Sad sam dobila jedan filmić o Slavoniji, ono stari namještaj rukom rađen, dunje na ormaru, žene tam delaju jastuke od perja, nošnja original, posteljina i to, i to mi izazove sjećanje:

Moja bivša (naravno da bivša!) prijateljica Branka Mirković vodila mene na slavonsku svadbu. To ni ja nisam mogla zdržati, 3 dana i tri noći, bog moj. Bilo je užasno hladno sećam se, selo nije imalo asfalta a ono kad bi malo popustilo, kad bi sunce malo virnulo, to blato do koljena pa se posle smrzlo, mislim ludnica, ja cura s asfalta, blato smo morali delati sami. To mi je bilo prestrašno. WC je (poljski) bil 30-ak metara od kuće, a od kupaone ni k, bogo moj!

Selo se zvalo nekak sa Orah, je li Orahovica ili slično, to je bilo prije 40 godina, kaj ja znam.

Lepo smo dočekane, fino se jelo, osim kaj sam napravila gadan gaf - nisam znala da se mole prije jela, kak mi je biloi neugodno da ne pričam. Branka i ja smo spavale stisnute na pol bračnog kreveta jer je bilo tak zima da oni nisu ni mislili da bumo se raširile, grijalo se nije, a domaćica i domaćin imam dojam da su spavali na klupi u kuhinji, onoj na lakat. Imali su kćer, pravu malu debelu rumenu snašu koju su te godine slali u Zagreb u srednju školu pa je mama bila užasnuta da bu joj se kći tam pokvarila. Ja još užasnutija reko pa kaj vam je, ono kaj ste odgojili, a vidim jeste, to će tamo nastaviti, pa ide i rodbini, pa eto Branka i ja smo malo starije, pa kaj nam fali, Branka me posle pohvalila, a ja sam samo bila iskrena. Inače svi su lokali na toj svadbi na neviđeno, to se šlatalo i svašta, al smo mi ko cure koje dime, kaj se onda pušila, Opatija valjda, Mildesorte, pitaj boga, bile eto vidi ih, iz grada i puše! To kaj smo bile trezne a ono sve, no dobro.

Cura je imala mlađeg brata jednkog siću od 7 godina, meni je bilo recimo 19, ne volim decu, to su meni sve demoni iz pakla, al i demoni mogu biti šarmantni, ja sam zavolila tog malog ko da je moj najrođeniji pa više. Prvo me gledal s dva metra udaljenosti pa sve bliže, kak je bil sitan, jesam mu nešto pokazivala za zadaću što li, bilo je zimsko ferje, čitala mu neku lektiru, ma nešto, pa je to onda prešlo u igru i ja sam s njim bartala ko s lutkom, škakljala ga, dizala za jednu nogu, on vrištal od smeha, pa sam ga ljubila, bil je ko da imaš neuhranjenog 5-godišnjaka, a do mene valjda se s njim nikad niko nije ni igral. Znam da smo se smijali i Branka i nas dvoje, luda kuća od zabave, vrištaona, baš nekaj neobično, meni i do danas.

Kad se matora zaletila, kad mi ga je otela a kad ga je istukla nekim remenom, nečim, kako je dijete cvililo još me utroba zaboli, ja sam samo govorila, nesmeš vikat u tuđoj kući - nemojte ga molim vas tući pa ja sam se igrala s njim, da kaj on mene gnjavi, reko nije me dijete gnjavilo, baš smo se igrali, nemojte molim vas. I tu je stalo, prebila ga ja sam mislila da će ga slomiti. Poslije smo nas dvoje samo izmijenjivali žalosne poglede, možda me je i optuživao onim tamnim okicama, al toliko mi je silno žao djeteta bilo još mi sad suze krenu. Nek mi bu oprošteno, sa svojom se djecom nisam tak igrala ko s tim malim, drugo je to bilo, ne da se branim, al to je bilo nekaj za pamćenje.

Treba sjebat sve kaj u životu valja, pogotovo ako valja drugom, pa stoput bio tvoj, a smijeh treba zatrti još dok je smješak. Kolko je batina popio, i kasnije vjerojatno, taj mali, to se ovih batina po svoj prilici ni ne sjeća, al je nesreća što se ja njega sjećam, živ bio dečko, već si sad i deda vjerojatno, lepo moje suho sitno drago detešce, život je tako okrutan...

Oznake: batine

Kak je sad moderno, i moja kći je poctanar al iz nekog razloga oće promijeniti mjesto poctanarstva.

I oće imat mačku.

Kaj se nje tiče bilo bi dobro da cimerica, ili cimer, budući da oće samo mir a ne i vezu a zna se i postaviti, voli mačku.
Ja to vidim ovak:
Mačka, to većina ljudi zna, jede. I piški, a i sere. Bilo bi dobro redovito jer ju inače moraš furat veterinaru. Dobro, ima pijeskih i to, naučiš ju da jede sve, i mi smo imali mačku i jela je i ribe i meso i kruh s mlekom kad nije bilo drugog, i bolje da ne velim kaj je sve donesla pred kućni prag da se pohvali. Uglavnom ova maĆka bi bila kuČna maćka. Odma cimeru-ici objasniti ak oče da maćka jede one grozne prerađevine, nek kupuje. Naš ludi mačak Marko je jel jagode. Al ne iz vrta, nego samo one u njegovoj zdelici.
Maćke koje imaju dlaku, istu nekontroirano puštaju, to ih nemreš zdresirat. Al su mekane i tople i Đina je ne jednom prespavala ispit jer joj je maćka došla u krevet a vani kiša a maćka prede i topla je no dobro.
Dakle nabaviti jači sauger. Dobro. E veli ćerce treba joj nokte uređivat.

Reko noramlno:Mački treba rašpat nokte i manikirat, ona bu ti uredno držala svaku šapu na raspolaganju dok se ti ubijaš oko njenih noktih i dok joj ti rašpaš nokte gledala bu neki dobar film na teveju. Moraš ih i pofarbati, po mogućnosti jarko crvenim lakom i to isključivo kad ispruži pandže. Trebaš joj obavezno bar jednu rinčicu staviti i mašlek na rep da bu sva fensi.


Kaj si ti prisebna, ti misliš da bu mačka dala da joj režeš samoobranu!!!??? Ak baš moraš nek to dela cimer ili cimerica! MaŠki se ne režu nokti nego ju se nauči da ih grebe - to se kupi nekaj ko neko drvo ima to u pet- (ili šest?) -shopovima i tam si ih ona zoštri, ne u šopu nego na tom drvetu. A lak i ne mora biti žarko crveni može rozi. A ne mora ni to može zdrapati cimerov namještaj, od firangi prek ormara do kreveta, zabole te! Bilo bi dobro da ak nađeš nekog dragog malog debelog s dioptrijom ko poštar iz Alana Forda, e, ono štrebera koji studira atomsku fiziku il ak postoji nekaj još teže, taj da nit ne primeti kad dođeš doma ili odeš, a da mu veliš da je ta mačka lav i da vam čuva kuću dok vas nema.

Mačka mora imat hrvacko ime, na primjer Micika tak da ak se jednom moja papiga Micika i tvoja mačketina Micika upoznaju da misliju da su si kaj u rodu, razmeš. Da ne bi mojoj papigi palo na pamet napasti mačku i pojesti ju, bošsačuvaj.

Jako bih volila čuti kakvu sugestiju u vezi maćaka, hvala. Znam ko bu proćital a onda bu me nazval i rekel bu - ćuj Seka ti si zbiljam prolupala, kaj če njoj maćka? A ja ću reći - ćuj stari konju, dam ti njen broj pa pitaj nju. Kaj, imaš kakvu maćku na lageru?

Oznake: mačka

Prijateljica mi hoće pokloniti (na moj savjet - da ne baci) nešto što inače košta cca 350 kn (gajba za 'ticu). Budući da laje na mob, ne tica nego prijateljica, zovem joj dragog i velim čuj jel može tvoja žena na tvoj mob, veli on može, nasmijemo se veli taman me evo ušel sam u kuću, znaš da moja draga na mob sad priča znam i to tak. Reko i to bolje od tebe znam i tak.

E malo ono kaj bi rekli sasmabezveze i ja pitam jel jede to kaj ja planiram skuhati (tripice sa špekom da ne bi bilo!) i to jel jelte - jel bu došla ona sama s tih 350 kn u nekom obliku ili s njim, veli sama, on kao radi prek vikenda, pozdravljam akciju i nek bu plaćeno, sve odlično, a reko dobro onda bumo ručak za njega spakirali u nekaj pa buš mu odnesla. Kad on - koji je šljakal od 7, dok ovo pišem je osamjnajst navečer, vraća ona naime njemu njegov mu njegov njeeegov mob, da pitam jel to definitivno, kad: eeeeeeeeee digne galamu, jeeeeEEEEEEEEEE, ujutro sam imal poziiiiiiiiiiiv, imal sam poziv, dapače, dvaaaaaaaaa propuštena poziva od jutros, brzo prekini, ajbok i to da vidim ko je to zval. Jebote tramvaj, pa kaj si delal do sad, sad si videl kad ti je draga načas dala tvoj mobitel, SAD SI VIDEL da imaš dva propuštena poziva i baš sad moraš vidit ko to je propušten, e jebise.

Idi u pičku materinu nebuš dobil ni jednu ni tripice jebote sa špekom! jebote i ti i tvoja dva propuštena poziva, nebuš dobil zapakiran ručak, a nebu mi nit niko došel u nedelju kad imam u planu prošetat svojih 113 kila po parku, sesti se na klupicu i čitati Markeza.

Nek mi neko rastumači o čemu se tu radi, hvala. Mojoj glupoj tici je dobro i u staroj gajbi.

Jesam stara i osjetljiva i pun kufer mi je nedoraslih ljudi?

Oznake: ptice

Ušla sam u 6-icu u Sopotu, na idućoj stanici se jedan mladac nakokil na vrata tak da sam mu do Zrinjca gledala u leđa (nisam, čitala sam Markeza, al sam celo vreme bila svjesna da kreten stoji na ulazu, a na podu mu ispod nogu ona duga sporcka torba, dakle još više otežava ulaz putnicima). I izlaz.

Kak automat viče Trnsko kad si na Branimircu, tu i tam pogledaš di si. Ta žena ni ne zna kaj pripoveda, al nije za nas kaj znamo nek fakat zbunjuje ljude. No dobro.

E a taj lik se ne miče. Naišla žena svojih 80 i ober i jedva se kraj njega provukla otraga u trambaj jer je on a malo je širi, držal kralježnicu ili kaj već ima posred leđa tak da je u prolazu bilo malo mesta, pa veli gospođa joj, pardon, oprostite, pardon. On nekaj promumljal. Svi kaj su ušli išli su prema napred jer su vidli da je ovaj nabrijan i da bu neugodnosti.

I furamo se prema Zrinjcu, menjam džozle, spremam knjigu i mislim - jel da ga pitam jel on Zagrepčanec, kaj bum ga pitala kad vidim da nije - ne vidim al osećam.

Na Zrinjcu najslađim osmijehom ono osmiiiiiiiiiiiiiiiijehom velim - Dragi mladi gospon, mislim da bi vam bilo puno ugodnije da ste pri ulazu u tramvaj otišli malo dalje od vratih.

A NI BILO MISTA, ENTIGOSPU ti jeben!!!!!!!!!!!!

Taman sam mu štela reći da ga pratim od negdi recimo Zapruđa i da je bilo mista da se on htija maknuti ali oštia toliko judi pa svi inšempijani, koji kurac ti starci idu doktoru ili čuvat dicu ili na pjacu ili kudagod da gredu kad se nemu taj čas putuje nekamo za jug, a vidim i nastavil je i prek Trka banana Jelačića, i ne stigoh reć al on meni doda - I IDI VANKA BENTE BLENTAVU, IDI VANKA, AJDE VIŠE!!!! GONI SE!

Spremna na okršaj još sam se ljubazno nasmiješila, sve s jednom nogom već na stanici - i rekla - Ja znam, Vi bute se idući put sigurno maknuli s ulaza, hvala Vam.

Kaj mi je dalje psoval ne znam. Al eto ti tak počinje, mi njima onda blitvari seljačine, mada imamo mi i domaćih seljačina, nema se kaj reći, i ono kaj sam zbiljam fino bila i dočekana i pogotovo na službenim mjestima sve obavila s decom, sve je to goli ništa kad - kaj da dalje pišem...

Maknite se s ulaza, ak ste i nepismeni i od ne znam kud se dotepli, pa iznad vrata su znakovna objašnjenja, bemti kulturu seljobersku hrvacku da ti jebem, otkud dotepenec bil, nijedan kosooki nikad nije pogledal objašnjenja na vratima al se nije zaljepil za štangu ko da bu ju oženil.

Oznake: ZET

Priča meni draga Đesi (Bedekovčanka), veli: Ja ne znam kaj mi koke ne nosiju jajca, pa ni još tak hladne da bi prestale nositi, samo vidim da moje koke letiju u tuđa dvorišča pa valjda tam i jaje ostaviju. Niko niš ne poveda, samo vrati koke. Ili se same vrneju, je a kaj moreš. A ovom prek putu (Juri) jedna uliječe kroz prozor, nisko je, znaš, i valjda mu i jajca ostavi. Seka, kaj me pitaš kulike kokih imam, sam ti rekla da ne znam, ma kaj ja znam, ja sam celi dan f Zagrebu na poslu stebom, bogu hvala kaj mi je tebe dal da skup delamo, kad buš trebala preti f penziju bumo pisali ministru da ti malo produlji.

Reko Đesi, meni da nije tebe ja bih sad otišla u prijevremenu, al moram čuti kaj je s kokošima, boktenemarad, to je drama!

I tak ščera: jer:


U Bedekovčini ima jedan sused (ima puno al ovaj je poseban) kaj mu iz milošte ljudi doneseju nekei za pojesti i tak, tu i tam nekaj pomogne pa mu daju neku lovu i tak. Neće na socijalnu skrb, sram ga je. Ima malo PTSP-a, malo je po prirodi nadaren, a u penziju još nemre nema let, još bi bilo i dost staža, al je malo godina.


Novije je pomagal nekom škrtom gazdi i taj mesto da mu da koju stotku kuna, kaj ti je, di bu Zagorec nofce dal - on njemu karnister vina i ovaj je pil, gladan, dok je u njega išlo pa zel pušku i najemput naokele pucati počel.


I taj dan od pojačane doze alkohola dakle, Jura ponorel, zel pušku i zapraf jebatibokmater, zapraf puca. Nekaj mu se v glavi premetnulo. Puca! Po krovu, po zidovima, tak pijani bogubutifala nikoga strefil nije, a je, i svi se uvlekli u hiže i ni na posel nedeju, počelo navečer pa prek noći sve do jutra, ne da se on.

Veli Đesi ja to ne razmem, kaj niko policiju ne zove, pa bu ubil nekoga. Susedi imaju troje male dece, stisli se s tatom i mamom u krevet svu noć deca plaču, najstarija (8) veli mama meni bu od straha srce puklo.

I dalje niko ne zove murju, jer, jeltak, kad Juru pustiju van, bu se osvećival. Nazvala Đesi murju, al nazval i njen sin (30), hvala bogu. Jer Đesi i dečec (odjednom 31 let) jedini imaju muda v selu. Pita murjak na telefon moju Đesi, ja slušala, da iz čega ovaj puca, veli ona kaj ja znam, puca, se ga ne vidi, u kući je.

Ja pak vičem da jebo murjaka (Smiri se Seka, stišava me Đesi i drži slušku od telefona da me ovaj ne čuje) ja vičem i dalje, psujem mu majku murjačku - a iz praćke puca jebotekonjzagorski!!! Ono, gađa ljudima prozore pa ko popije metak iz praćke, popil je! Kaj misli murjak, nemoj da mu ja dođem da kaj, iz čega puca, pa iz vatrenog oružja, pa ne otvara šampanjac i štoplima gađa tuđe obloke u selu! Jebote, možda ima onaj tenkić iz Allo Allo! Daj im reci nek izađeju na teren i javiju oni tebi! iz čega puca, ajme meni di ja živim. I tu klonem, nemrem više, stara sam.



Murja došla hitno, hitnije ni mogla, za sat vremena i sitno. Oduzeli pušku (nije bil top ni praćka).



I otpelali Juru na murju, Đesi mašta da bu jedno mesec dana u Buksi ili Vrapču, niš, evo Jure drugi dan doma. Forenzičari pokupili čahure i valjda podijelili apaurine po selu i odoše.



Dopeljala ga domeka murja i usput pregledali kuću kaj ima još skritoga. S njima jedan od svjedoka kojeg su pri prvom očevidu zvlekli, nemreš se raditi gluhi kaj noč. Da tak zapuštenu i zmazanu kuću nikad nisu vidli. Da u jednoj sobi ima u kutiji jedno 500 jaja, da kak to.

Reko Đesi, to su jajca od tvojih kokih. Sad lepo rajnglu z vodom i ubacuješ jaje i koje pliva hitiš u sobu na pod kod njega, nebu se miris interijera ni promenil. Potopljena jaja zemeš i prodaš.

Joj kaj sam ja normalna, pita mene Đesi, pa ko bu s tolkim jajcima sakega zasebe f vodi ftapljal.

Đesi, reko, ne kenjaj, znaš ti s jajcima, sretno si udata i sina jedinca imaš, nemoj ti meni ne znaš kaj bi s jajcima!

Al nije to nego kaj ono v hiži zmardi, čovek niš nije pospremal, počela kopriva ona uza zid kaj raste, ulaziti u kuću, pa dok su murjaci tražili eventualno skriveno oružje, a došli svi u kratkim rukavima, svi spečeni od koprive, da bok mater da je bar koprivu mogel poseči. Je,mogel je, al nije. Mogel je i jaja prodati pa ni.

Murja nam nije nekaj naročito plaćena, mogli su pobrat jaja i koprivu i imaš ručak ko avion, eto kak se hrana baca.

Predmnijevam da nastavak slijedi. Pod naslovom Neočekivano i sasvim nenadano, bez ikakvog prethodnog znaka upozorenja uopće!! nevjerojatno ubojstvo u Bedekovčini.

Podnaslov: Nitko nije mogao očekivati od mirnog i povučenog Jure da bi mogel pucati po selu, uvijek je BIL FINI I POZDRAVLJAL JE SUSEDE (to mi je najjači adut za sva "nenadana ubojstva u celom svetu, po tome ja sam majka dvoje masovnih ubojica, uvek pozdravljaju susede!!!!!!) alzo jelte, je bil fini i pozdravljal susede. S puškom.

Oznake: jaja