Obilazi Tito jednu fabriku i pita radnika koliko čeličnih
vijaka proizvede na dan.
• Pet, druže Tito – odgovori radnik.
• Samo pet?!Pa ja bi ih napravio bar trideset.
• Bi vi, druže Tito. Vi ste bravar, a ja sam diplomirani ekonomista..



U najtežim ratnim danima, zima okovala i šume i brijeg, grije se drug Tito
u pećini uz vatricu i očekuje pomoć za svoje umorne i gladne borce.
Pomoći niotkud. Kad pred jutro huka avionskih motora i Britanci padobranima šalju
pomoć. Svoje najbolje borce pošalje Maršal van da pogledaju što to
šalju saveznici.Bio je to viski..
- Vrate se borci razočarani i raportiraju Titu: -Samo neko smrdljivo piće,
smrdi po stjenicama, ne znamo što ćemo s tim!
- Prva proleterska na Igman po led – naredi drug Tito sijevajući slavodobitno
plavim očima. I tako je nastao Igmanski marš.



Prolazi drug Tito na bijelom konju pokraj svojih boraca koji grizu automobilske gume.
- Što radite, drugovi?
- Jedemo automobilske gume, druže Maršale!
- Gume su za ranjenike, za vas su felge …reče zapovjednički drug Tito i lagano odjaha dalje.



Bitka na Neretvi.
Prilazi partizanka Mara i reče Titu zabrinuto: Druže Tito, imamo samo
20 kg kruha. Što ćemo?
Na to će drug Tito nježno – podijeli to ranjenicima. Mi ćemo izdržati.
Kad prijeđemo Neretvu, skoknut ćemo do Gojka na janjetinu.



Sreli se Tito i Tuđman na onome svijetu. Tuđman kaže Titu:
- Zdravo, diktatoru!
A Tito odgovara:
- Zdravo, imitatoru!



Vozi se Tito u vlaku i vlak odjednom stane.
- Zašto je stao?, pita drug Tito.
- Druže Tito, nema više pruge!
A Tito će: Brzo zovite omladince i nek’ izgrade prugu!
Potom se vlakom vozi Ante Marković. Vlak stane i Marković upita:
- Zašto je vlak stao?
- Nema više pruge!
Marković će: Brzo skidajte prugu kojom smo prošli i postavljajte je naprijed!
Nedavno se vozi Milanovic vlakom. Vlak stade!
- Zašto je vlak stao?
- Gospodine premijeru, nema više pruge!
Milanovic: Ljuljajte vlak, nek’ izgleda kao da se vozimo!



Budi se Tito u zimsko jutro u jednoj od svojih luksuznih vila.
Prošeta dvorištem, kad neko, u snijegu mokraćom ispisao njegovo ime.
Pozove Tito vjerne mu udbaše da utvrde tko je učinio svetogrđe.
Poslaše mokraću na analizu i gle čuda – urin pripada Raifu Dizdareviću.
Druže Raife, to se od tebe nisam nadao, kori ga Tito. Ono, mokraća jest
moja, veli pokunjeni Dizdarević, ali je rukopis Jovankin!!!



Opalio Tito iz sačmarice na jato divljih pataka, ali ni jednu nije pogodio.
Kraj njega neki ambiciozni poltron: Nevjerojatno – mrtve, a lete …


Ovako se nakad živjelo u Yugi