Čitam Viktora Frankla i inspiriran sam jednim razmišljanjem. Zanimljivo mi je kako mi ljudi u biti razvijamo jako kompleksne emocije na jednoj primitivnoj, životinjskoj bazi. Ono, po prirodi nam je psiha udešena tako da se bori za preživljavanje, razvili smo naše bazične emocije u kontekstu života u prirodi i preživljavanja u tim okolnostima. Npr humor recimo. Čitao sam da je humor nastao u situacijama kad npr ljudi hodaju šumom i nešto zašuška u grmu. Oni se prestraše da je lav, kad pogledaju i vide – ono jež! I onda prasnu u smijeh. To bi bio neki korijen humora. Humor je jako kompleksan i koristan u situacijama kad imaš probleme, humorom se čovjek diže iznad trenutne situacije. Tako na primjer prije bi se nasmijali takvoj situaciji, kad vidimo da nije lav nego jež, kad smo prevazišli taj strah, sada recimo ako radimo u firmi u kojoj imamo vrlo strogog šefa, šaleći se sa kolegama na račun tog šefa možemo mentalno prevazić tu situaciju ili barem si olakšati svoj položaj. Šef je naša “moderna” prijetnja, naš “moderni lav” i slično. Baza te emocije postoji i dalje, ali uvjeti života sada su kompleksniji, jer problem sa šefom mi možemo prevazići tako što ćemo i promijeniti firmu, socijalni kontakti su drukčiji i društvo je stvorilo jednu jako kompleksnu mrežu odnosa kakva je prije bila nezamisliva. I naša psiha je evoluirala, ali postoji na toj primitivnoj bazi. Ipak, razvili smo i neke emocije koje nismo nikad ni imali, na primjer užitak kad pročitamo dobru knjigu i saznamo nešto novo. Mada i to može imat korijen u borbi za preživljavanje, jer što više znamo o našoj okolini, sigurniji smo, ali opet doveli smo to do dimenzija koje su već na granici da prevazilaze čisto borbu za preživljavanje, nego postaju do neke mjere, pa mogli bi reći i “igra”. Recimo humor, skontali smo da je ugodno smijat se i razvili smo stand up komediju, ono ciljano idemo da doživimo to iskustvo smijanja. Isto npr seks, evolucijski je tu da stvaramo potomstvo, ali mi koristimo zaštitu i seksamo se čisto iz užitka. Mi smo u biti izgrađeni evolucijski da preživimo, ali postali smo bića koja vole ovakav život i koja žive s tim emocijama neovisno od čiste potrebe da preživimo. Istražujemo svijet i emocije koje stvari u nama izazivaju i faktički živimo igrajući se, hajmo to tako nazvat. Ali ta bazična emocionalna potreba je i dalje tu, s tim da smo mi to sve doveli do novih dimenzija, ali postoje situacije kad imamo neke konkretne prijetnje i kad moramo reagirati po evolucijskim principima. Sve u svemu, imamo veliki potencijal i razvili smo se u ovakva bića baš zbog te igre stvarima u životu. Ali stvar je takva da nas je evolucija u biti možda i predvidila da se “poigramo” prirodnim nagonima. I kućni ljubimci koje imamo, psi i mačke, se igraju, kad imaju zadovoljene sve primarne potrebe. To je jako zanimljivo, jer moguće da evolucijski se razvijamo u bića koja će bit “bića igre”, dobrim dijelom smo se već i razvili u takva bića. Možda u budućnosti prevaziđemo glad i žeđ, i zadovoljimo te primarne potrebe kod cijelog čovječanstva. Tada bi mogli postati dosta drugačija bića nego smo danas. Ali, to bi tek trebali vidjeti, na šta bi izašlo. Mogao bi još pisati, ali ovdje ću stati. Svakako, tema je takva da bi se dalo o njoj još poprilično.
|
