Priča meni draga Đesi (Bedekovčanka), veli: Ja ne znam kaj mi koke ne nosiju jajca, pa ni još tak hladne da bi prestale nositi, samo vidim da moje koke letiju u tuđa dvorišča pa valjda tam i jaje ostaviju. Niko niš ne poveda, samo vrati koke. Ili se same vrneju, je a kaj moreš. A ovom prek putu (Juri) jedna uliječe kroz prozor, nisko je, znaš, i valjda mu i jajca ostavi. Seka, kaj me pitaš kulike kokih imam, sam ti rekla da ne znam, ma kaj ja znam, ja sam celi dan f Zagrebu na poslu stebom, bogu hvala kaj mi je tebe dal da skup delamo, kad buš trebala preti f penziju bumo pisali ministru da ti malo produlji.
Reko Đesi, meni da nije tebe ja bih sad otišla u prijevremenu, al moram čuti kaj je s kokošima, boktenemarad, to je drama!
I tak ščera: jer:
U Bedekovčini ima jedan sused (ima puno al ovaj je poseban) kaj mu iz milošte ljudi doneseju nekei za pojesti i tak, tu i tam nekaj pomogne pa mu daju neku lovu i tak. Neće na socijalnu skrb, sram ga je. Ima malo PTSP-a, malo je po prirodi nadaren, a u penziju još nemre nema let, još bi bilo i dost staža, al je malo godina.
Novije je pomagal nekom škrtom gazdi i taj mesto da mu da koju stotku kuna, kaj ti je, di bu Zagorec nofce dal - on njemu karnister vina i ovaj je pil, gladan, dok je u njega išlo pa zel pušku i najemput naokele pucati počel.
I taj dan od pojačane doze alkohola dakle, Jura ponorel, zel pušku i zapraf jebatibokmater, zapraf puca. Nekaj mu se v glavi premetnulo. Puca! Po krovu, po zidovima, tak pijani bogubutifala nikoga strefil nije, a je, i svi se uvlekli u hiže i ni na posel nedeju, počelo navečer pa prek noći sve do jutra, ne da se on.
Veli Đesi ja to ne razmem, kaj niko policiju ne zove, pa bu ubil nekoga. Susedi imaju troje male dece, stisli se s tatom i mamom u krevet svu noć deca plaču, najstarija (8) veli mama meni bu od straha srce puklo.
I dalje niko ne zove murju, jer, jeltak, kad Juru pustiju van, bu se osvećival. Nazvala Đesi murju, al nazval i njen sin (30), hvala bogu. Jer Đesi i dečec (odjednom 31 let) jedini imaju muda v selu. Pita murjak na telefon moju Đesi, ja slušala, da iz čega ovaj puca, veli ona kaj ja znam, puca, se ga ne vidi, u kući je.
Ja pak vičem da jebo murjaka (Smiri se Seka, stišava me Đesi i drži slušku od telefona da me ovaj ne čuje) ja vičem i dalje, psujem mu majku murjačku - a iz praćke puca jebotekonjzagorski!!! Ono, gađa ljudima prozore pa ko popije metak iz praćke, popil je! Kaj misli murjak, nemoj da mu ja dođem da kaj, iz čega puca, pa iz vatrenog oružja, pa ne otvara šampanjac i štoplima gađa tuđe obloke u selu! Jebote, možda ima onaj tenkić iz Allo Allo! Daj im reci nek izađeju na teren i javiju oni tebi! iz čega puca, ajme meni di ja živim. I tu klonem, nemrem više, stara sam.
Murja došla hitno, hitnije ni mogla, za sat vremena i sitno. Oduzeli pušku (nije bil top ni praćka).
I otpelali Juru na murju, Đesi mašta da bu jedno mesec dana u Buksi ili Vrapču, niš, evo Jure drugi dan doma. Forenzičari pokupili čahure i valjda podijelili apaurine po selu i odoše.
Dopeljala ga domeka murja i usput pregledali kuću kaj ima još skritoga. S njima jedan od svjedoka kojeg su pri prvom očevidu zvlekli, nemreš se raditi gluhi kaj noč. Da tak zapuštenu i zmazanu kuću nikad nisu vidli. Da u jednoj sobi ima u kutiji jedno 500 jaja, da kak to.
Reko Đesi, to su jajca od tvojih kokih. Sad lepo rajnglu z vodom i ubacuješ jaje i koje pliva hitiš u sobu na pod kod njega, nebu se miris interijera ni promenil. Potopljena jaja zemeš i prodaš.
Joj kaj sam ja normalna, pita mene Đesi, pa ko bu s tolkim jajcima sakega zasebe f vodi ftapljal.
Đesi, reko, ne kenjaj, znaš ti s jajcima, sretno si udata i sina jedinca imaš, nemoj ti meni ne znaš kaj bi s jajcima!
Al nije to nego kaj ono v hiži zmardi, čovek niš nije pospremal, počela kopriva ona uza zid kaj raste, ulaziti u kuću, pa dok su murjaci tražili eventualno skriveno oružje, a došli svi u kratkim rukavima, svi spečeni od koprive, da bok mater da je bar koprivu mogel poseči. Je,mogel je, al nije. Mogel je i jaja prodati pa ni.
Murja nam nije nekaj naročito plaćena, mogli su pobrat jaja i koprivu i imaš ručak ko avion, eto kak se hrana baca.
Predmnijevam da nastavak slijedi. Pod naslovom Neočekivano i sasvim nenadano, bez ikakvog prethodnog znaka upozorenja uopće!! nevjerojatno ubojstvo u Bedekovčini.
Podnaslov: Nitko nije mogao očekivati od mirnog i povučenog Jure da bi mogel pucati po selu, uvijek je BIL FINI I POZDRAVLJAL JE SUSEDE (to mi je najjači adut za sva "nenadana ubojstva u celom svetu, po tome ja sam majka dvoje masovnih ubojica, uvek pozdravljaju susede!!!!!!) alzo jelte, je bil fini i pozdravljal susede. S puškom.
Post je objavljen 05.10.2016. u 18:34 sati.