Budući da je ovako predivno vrijeme, mozak mi je baš spreman na raznorazne umne rabote, je li…
Danas sam krenuo put SC-a ne bih li nekako upao u onu njihovu učionicu i učio. Doma je učiti nemoguće, naravno. Kao prvo, aridna klima nimalo ne odgovara mom nadraženom noseku i termoreceptorima koji vrište u agoniji akcijskih potencijala. Drugo, previše je distrakcija…
Nažalost, odlazak u SC je završio mojim trenutnim okretanjem i izlaskom iz dotične zgrade jer je unutra bilo milijun Kelvina. Možda je učionica i klimatizirana, ne znam, ali pakleno predvorje jednostavno nisam mogao pregaziti. Šteta… Možda neki drugi put kada ne bude vruće kao u zmajevu šupku.
NSK mi je i dalje out of the picture. Svaka čast ljudima koji se tamo mogu skoncentrirati i štrebati; ne mogu. Previše mi je tiho. Znam da zvuči čudno ali tako je. Najlakše mi se skoncentrirati kada u pozadini postoji nekakav tihi žamor… Taman toliko glasan da ga čuješ, a ne preglasan da ti razbija ono malo koncentracije koju si skupio… A NSK je naprosto kao groblje tiha pa to amplificira apsolutno svaki zvuk koji se možda i dogodi tako da nečije češanje po, je li, raznoraznim dijelovima, odzvanja kao da je netko o gong opizdio. Da, znam da sam kompliciran.
Pokušat ću s alternativom. Došao sam na faks. Gore na trećem katu, na fiziologiji bilja, je knjižnica s klimom. Inače gore ne volim ići jer se skupe brbljave PMF-ovke i nadobudni PMF-ovci pa bude svega, samo ne učenja. No, sada su skoro pa krenuli ispitni rokovi, a i druga godina je na terenu pa možda bude malo mira. Moći ću si lijepo užeć klimu i spustiti temperaturu na apsolutnu nulu.
Čekam. Tu u računalnoj učionici na faksu. Nemam pojma imam li kolokvij danas ili ne. Trebali smo ga imati ali su kolege s treće godine odlučili pomaknuti ga jer nam je prošli tjedan jedna kolegica umrla pa eto, da ne bude odmah prvi radni dan nakon sprovoda i sve. Uglavnom, naravno da u tome nije problem. Problem je u tome što su kolege razjedinjeni pa ih je pola htjelo 21., pola 17., a ostatak (doduše, ne znam gdje je ostatak jer pola i pola daju jedno cijelo, no to sada nije bitno) je htio danas ili im je bilo svejedno. No, da skratim priču, profa je rekla „nema problema“ ali još uvijek nije poslala potvrdni mail ovoj curi koja je zatražila pomicanje kolokvija. I sad čekam… Nadam se da nije danas jer nisam baš učio… Učio sam sto drugih stvari… Dobro, trudio sam se učiti; nisam ja kriv što mi je mozak pretvoren u kašicu sive tvari…
Moram visjeti ovdje još pola sata da čujem ima li kolokvija. U deset profa dolazi na faks pa će je cura ići loviti… Sve mi to ide na cirus, iskreno, gužve. Četiri! Četiri kolokvija, sjednica, tri francuska i moj bože, jedva čekam kraj, kakav god bio… :(
Ah, naravno, ima i računalna učionica svoju klimu ali ovdje je nemoguće učiti jer su biolozi valjda po prirodi lajavi. Nemoguće je staviti tri biologa zajedno za isti stol i očekivati tišinu, to je znanstveno dokazana nemogućnost. Znam, sam sam je dokazivao... :D Hell, ponekad ti je dovoljan i samo jedan jedini biolog pa da imaš kakofoniju umjesto svetog mira. Fascinantno...
Razmišljam o tome kako će sljedeći tjedan biti mir... Ok, štrebat ću ali bit će mir... Lakše mi je učiti za ispite nego za kolokvije, ne znam zašto... :) Naporno ljeto će ovo biti. No ništa napornije od svih prethodnih.
Danas sam nadobudno sa sobom ponio ombrelu u grad. Rekao je DHMZ da će kišiti... Aaaaaah... :)))))))))))))))))))))))))))
|