ISKONSKI PAG

nedjelja, 23.03.2014.

NIŠTA NOVA !

Karnevalsko vrime je iza nas, a na njega se evo nastavja novi politički karneval, tako da karnevala u Pag nikad ne fali. Premda smo ušli duboko u korizmu paški političari koda uživaju u praznim besedama, pa je tako teško pogodit ki je ku maškaru nasebe navuka. Ja ni niman pojma koliko je u Pag registrirano političkih stranki, ali me interesira kako bi pasala jedna ka bi na plakat stavila maškaranog kandidata za gradonačelnika. Tako da nakon ovih zadnjih političkih događanja u naše, lipom gradu svi oni ki su izašli glasat moraju bit u jednoj velikoj nedoumici da li su glasali za muža, ženu, brata, oca, mater, sestru, kunjada(u), barbu, sina, kćer ili samog sebe. Situacija bi se mogla dogodit da se berzo izajde opet glasat.

Verujen da nakon depresivne i ne baš hladne zime i nedogađanja, osim karnevala, a cekajuć ovogodišnje perve turiste, ove caratanije u grad dobro dojdeju da se pokrene, i da se judi pitaju, ki je spreman i sposoban vodit ovaj grad?!
Sad će kako i svaki put bit, ca se ti Bebiću mišaš u sve to kada ne živeš u Pag. Drugacije bi ti govori da živeš u Pag.

Razumin ja to i ne bižin od toga, ali onda bi ja triba reć ca to onda stavjete u novine, na internet, da to čitamo i da mi ki smo rojeni u tom gradu budemo ravnodušni prema svemu.
Baš kada san sti zgotovit tekst, zvoni telefon i zove me jedan pažanin, za koga nisan ni zna da mi je sused. Skužaj ca te zoven u vrime ubeda, ali tebe ka paškog kroničara moran pitat jednu stvar jer verujen da ti to znaš. Zove me prijatej iz Zagreba, govori on daje, ki se isto bavi nekon naukon i pita me da koliko je na otoku Pagu bilo kino dvorana. To je sigurno za kakav diplomski rad. Da mi je za mislit. To je ono ca se zove istraživačko novinarstvo, ali kako da se ja time bavim. Moran ti priznat da nemam pojma. Onoliko koliko se ja sićan, znan da je grad ima samo kino dvoranu i posli je sridnja škula ucinla još jedno kino i to je bilo sve ca se kina tiće u Pag. Danaska više nima niti jednoga kina u Pag. Ca će to namin, te pizdarije kada mi nimamo kino svaki dan ili sa političarima ili sa judima, nikada dosadno. Ki je mujen izgubit dvi ure vrimena u kino. Ca se to još u kino more vidit ili dogodit?

Moj profesor hrvatskog jezika u osnovnoj škuli je bi prof. Ljubomir Rako. Koliko mi je krivo ca toga covika nisan više čuha, premda moran ovde priznat da san ga se boja, jer ako nisi pročita lektiru odma je bila žlafernica, a sićan se kako me je zajeba sa Robinsonom Crusom kako je spasi domorodca Petka kada me je pita, na ku stranicu to piše. Ja san samo onako pasa preko knjige, a lektiru san prepisa. Nikad više posli toga mi se ni dogodilo da nisan pročita knjigu, jer me je pred celin razredon iznapada, ja san bi cerven ka paprika i bilo me cram do zla Boga. Nakon toga san reka sebi, nećeš mu Branimire više dat gušta. Od tuda i jubav za knjigom.

Siti san se toga jer me prof. Rako nauci da su glagoli ona versta besed koja govori o radnji, stanju i zbivanju. Glagoli u kondicionalu su oni ki mene najviše ubijaju i kada bi moga ja bi ukinu kondicional ka glagolsko vrime . Zac? Zato ca celoga života čuhan samo "tribalo bi". Tribalo bi to i to. Tribalo bi prominit gradonačelnika. Tribalo bi zaštit čipku. Tribalo bi srušit kulu. Tribalo bi premestit Katine na Vangrada. Tribalo bi ubit Bebića, ca piše pizdarije. Tribalo bi ubit i onoga drugoga Bebića ca filmiće meće po You Tubu. Tribalo bi, tribalo bi...a, ca bi tribalo?
Jer kada pitan: ki mi je ukra bovicu?, ki mi to neda kaić vezat ispred kuće?, ki mi ruši blog?, ki je to sebe ovlasti da u mom gradu može cint ca ga je voja?, ki mi neda da govorim?. Odma cujen odgovor.
Ca se javja on Bebić, tribalo bi ga užgat. Jeben ti kondicional i svi glagoli ovoga svita, ki ne radiju ništa, ki nimaju vrimena, ki se pogađaju, i kada su u jednini i kada su u množini.

23.03.2014. u 17:43 • 0 Komentara • Print • #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.