Kao sto sam u petak najavio od danas objavljujem sedam pisama
naseg ekavskog suseda...
Znate li Branka Goluba iz grupe Goblini? E, otisao covjek u Afganistan da "radi" kao
humanitarac... naravno slao je pisma/mejlove...a dobri drugari okacili to na net... Uzivajte



PISMO PRVO:
"Affffganistan
Gde ste braco i sestre, ili ti Asalam Aleikum
(jebi ga, ucim i ja polako Pashoo jezik) !!!
Kao sto vidite (citate), ja sam jos uvek zivko i zdravko. Javljam vam se
iz najvece vukojebine na kugli zemaljskoj zvanoj Jalalabad. Ovde sam nedelju
dana, i polako se (trudim) da se prilagodim na sve ovo oko mene. Sta da vam
kazem, kuce su sve napravljene od blata, a najvisa je nasa (cak dva sprata
visoka), plus na sve to, napravljena od betona (Insh Allah)!!! Imamo struju
svaki drugi dan po cetiri sata, tako da smrdimo kao cergari. Zajebavam se,
imamo generator, ali je suvise slab za bojler tako da se kupamo hladnom
vodom, odnosno ne kupamo se, sto na kraju ispada da zaista smrdimo k'o
cergari.
Asfalt sam video zadnji put u Pakistanu koji je u nasim mislima kao Las
Vegas, centar civilizacije. Sto se tice zena, zadnju sam video u Dubaiju, tako
da se uzdam u dobru memoriju, koja je jedini spas od homoseksualizma, nastrane
bolesti koja napada
usamljene humanitarne radnike sirom Afganistana, Irana i (verovatno)
Burkine Faso. Tesi me moj kolega koji je radio u Timuru i kojem do zadnjeg
dana (POSLE SEST MESECI) nisu napravili vrata na kuci gde je spavao, tako da
o zenama nije ni imao vremana da misli. Sto se mene tice, ja ih imam, i to
vise komada (mislio sam na vrata) !!!
Alkohol ne postoji, ali se zato jede kao u najboljim filmovima.
Imam svog kuvara, i moze se reci da uci brzo (pasuljcina je pala vec treci
dan)! Problem sa lokalcima je u tome sto su uplaseni do smrti. Obracaju mi se
sa "Ser", od cega mi se dize kosa na glavi. Kad sam im objasnio da nisam Ser,
poceli su da me zovu "Mister". Jebi
ga, ne mozes ih zajebati nikako. Sto se tice brzog ucenja, treba napomenuti
i da su vec ukapirali sta znaci rec "jebi ga". Kad prolazim pored njih, ustaju
sa stolice k'o opareni. To ne mogu da im objasnim nikako da ne treba da rade
jer je to deo njihove kulture.
S obzirom da je na ulicama totalan haos od ljudi, riksi, kamila i bicikala,
tesko je se kretati dzipom, tako da je pre dva dana moj vozac udario dzipom
jednog biciklistu
(najnormalnija pojava). Ja sam ostao u soku, a jadni biciklista je ustao sa
zemlje, otresao
prasinu, i kad je video da je u kolima jedan Haridji (ili ti stranac) uz
najtopliji osmeh rekao "Hello". Sta reci dalje...
Siromastvo je na najnizem nivou i tesko je recima opisati kako ovi ljudi
zive. U isto
vreme, toliko su gostoprimljivi da ih je nemoguce odbiti kada zele da dodjes
kod njih na rucak ili veceru (u isto vreme to bi bila i uvreda). Pored unapred
spomenute gostoprimljivosti, treba napomenuti i to da svaka kuca ima bar jedan
kalasnjikov koji ide u tradicionalnom kompletu sa zoljom i par rucnih bombi
(pa ti sad odbi rucak!!!).
Sto se tice kraja gde zivim (ulice ne postoje kao ni imena istih), ja sam u
kraju sa najvise dece u komsiluku. Ima ih preko 200. Od jutra do mraka su na
ulici, igrajuci se usred kanalizacije. Neverovatno su lepi i neverovatno
prljavi. Vec su me skapirali kao COOL tipa tako da sam i dobio moj prvi
Afganistanski nadimak od njih, a to je "very good". Cim me vide, pocnu da se
deru "very good", i trce ko ludi za dzipom. Moj cuvar Babba ih ima (dece) sam
18 komada. Muskih 10, a zenskih 8. Ja sa mojim Nerijem mu dodjem k'o
Jugoslavija - Holandija u fudbalu pre dve godine na evropskom prvenstvu.
Verovatno misli da je greska do mene!!! Juce mi je dva sata pricao o lepoti
njegove zene, a ja jadan sta drugo nego da mu verujem!!! I onako je nikad necu
moci da vidim. Sve u svemu, ljudi smesni k'o crtani film."


onako uz trač hehe: