PISMO CETVRTO:

"Cemu ovako iznenadno pismo samo dan kasnije,
Jednostavno zbog toga sto kisa pada jos uvek (drugi dan za redom), tako da
je ovde proglasen nacionalni praznik (ovo se nije desilo zadnjih 30 godina).
Kanalizacija vec preliva ulice, tako da su oni isti (prljavi) klinci od juce, sada
crni k'o Afghani (sto bi rekla Minka u nadrealistima). Medjutim, to nije pravi razlog mog javljanja.
Pravi razlog je moja obaveza da vas upoznam sa socijalnim dogadjajima u
Jalalabad - u. Kao sto rekoh, cetvrtak je dan za zurke, a juce je bila "ispracajna"
zurka mog predhodnika Lapo-a. Ako se secate mojih konotacija na racun seksa,
onda mozete razumeti moje ushicenje spoznajom da ce sve tri ribe (devojke, zene, hanume...)
koje rade u Jalalabadu
biti prisutne na ovoj "gala" zajebanciji. Ushicenje je zamenjeno shokom onog trenutka kad
sam shvatio da na zurki ima cak sest riba, jer su i tri nove dosle iz Kabula, poslovno,
na par dana. Koliko je ovo bitno za nastavak price govori cinjenica da se na stolu pojavila
svinjetina (toga ovde nema ni u snovima), koja je skrenula paznju svih muskaraca sa
riba, tako da smo jeli k'o stoke ne mareci za lepsu polovinu. S obzirom na policijski cas,
ovde zurke krecu u 17.00 tako da se moze reci da smo svi bili mortus nakon tri sata
ubijanja turkmenstanske votke "Preferans" i jebene svinjetine. U isto vreme svih sest
zena je napustilo party uvredjene ovako bahatim ponasanjem muske polovine.
Kad smo kasnije dosli svesti, vec je bilo kasno. Sve devojke su odjezdile, a mi
konstatovasmo sa zaljenjem da se blizi vreme policijskom casu, te uz po jos jednu
casu votke zalismo tugu i napravismo fajront. Kao sto vidite, ovde se zivot svodi
na osnovne norme animalnog (na se, use i poda se). Na se svako jutro kad se oblacim,
use kad god postoji sansa za to, a poda se prakticno ni u snovima (na Danielino veliko zadovoljstvo).
Ovde ekipa pije k'o luda, tako da sam za njih (za sada) samo obican amater.
Razloga za alkohol ima na tisucu, a najbitniji je trenutna sigurnosna situacija koja
nije ni malo naivna.
Naime, od kako sam dosao, zabelezeno je 56 ubistava, od kojih je slucaj od pre
par dana sam stacato. Elem, talibani su digli u vazduh autobus u Khandaharu pun civila i
pri tom ubili 18 ljudi. Kako je to relativna stvar govori podatak da se niko u Jalalabadu nije
ni setio evakuacije, jer ovde se opasnost ne meri kilometrima udaljenosti od zona ratnih
dejstava, vec satima putovanja do istih. Tako na primer, pre par dana je poginulo cetvoro
UN - ovih lokalaca u Khoyghani distriktu, koji se nalazi u mojoj oblasti (Nangharar Area).
Posto su moji ljudi dan kasnije trebali da rade vinterizaciju u mestu svega 20 km.
od mesta zlocina ja sam ocekivao da ce UNHCR suspendovati nase aktivnosti.
Desilo se to da su moji momci sutradan ladno otisli tamo, jer je to mesto (zaboga)
punih 40 km. udaljeno od Khoyghani-ja, sto u prevodu znaci tri sata drndanja po najgorem
"putu" koji sam ikad video u zivotu. Inace citavo ludilo nema veze sa politikom ili religijom
(o tome nesto kasnije) nego (kako sam vec objasnio) sa opijumom.
Ceo opijumski rat pici u zonama oko Tribala, i cini se da skoro (citaj: nikad) nece stati.
Naravno, prisustvo stranaca im je zadnja stvar koju zele, tako da ako su slozni oko jedne
stvari onda je to: ubiti s vremena na vreme par radnika (lokalaca, naravno) UN - a,
cisto za opomenu ako se muvaju gde im nije mesto! Sto se tice stranaca, njih obicno
"samo" prebiju, vezu za neko drvo i ostave dok ne dodje prva spasilacka ekipa.
Video sam fotku jednog naseg radnika napravljenu tajno dok se setao jednom
pijacom u okolini Khoyghani - ja, i ostao sam nem od cuda! Na njoj se moze videti
baja koji na tezgi prodaje raketne bacace, dok mu prvi komsa do njega valja heroin
i hashish na kilo (ali bukvalno)! Tipovi izgledaju tako jezivo da sama pomisao na
to sta bi se desilo mom ortaku da je otkriven kako fotografise, gora je od najgoreg horor filma.


Arabian smijeh hehe: