Prije svadbe u Srbiji a slično je i kod nas hehe
Cvrsto rešen da se ženim, bila je potpuno razumljiva želja mojih roditelja da
upoznaju roditelje buduce snajke. Kontaktirali su ih telefonom. Buduci prijatelji su se, kao što je i red,
najavili dva dana ranije. Dovoljno da se obave pripreme. Važno je bilo ostaviti utisak na tri polja:
1. estetski utisak
2. intelektualni utisak
3. finansijski utisak
Radovi su poceli u nedelju uvece. Iz dnevne sobe izbacen je televizor marke "kamakraun",
ekran 37 cm i od komšija pozajmljen "sony", ekran 72 cm. Moja mama je od ujne pozajmila
bisernu ogrlicu (doneo ujak iz Nigerije, gde je gradio mostove) i tri prstena od belog zlata
(doneo ujak iz Zimbabvea, gde je gradio brane). Obukla je svecani kombinezon koji je kupila
u Istocnoj Nemackoj 1987. Potpuno demode, ali veselih boja. Da ne pomisle prijatelji da je
depresivna osoba. Sklonjene sve stvari koje su propale: tepisi i izbledeli abažuri nocnih lampi.
Korpa za voce (nakon nekoliko godina) bila je oslobodjena veštackih banana i jabuka i
napunjena pravim jabukama i bananama, a kupljen je i limun - to ekskluzivno voce sa južne
hemisfere. Moja mama me je naucila da voce ne treba jesti mnogo cesto, jer izaziva
hiper-vitaminozu i bubuljice. Kupljeni su osveživaci za wc.
Uparadio se i moj otac. Od prijatelja je pozajmio kopiju "seiko" sata, promenio potkošulju
nakon pet, a okupao se nakon deset dana. Oprao je zube. Mama se naljutila na njega,
jer prljavštinu koju je za sobom ostavio u kadi nije mogla oprati obicnim 'vimom',
pa je morala pozajmiti specijalni americki kojim peru prekookeanske brodove.
Nakon pranja zuba, otekle su mu usne, jer je koža reagovala na prisustvo strane
supstance kao što su fluor i soda bikarbona. Obukao je crno odelo koje je nosio na mom krštenju,
plus braon carape, plus crne mokasine, plus braon kravata. Nije hteo da stavi dezodorans,
jer samo pederi mirišu.
Frižider napunjen do vrha. Na zid dnevne sobe okacena fotografija cele porodice, svi nasmejani
i srecni. Sa polica sklonjeno kinesko veštacko cvece u kineskim plasticnim vazama u špajz,
a od komšija doneto nekoliko kompleta knjiga: Tolstoj, Šolohov, Dostojevski, Andric,
Selimovic, Ducic, Desanka Maksimovic, Momo Kapor... Na stocicu pored kreveta,
nehajno bacene misli Šopenhauera, Nicea i Prusta. Sve oko 500 listova. Iz dnevne
sobe sklonjena tatina diploma sa "slaninijade 1998.", osvojena za najbrže pojedenu
kobasicu obima 12 cm i dužine 38 cm, tešku 200 grama. Pojeo ju je za 7 sekundi.
Pored kasetofona poslagane komšinicine kasete: Pavaroti, Debisi
(u izvodjenju mladog Norvežanina Olafa Gunarsona), Klajderman,
Stefan Milenkovic. Njihove kasete sklonjene u špajz: Nada Obric, Beki Bekic,
Novica Uroševic - ujka Nole, Lepa Brena... A za kraj prijatne veceri pripremljen
album sa fotografijama naše kuce, na našem placu, blizu naše njive. Fotografije su pravljene
iz takvog ugla da kuca izgleda kao da ima 120, a ne 40 kvadrata, a dvorište i njiva iza njega
izgledaju kao dva fudbalska terena, a velicine su odbojkaškog. Naš kucni pas-mešanac, Milutin,
poslat je na selo, a od komšija pozajmljena persijska macka i egzoticni kanarinac ogromnog
kljuna i neprirodno buljavih ociju.
I zaista bi mi obezbedili svadbu, da prijatelji nisu otkazali posetu, prasila im se ljubimica,
inace šampion sela u kilaži.
Nije važno, neki drugi put.
komentiraj (17) * ispiši * #