se paca.
Dodala san još ostatak od glavice luka da se propeče.
Navisila kunpire u kori za njoke. Taman kad bude pečeno biće gotovi kunpiri.
Meso gotovo, pažljivo izvadila, oprala veliku teću, najbolja divljač je iz giza.
Izrizala meso na komade, posložila na lagano zauljenu teću. Sve ono u čemu
je pečeno propasirala, dodala još malo luka i petrusima (sitno isickala), svu
tekućinu prilila priko mesa i dodala još malo juve šta mi je ostalo. Pustila da
naglo provrije onda smanjila na najmanje i nek se kuva dok meso bude mekano.
Prid kraj ucidila sok od limuna pomišan s ravnon žlicon cukra, umisto cukra
može se staviti žlaca meda ili pekmeza od šljiva ali da se ne vidi.
Ja stavin i jedan feferon, bez simena, ne volimo prikoviše žestoko, trun papra
i soli ako slučajno fali. Sve još malo prokuvati tresuć teću, nema mišanja i
gotovo. Ostavila sa strane da se sve dobro posloži dok ja napravin njoke.

Ogulila kunpire, prosijala brašno, napravila rupu za kunpire koje pasiran, stavila
među prste soli, dva žumanjka jedno cilo jaje, veliku žlicu domaće svinjske masti
i gazaj. Kad san tisto dobro uglancala, razdvojin u tri pogačice. Svaku ponaosob
oblikujem u dugu kobasicu i rižen njoke. Kad san od volje, a vepar je to zaslužijo,
oblikujen njoke na ragateži da figuraju, može i na krivu stranu piruna ako je oštar.
Kuvaju se u vriloj, malo zasoljenoj vodi dodam žlicu ulja da ostanu svaka zase
i kad su sve poplivale, gotovo. Vadim ih u veliku zdilu, malo polijen toćon od vepra
i kuvan još dvi ture. Lipo je kad se servira na pijat naribat malo tvrdog sira i posut
po njokama i mesu. Salata je po izboru, kupus, zelena, mišana, ovisi šta ima u kući.

Naravno, moja majka nije pisala ricete, ona ih je govorila i pokazivala uživo bez videa.
Kako je meni bilo milo oblićanje oko kužine i kužinavanja, nešto je eto ostalo u glavi.
Još ako dvaput nešto napraviš da valja, treći put nema straha, ide k'o podmazano.

Već kad san tu, moram dodati polurecept za njoke. Taj može biti u službi glavnog
jela za nevolju ili deserta za redovne situacije.

Njoke se rade standardno, samo umjesto bilo kojeg umaka i mesa ide samo pekmez
od smokava. Zašto od smokava, ćaći i meni taj najviše odgovarao uz njoke. Majka bi
to nekad u zimu, petkom, nema ribe ne bi tila ništa mrsno, onda bi ovo bilo rješenje.
Iako kad bi išli u analizu, njoke sadrže mast, ali..., 'ko će sve gledat, Bogu to svakako
ništa ne znači, bar se nije izjasnio.

Nadam se da sam razumljivo napisala ricetu, moju najmiliju za divljač, baš onako kako
je moja Ana spremala, počivala ona u miru:)

15

utorak

listopad

2019

Rašćika s tri vrste mesa

Počeli su ladni dani, fala Bogu kuća puna svega, valjda izdura
do prolića. Dica radosno trčkaraju oko kuće i ništa im nije teško
kad im se zapovidi. Malom Anti san naredila da donese prtvu
kunpira, a on je odma dozva sestru da mu dođe pomoć gulit.
Znan ja da će bit svašta, gađanja, deblja korubina od kunpira,
nema veze, nek' se dica uče, korubinu ćemo skuvat kokošima.

Noći ladne, rašćiku malo ujlo, ništa lipše šta ona kad je ujde led.
A ima je, svaki list k'o lopar, zeleni se i pucketa, sirova bi ga ila.

Kruv mi se peče, sinoć san potopila komad suvi rebara da izađe
sol i žestina, ima i komad friške junetine, Grgo jučer zakla mladu
junicu. U nas konoba ladna, par komada stavila u mačkadur, durat
će do nedilje. Strina mi dodala dva bataka od kokoši šta se iznila,
sve ću to metnit k'o podumintu za današnju rašćiku, a strina će imat
ručak.

U jednu teću san metnila sve vrste mesa, a u drugu kunpire samo
trun posolila i neka se kuvaju do raspadanja. Kad meso bude gotovo
procidit ću onu juvu u kunpire i još malo prokuvat. Napose pripremam
rašćiku, list po list da ne bi bilo podstanara, operem, izrižen na trake
i dodam kunpirin. Kuva se do iznemoglosti. Dodala san onaj komad
junetine (prije san odvojila kosti da komu ne zapne), lipše mi kad se
rašćika očeše o meso. Bataci i suvo je kuvano, izvadila na veliki pijat
i poklopila dok ovo bude gotovo. Provala je li dosta slano, trunila još malo
soli i žlicu ulja, ne valja soparna rašćika.

Šta se mene tiče čeljad more slobodno za stol, ostalo malo kruva od jučer
dok se ovaj o'ladi. Ne volin načimat topal kruv, džabe, svi moji se dave s
friškim, ne pravim problem.

Na proliće radin mišancu na isti način, mora bit više vrsta mesa ako ćeš
da valja. Nije meso svaki dan, neka baren bude obilato jedanput na nedilju.
Češće se rašćika jela samo začinjena uljem ili se nariže slanina na kockice
pa na tavu. S onom masti se prilije zelen, a čvarci se pomišaju pa 'ko uvati.
Ipak je naš kraj siromašan, živilo se teško a ricete koje ću po pamćenju
prinit sigurno nisu odraz svakodnevnice, više su to izdvojeni dani lipih
zalogaja.

Slijede kombinacije s kiselin kupuson, fažolon, slanjakom, divenice, divljač
(imamo mi lovaca na sve divije šta trče šumom), a to drugi put.

Dica baš ne vole zelen, ali ovu rašćiku i prolitnu mišancu..., obliću s pitanjem;
"kaće više bit gotovo eno će se prije kruv oladit".

14

ponedjeljak

listopad

2019

Idemo na jesen

Šušurasto godišnje doba, prikupljanje plodova od onoga što smo kroz
godinu stvarali. Istina, ima tu lipi plodova, grožđe, smokve, tikve, kukuruzi,
kupus, životinjsko carstvo je na granici pokoja, dobro će doći na zimu.

Jesen nema specijalan jelovnik, koristii se ono ostalo od lita i pomalo
štipa netom ubrano. Bitno je da se baš u ovo doba pripremala zimnica, od
svega šta polje i brdo nudi. Kisele se paprike, ko zna radi i ajvar, kupus
je u pripremi za kiseljenje, k'o i razne mišane salate. Sve će to dobro doći
na zimu di je velika čeljad a ni onima s tanjim članstvom nije za odbacit.
Viđenije domaćice rade džemove i marmelade od svakog pitomog i divljeg
voća. Neki su manje neki više zahtjevni.
Najviše volim domaću marmeladu od šipurika (srbiguzica), a ona zahtjeva baš
mukotrpan rad.
Izaberu se zrili i zdravi plodovi šipurika , očiste se vrhovi i stave kuvati u malo vode,
dok dobro omekšaju. Uzme se veliko sito za brašno i pripremi jedna vrića kukuruški.
Malo pomalo na sito se stavljaju kuvani plodovi i kukuruškom miša po situ, iznad
većeg suda. Na kukuruški ostaju one dlačice a mesnati dio ide kroz sito u posudu.
Kukuruške se minjaju često tako da šta više oni dlačica ostane na njima, kako ne
bi bilo posli, nisan znala, pa šipurika s pravom promini ime u srbiguzica. Kad smo
istisnili ono šta vridi, dodamo šećer koji smo unaprid rastopili u malo vode i skoro
karamelizirali. Velikom kuvačom mišat sve dok se marmelada ne zgusne i postane
na površini glatko-staklasta. Količina šećera ovisi o količini voćnog dila i ukusima
oni' za koje se marmelade rade.

Od dunja se najčešće radi kotonjada ili sir od dunja, također zahtjevno ali vridi.
Može i marmelada od dunja, k'o šta može od bilo kojega voća. Ja volim od jabuka
a od mandarina je izuzetno ukusna, samo opet..., valja dobro potegnit. Ako koga
zanima neki od ovi' riceta rado ću ga razvuć, sad ne mogu vele pisat.

Kraj jeseni se ostavlja za pripremanje mesa i mesnih prerađevina na dim ili škrinju.
Nekada je bio samo dim jer škrinja nije radila bez struje. Ostat ćemo na tom dilu.
Svinjokolja je događaj tjedna po selima naše Zagore. Imalo se jedno da najviše
tri praseta i to triba rasporedit za čeljad kod kuće k'o i za one koji se pojave za
praznike, ali isto su dio naše obitelji. Proces klanja ću priskočit, za tu su zaduženi
hrabriji, nami ženskima ostaje pranje criva, pravljenje divenica, krvavica i kobasica,
rastapanje masti, odvajanje oni' mali komadića za gradele i nešto u sol da ne dođe do
kvarenja. Muški dio posade krpati (razdvaja pršute od ostali djelova) soli pancete,
pršute i rebra i stavlja pod piz (isključivo pršute). Kad je meso dovoljno odstajalo u soli
stavlja se na dim, a pršutima triba više dana pod pizon, zatim moraju na buru i tek
onda na dim. Ako je burna godina odlično, nema stra' od kvarenja, bura je čudo ženska.
Kad se meso, kobasice i mast stave na misto, čekaju se ladniji dani za degustaciju,
a onda slijede prave ricete naše starinske spize, o tomu drugi put, ne mogu dalje.

Samo da napomenem da je sve ovo rađeno u vrime kad nije bilo struje a voda se u
kantama nosila, u velikim loncima grijala, a vatra za veće radove se ložila na ognjištu
ako je ne'ko uopće imao špaher.

13

nedjelja

listopad

2019

Da su babe pisale ricete

1. Kruv za desetero čeljadi
2. Najčešći litnji meni
3. Najčešći zimski meni
4. Meni između lita i zime
5. Slastice


Kruv za desetero čeljadi

Uzela velike naćve, navisila veliki lonac vode da se ugrije,
potkuvala kvas od jučer, prosijala tri do četri kila brašna od
lanjske šenice, šaku krupne soli metila u malo vode da se
rastopi. Napravila rupu u brašnu, metila kvas, dolila vodu.
Velikom kuvačom ujedinila sastojke, nastavila mišat rukan
dok se počme tisto odvajat od ruku. Mišan, mišan dok se
lipo uglanca. Pokrila stolnjakon i pustila da se diže. Dok se
tisto penje, naložila vatru od sitni drva. Tisto se podiglo,
primisila. Opet naložila vatru i čekan da se još jednom tisto
digne. Pripreman ognjište, razgrnila, opuvala, posložila listove
rašćike i kruv iz kofe iskrenila na ognjište. Prikrižila kruv,
naslagala par listova rašćike i poklopila ugrijanin saćen.
Nakon po ure, do četrest minuta povirin i malo okrenen kruv,
nagrnem na sać još malo toplog luga i žere i tako još po ure.

Kad je kruv gotov zna se šta se s njizin radi, sutra ispočetka.



Najčešći litnji meni

Sve ricete vezane za lito se isto tako jednako vežu za zelen,
sezonsko voće, sir, mliko, jaja, ako kokošima nisu opali repovi.

Liti se puno radi u polju, u brdu tako ti ostane malo vrimena za
izmene na stolu. Uzmeš šta ti pod ruku dođe, a fala Bogu lito
je blagoslovljeno zelenčinom i voćen.
Dođen umorna s njive, kruv koji san jutros ranon zoron ispekla
već se oladio, sad samo uzet kapulu, luk, pamidore, koju papriku
i tikvicu, isto tako balancanu i dinstaj. Sataraš bude taman za ti
dan a vole ga i dica.
Drugi dan ćemo šalšu od pomidora sa špagetin ili makarunim,
Pita sa siron dolazi dan iza, uz nju iđe kiselo mliko, prste polizat,
Jedan dan pripada zelenon fažolu, to su van mavune, na suvon
mesu koje se večer prije namoči da iz njega izađe žestina i sol,
ipak je to sušenje na dimu.
Tikva na čorbu pripada petku, to vam baš i nije neka 'rana, ali se
prođe dan. Kad se stavi dobre konče i ne bude tako loša. Iako
tikvu moreš na sto načina, čak se marmelada lipa od nje napravi.
Suboti smo dali falšu juvu, frigane kunpire i mišanu salatu, koje ima.
Nedilja je dan Gospodinov pa se malo gospockije triba i odnosit prema
svom izmučenom životu. Zato se u najčešće zakolje pulastre, bolje
muškić, t.j. pivčić, u cilokupu se stavi kuvat za juvu, a kad je upola
gotov, sitnice se odvoje, iznutrice također i ostave da dalje kuvaju, a
onaj okljašteni pivac iđe u tepsiju na pečenje s kunpirin. Za juvu iđu
domaći rezanci ili njokice, a za desert lina pita s našin jabukan.

Tijekom tjedana do jeseni može doć do mali izmjena, ali sve se vrti oko
povrća, voća, kao i onoga šta se nađe u kući i oko kuće.


Slijede meniji za zimu i prijelazna razdoblja (proljeće i jesen), kao i svi
naši stari deserti za sva godišnja doba.

11

petak

listopad

2019

Ima tako nekih dana...

Da smo od kuće krenuli drugim povodom, da nam je po bar
dvajest godina po glavi manje bio bi to prilično zanimljiv kraj
jednog jesenjeg dana.
Povod nije bio zabavan, mi nemamo te poželjne godine i zato
je to bio vrlo turbulentan i nadasve naporan kraj jednog jesenjeg
dana.
Opet sam završila u čekaonici svoje doktorice, nenaručena, ali
vrlo alarmantnog ponašanja, a ponašanje je posljedica teškog
stanja disajnih puteva i stranputica, ovaj put su stranputice.
Ukipila sam se od sve svoje osobne muke kad se pored mene
parkiralo troje čeljadi mlađe od mene, friško iz bolnice s onih, znate
već kojih terapija. Nisam mogla savladati svoje vanjske znakove
zdravstvenog stanja, ali me doktorica uputila na dozu inhalacije, a
dotle sam mogla sabrati misli, skoro zavoljeti svoje zdravstveno stanje
i zasvirat Odu radosti što sam doživjela ove visoke godine. Neću u
detalje, udarci, lomljave moderne i staromodne bolešćurine, ali kad
mi na ulici kažu: "ne znam kako ti je ali ti super izgledaš", odmah
počnem razmišljat, omamljena komplimentima da meni zapravo nije
ništa, tek usputna bockanja i modrice od bockanja.

Da se vratim na dan koji bi mi bio lijep da sam mlađa a nisam, a to je
bilo otprilike ovako: Obavili u gradu zbog čega smo išli, kratak susret
s jednom simpa gospođom, izmijenjale smo dijagnoze, ona svojoj kući
a mi u našu limuzinu i svojoj kući.
Imala sam neku slutnju vezanu za auto a i vozača kojega ovim putem
ne bih kritizirala jer je dovoljno financijski "iskritiziran". Uglavnom, da ne
bih od priče napravila kobasicu, stali smo nasred ceste, on spretan kako
ga bog da, napravi zaokret i skrenu na sporedni put. Srećom, sve odjednom
pocrkavalo, ništa ne radi, u zadnji tren smo se izvukli jer su poslije i brave
blokirale. Bemti modu i elektroniku, lipa naša ŠKODA, nestane ti ulja, ti
lipo za bocu onog maslinovog što ti je rodbina u Primorju spremila, doliješ
gdje treba a ostane za salatu i zelje, dođeš do kuće, slijedeći dan dovršiš
započeto i nema nikakve štete.

Tako mi na drćunu, nasred ničega, zovi vučnu službu koja ima doći za dva
sata. Imali smo i sreće, javili se nekom mladom paru, došli po nas, odveli
u toplo i mi na čekanje. Sad dolazi onaj dio koji bi trebao biti zanimljiv a mene
dokusurio. Montira momak naše auto na svoga vukača, nas dvoje s njim
u kabinu i gusli još dva sata do kuće, t.j. majstora od auta.

Netko mlađi i spremniji na avanturističko putovanje bi odmahnuo i krenuo
dalje. Sjedi za stol i zbrajaj, oduzimaj, što smo važno izostavili ovaj mjesec
za ljubav jedne vožnje s jednim povodom a završnica se razgranala svuda
osim ondje gdje bi trebala. A bilo bi lijepo da smo mlađi i ne moramo zbrajati.
Ma..., da je mnogima ovako!

08

utorak

listopad

2019

Paralele

Zapiši da ne zaboraviš
kilo cukra
pola litra petrulja
dvi škatule šuverina
kilo soli
spiza za poželit i prste polizat
šuškala sam sebi da me ne čuje
ako ostane mogu li karamele
samo dvi zubi će ti otić od slatkarija

znala san da je bio Ercegovac skrivećke
donio ćaći duvan u listu
jeftiniji je
ćaća ima rezalicu
on će to sam
o tomu se šaptalo
da ne bi Milicija pokucala na vrata

tako iz miseca u misec
sol
cukar
petrulje
šuverini
ćaći duvan da ne pofali
ostalo ima u kući
svakog blaga nebeskog govorila je mater

On jutros pita šta triba kupit
piši da ne zaboraviš
tek neke sitnice
neizostavna kutija duvana
rezanog
nemam rezalicu k'o moj ćaća
skloni na carini da se ne sramotiš
zbog kutije duvana

Ostalo k'o u materino vrime
u kući svega blaga nebeskog
ali stvarno
petrulje ne koristim
čak ni šuverine
moderna vrimena
različita bremena

28

subota

rujan

2019

"U čast loze i koze"

Manifestacija koja je godinama prisutna na ovom našem kršnom prostoru
večeras se ponovno otimlje zaboravu. Zabava "u čast loze i koze" kako
nazvaše godišnju zabavu vina, mlijeka i ostalih jestivih dobara našeg kraja.

Da za sva vremena otklonim nesporazume oko bikle i onoga "bljak" u najkraće
ću vam reći o čemu se tu radi. U neka davnija i gladnija vremena, jesen je kao
i sada vrijeme skupljanja plodova, berbe grožđa, kao i oranja i sjetve. Dani
kratki, nema se vremena za kuhanje i izmišljanje menija, uzmi ono najlakše,
najbrže a da je usput i kripno. Mlado crno vino još sladi i nije za piće onako,
treba ga s nečim uljepšati, a kako je svaka kuća imala koze, problem riješen.
Nastalo je piće koje nazvaše "bikla", a mješavina je mladog vina i kozjeg mlijeka.
Omjer određuje svatko sebi premda se zna kako prava mora izgledati. Ima
boju jorgovana, a okus..., mogu popiti čašu i to je to.
Večeras se na Biklijadi nude razni proizvodi iz konoba i kuhinja, jela koja se
pripremaju na licu mjesta, fritule i palaćinke iz kojih se puši, kazani divljači i
džigerice na kiselo. Marmelade, džemovi, med, razni prirodni pripravci što sve
bolesti liječe, vina, likeri, predmeti ručne izrade... Možda sam nešto izostavila
ali tko dođe uvjerit će se da ne pretjerujem.

A sad bikla..., kako sam doživjela svoje "prvo pijanstvo" u ranoj mladosti a pila
samo biklu.
Naša zajednička baba je ostala s nas nekoliko dok su roditelji bili na nekoj rađi.
U jednom trenutku otrčala sam babi i požalila se na kruljenje u stomaku, a ono
je izazvano glađu. Ona jadnica, onako dobra i mekana odmah je smislila rješenje
mojih problema: " Napraviće tebi baba biklu i uzmi komad kruva, vidićeš kako ti
je to kripno i dobro, kuš bolje od mlika i crnog vina". Prihvatila, pojela, popila i do
slijedećeg dana mimoišla sam sva događanja u selu. Zakomila, mater se prepala,
i sve dok baba nije priznala čime me nahranila ona je mislila da me nedajbože
neka bolešćina ščepala.

Od tada do dana današnjega alkoholna pića uzimam s provjerom, premda kažu
da bikla nije piće nego hrana naših predaka koja se zadržala do danas.
Neću riskirati, vi kako hoćete, ali nemojte govoriti "bljak" prije nego probate.

Očekujem velik odaziv za nastupajući događaj, bit će ića, pića, pisme a i susreta
će biti, dobro došli.

26

četvrtak

rujan

2019

Novi početak prosječne domaćice

Nas dvoje na malom i velikom odmoru sidamo za stol, svako svoj
pisaći pribor isprid sebe i računamo. Kako god koja vijest o približavanju
mora u naše suve krajeve pristigne, mi se automacki uključujemo u
računanje. "Šta ti misliš koliko vrimena triba da bi se Biokovo profundalo
i propustilo krozase lipo plavo more?" Umilno gledam očekujuć odgovor
koji će moje pozne godine osvježit, ako ne iznajmljivanjem apartmana koji'
nema, ono barem ubacivanjem ovog reumatičnog tila u modrinu.

"Po mojoj procjeni, da bi ti mogla uskakivat s balkona u more, skakanje
ti baš i neće bit moguće, morat ćeš se služit s obadva šćapa." Malo san
se žicnila ali me zapljusne optimizam k'o i željeno plavetnilo i zanemarim
komentar. Moje misli su se skroz usmjerile prema moru, a već u glavi one
dvi velike sobe preuređujem u male apartmančiće, neka se nađu. Kad
oglasim po Amerikan i Europan naš kamen šta ga more pere, a prirodu
ni'ko ne taknjiva osim u polju. Zamislite sliku našeg vlaškog mora punog
poskoka šta su izlizli ispod stina, a kulturni zapadni svit najvoli zmije i
ostale beštije, oni će to lovat i nosit sa sebon k'o kućne ljubimce i ljubimice.

Već san se ušaltala u novi početak, već vidin kolonu auta isprid kuće, čekaju
prijavu na recepciji, oblizivaju se jer san na stol isprid kuće metnila svakog
milenja božjeg, pića i ića za "dobrodošli mili gosti, mi smo novi i ne glođemo
vas do kosti" i to metnem na veeeeliki pano na svin jezicima, to ću nać na
guglu kako se rekne na kojemu jeziku.

Onu lavandu šta san osušila ću upakirat u vrećice, neka gostima miriše kad se
umorni od kupanja i ronjanja bace na mirišljive krevete ogrnute rojevima komaraca,
ako u međuvremenu naši ne počnu prskat te nemile beštije. Nikako se otet tim
nemanima, krokodil je za me mala beba koji napad panike dobijem od tih malih
letećih objekata, ne bi da su vanzemaljci.

Užurbano radimo na projektu traženja potpore od EU-e za poluseoski turizam u
zaleđu di more samo šta nije. Računam na to, k'o šta računam na naš novi početak
pa da se konačno otklonim naslov koji me obilježio..., "prosječna domaćica".
Kad bolje promislim, čim se eurići i dolori počnu kotit briga me kako ću se zvat .

Dolazak mora kod nas bi i za državu bilo dobro..., ne bi morali ulagat u tako željeni
tunel, koji su nam sve vlasti od kad ja znan zase, obećavale... i lagale, razumi se.

23

ponedjeljak

rujan

2019

Sva godišnja doba

Malaksalost, nedostaje vitamina, krvna slika više sliči na biklu...,
kaže doktorica da je to zbog proljeća. Prihvaćam teoriju, ipak
ona zna znanje i udri: vitamini, šetnja po svježem zraku, pojačana
prehrana koja se uklapa u proljeće.

Ljeto..., ajme što sam zamantana, tlak mi manita, sunce previše
prži, umaram se prije nego počnem što raditi, jednom riječju, za
ništa me Bog nije dao. Tražim pomoć, želim biti korisna ostatku
svoje obitelji, ne može ni on sve sam. "Pij puno tekućine, nemoj
izlazit previše na sunce, na more samo ujutro ili predvečer. Znaš,
svi tvoji problemi baš sada dolaze do izražaja, trebaš paziti."

Pazila koliko je bilo moguće oduprijeti se momu nemiru, ali evo,
doživjela sam još jednu jesen. Nije dobro ni počela već mi je dosta,
kiša, ljiga, pretvaram se u hodajuću metlu, tko se može suprotstaviti
silnom lišću, dan skratio, a u vrt čeka prekapanje, gnojidbu, sadnju.
Od jeseni volim jedino boje, dok se ne poskliznem na mokar list.
Jesen zahtjeva i let oko špahera, slaganje drva, prebacivanje robe
iz ormara u ormar, generalno čišćenje, što podrazumijeva mikroskopsko
obilaženje skrivenih terena. Nekad je to bila ljubav, sada pokora.

Zimu ljubim iz dna duše, gledanjem kroz prozor ako slučajno pada
snijeg. Nekad nas počasti, dođe i ne odlazi brzo, nekad tek blago
zaleprša, razgali uspavana srca i ode dalje. Zima je nezgodna za
sušenje rublja, stoga je najidealnije čekat buru i okrenit sve na tri.
Zimu volim i zbog bure, pročisti i očisti sve nečistoće, a zna se baš
ponašati k'o loša domaćica, sve otpuhnuti "pod tepih".

Glumit ću mladost i radovat se svakom godišnjem dobu, uključujući
i ova što imaju mane. Nekada sam se radovala svakoj sekundi, satu,
danu, a godišnja doba su proletjela. Sada imam vremena sjetiti se i
prebirati po tim ljepotama, ne vjerujem da je zbog godišnjih doba.

19

četvrtak

rujan

2019

Rominja, mrmori, žubori..., bljak

Gledam u ovu rubriku "novi post", blenila i mislim se da mi baš
nije do pisanja. Kako se osjećam..., koga briga, a izgledam k'o
poljoprivredno dobro u likvidaciji, možete mislit onda.
Imala sam planova za slijedećih par dana, imala, trebala, željela...,
ništa, piši kući propalo, sidi i ne mrdaj najbolja sam sebi nemrdajuća,
najmanja šteta. Ne rušim, ne padam, ne spotičem se, a manje jedem,
samo tako kuća može naprid. Srića šta me svako malo zove ne'ko
da bi mi prinio "radosnu vijest" o tomu kako su baš mene izvukli i eto
me 'oće nagradit, a nagrade čudo, kremice, vitamini, ja samo triban
platit poštarinu od stotinjak kuna..., baš su me našli, ne znaju oni moje
korjene. Gledan se maloprije u ogledalu i brzinski se odmaknen,
skoro san se pripala od žene s druge strane..., e..., neš majci, bar te
ne moran gledat, tako san odlučila vama malo pokvarit dan.

Sama sam, kad je čeljade samo nije lako, nema se sukin ni porječkat.
Matan otiša' s jaranen, doša' im niki iz svita, ono mi ispotiha govori da mu
je 'ćer udata za s... "Blago njima" rekoh, kad se posvađaju bez problema
se dovate matera a da svoje nisu ni takli, volja te ustašku, volja te četničku,
onda ide "mir, mir do neba" i ispočetka. "Ma, ti stalno okrićeš pilu naopako,
a kaže "on" da mu je baš zet..., nako, dobar, dite i rođeno vanka nema
nikakve veze s raton, nema mu ni ćaća". Eto ga na, mi se uvatili pričat o
nekomu a drva su nam još u Hercegovini..., "nego, nađe li ti 'ko će ti
pritrat, znaš koji je datum, a i zaladilo. "Nego..., ja ti iđen ća, sigurno ćemo
se malo duže zadržat, nemoj slučajno da nisi ništa ručala, name ne računaj"
Čim mu spomeneš drva k'o da si muva podasujo ispod njega, a on neka
instalira grijanje na nuklearni pogon, meni je važno da ne drćen.

Vanka vrime k'o da te nagovara..., aj se upucaj, a neću, ne volin oružje, ne
volin pucaljke, ne volin ni rizalice, iš,iš od mene. Uživat ću ostatak dana,
sama ako me 'ko ne iznenadi, slušajući kroz prozor kako lipo rominja, mrmori,
žubori i da znate, baš nije bljak.

<< Arhiva >>