Ovo je pismeni rad ucenika sestog razreda skole na Cetinju,
koji je ocijenjen vidjecete na kraju kako. Ta ocjena i pismeni su dosli do ministra
obrazovanja Crne Gore i on je naredio da pismeni bude javno objavljen.
Tekst je autentican. Velika greska nastavnice, pismeni je remek djelo.


Jesen na Cetinju


Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi, kao i u svakoj jeseni.
Meni ih je žao ali Živka Orlandiču baš i nije. On često kaže da tako mora i treba a
kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo. Domačice spremaju zimnicu.
Ja sam srečan. Grad je pun lišča a tata kaze da bi smečari trebali da idu u kurac
jer ovo je več treča jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva
struje u kuču pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna a nije tako
mislila na tom nacinu kada nam je kuca bila puna struje. Ove jeseni i ja sam kao i
mnogi drugi zaljubio u istu curu. To je mala od pasenoga -Vera. Ja je zovem Vjera
jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i
vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštičene, pa bi ih mnogi
mangupi mogli ubiti namrtvo. Đed kaže da su one ptičiji proletarijat a nije tako mislijo
kad nam se roda posrala na fiču, pa je tata jurio do Spadijerskog vrha. Đed je tada slomio
nogu a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama. On kaže da se branila
ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i đeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije rodu jer je
đed živ a roda ne a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu a da je ona
ubila đeda pod Spadijerski vrh. Mada bi meni bilo mržnije. Ja isto mislim da bi najbolje da
se ujak Vlado posra đedu na ficu i da ga je đed ubio sjekirom ka sto je htio babu jedan
put a da se roda ne miješa. To je radi toga što me ujak Vlado (rak ga izijo) sljepio u glavu
kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još
mi je mržniji. Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljeviča u Donje Polje.
Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi
a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je đed i njegovi penzioneri igra fircik u pare.
Jesen mi je još draga radi strika Zelja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan.
Svaki put s broda dovede novu strinu pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuče.
Neđo kaže da te žene šaljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vazdan.
A nije tako mislio kad mu na kocku u pečinu pošle tri plate pa je ijo u našu kuču.
Ne znam sta bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama djeci
daju vitamine da bi smo postali jaki.

Radencevic Slaven VI 3 Ocjena: jedan (1)


Dali je velicina bitna na plaži hehe