Aaaaaah.... :) Savršen dan je bio danas, apsolutno savršen! Nakon čitavih dva i kusur tjedna vidio sam Žutoperka i svog dragog Miškeca! Preko praznika sam primjetio da ih volim oboje još više, ako je to ikako moguće. Ne znam koliko ovo vama sve zvuči normalno ali njih dvoje su ono što se može nazvat prijateljskim srodnim dušama! A danas nam se pridružila i Frau Hegla, upoznala se s njima. Ona i Miško su se odma našli na istoj valnoj duljini što se muzike tiče. Sa Žutoperkom se našla na pivskoj valnoj duljini:) JA sam iz te valne duljine uspio očitat jedino da je pšenično pivo rijeđe od vode i gorko kao i svako pivo koje sam do sad probo. Da barem nismo Perak i ja imali jebeni praktikum, mogli smo se i dulje zajebavat po gradu. Ali neka, ne valja odma sve prvi dan ispucat!
Inače, jutro je bilo mnogo zanimljivije od večeri. Naime, na praktikumu iz mol.biol. smo izolirali DNA iz plodova! Moja grupa je imala bananu, jedni su imali kivi, jedni kukumar a jedni brokulu. Prvo smo mi bananu našu fino, lijepo ogulili i ubacili u mikser. Asistent (neki mladi, novi, pravi babe:) nas je upozorio da su noži miksera stariji od Mojsija pa da imamo milosti prema jadničku (mikseru, ne Mojsiju). I istina, jebeni mikser je jedva samljeo bananu običnu! Nakon što smo izvukli taj frape, nismo mnogo uživali u njemu jer smo ga istom uvalili u otopinu deterdženta (Likvi fresh za novi sjaj, a brisanju bajbaj!) i kuhinjske soli iz paške solane (izuzetno važno za eksperiment!:). Pa se sve to onda kuhalo u vodi pa u "najbližem prirodnom termostatu" na 36°C... Malo smo se zapitali što je točno taj najbliži prirodni termostat ali kad je asistent reko da se snađemo i pri tom se zajebantski nasmijo, shvatili smo da moramo koristit vlastito tijelo! Srećom, ruke su bile dovolje za grijanje, nije trebalo žrtvovat neki od tjelesnih otvora! I like ovog asistetnta, tip je blago perverzan! No da vas ne davim više s detaljima, na kraju smo dobili DNA iz banane koja je izgledala kao bijeli konac! Samo je onako lebdila u etanolu, zakon!!! To je moja prva izolirana DNA u životu, osjećam se fakat posebno!
Nakon ovog praktikuma uslijedio je susret s Miškom (koji je, naravno, kasnio deset i po era). Al smo se pošteno izgrlili! I da, AAAAAA, nije još bio spreman za jezik, al smo se zato držali za guzice dok smo šetali, dovoljno dugo da neku babu iza nas puke srce! Dvaput! Što će reć nekih deset sekundi... :))) Nakon toga smo nastavili u sličnom tonu, dovoljno da pošteno zabrinemo Frau Helgicu koja je fakat pomislila da između nas dvojice ima nečega. Pokušo sam je uvjerit da je to samo nastrano prijateljstvo ali nisam siguran da je povjerovala. Dapače, prognozirala je vrlo skori seks (ili jebačinu, da je citiram). Živi bili pa vidili! :)))
I tako smo se još malo zajebavali po gradu, sve dok nije došlo vrijeme za naš faking praktikum iz zoologije. Sjedili smo tamo čekajući, Miškec nas je pozvo na svoj rođendan koji je 16.2., usred sezone ispita ali nema veze, za njega i na kraj svijeta! Jedino se nadam da će bit umjeren u alkoholu, ne želim ga vidjet pijanog. Čovjek inače ne pije pa bi bilo lijepo kad bi nastavio s tradicijom. Inače, AAAAA, kažeš nije bilo alkohola kod onih dečki? MA SAVRŠENO! TO SE TRAŽI, takva zajebancija pri trijeznom umu! Oduševljen sam tim dečkima, možda da se upoznamo pa organiziramo četverac:))) Ah... Anyway, i tu smo se zajebavali, čekali, zajebavali. Ispipali smo situaciju kod petog turnusa da vidimo što nas čeka za kojih 5 minuta... Ja vidio Nju, i bijah sretan... Ali jebeni praktikum počinje!
I ode my male honey doma, a Žutoperak i ja provesmo slijedećih dva sata crtajući seciranog žapca, preminulu gujavicu, raščerečenog paličnjaka i čitavu falangu munjevitih papučica koje se nisu htjele smirit da vidimo kako im se grče kontraktilne vakuole! Baš su kurvetine. Kontrahirane.
I sad sam doma, nemam više snage u sebi, ništa neću činit nego ću pravo u postelju jer mi se oči sklapaju, ne znam kako uspijevam ovo tipkat... I drago mi je što sam donekle raščistio stvar s rodicom. Nije sve po starom jer nikad više neće biti ali je izglađeno i vrijeme je za novu razinu... Mira, naravno, ne ratovanja... Idem sad, laku noć narode!
|