Zbilja nema smisla sada opisivati kako je protekao petak popodne jer je Ulfuz to veoma opširno obradila na svom blogiću... Koji opet ima novi dizajn :) Nadam se da će taj ostati barem neko vrijeme :))
I zbilja ne znam što da vam kažem... Kukat i jadat mi se ne da jer idem na živce sebi, vama i Bogu s time... Pisat onu strahotu od priče ne stignem, a i spava mi se ubitačno... Ništa perverzno se ne događa, iako sam bio kod Miška prespavati! Pokušao sam mu objasniti molekularnu biologiju, mislim da je shvatio replikaciju DNA... Nažalost, sve se to odigravalo negdje oko deset navečer i bijah poprilično groggy, ne zbog alkohola nego zbog umora... Kada sam počeo sparivati krive nukleotide i kada sam počeo zvučati kao profesor iz molekularne, odustao sam od ćorava posla i naredio dragome da mi donese prnje jer želim spavati...
A umoran sam bio zašto? Zato jer sam, dok su Ulfuz i Miško radili herbarije, zajebavali se i slično, rintao po kuhinji praveći ručak... Isprva je to trebao biti ručak za nas četvoro ali pretvorio se u nemoguću misiju kada su upale još dvije osobe... E sad, da ne ispadne kako sam ja žderao ono što je Ulfuz spravila prošli put, a sad kad je mene došao red da sam nezahvalan i sl... Ne... Ja sam radio svoj posao tamo za špaherom i znojio se... Valjalo je staviti meso peći... Nisam ga razrezao jer je bio veoma maleni komad to, vjerovao sam da će se stići ispeći do krizme (išli smo slušati kako Miškec pjeva u zboru)... A nije se peklo dobro pa je Miško to negdje usred procesa pečenja razrezao da bude gotovo čim prije... Trebovalo je ogulit tonu i po patata... Da, Ulfuz, ti si prošli put imala pomoć za taj posao, jel da? Ja nisam, tako da mi je dosta patata za tri života... Kada su mi prsti konačno otpali, morao sam guliti JOŠ patata za napraviti pomfrit uz pljeskavice (jer su upale još dvije osobe i nije bilo dovoljno niti mesa niti faking pečenih patata za sve)... A onda, kada sam si odsjekao pola prstiju, trebalo je samo narezati čitavu glavicu kupusa za salatu, RUČNO, jer gratakež nije funkcionirao budući je bio premalen, a zdušno sam odbio neki stroj koji mi je Miško ponudio, znajući da bi se samo osudio na pranje istog (stroja, ne Miška... Njega bih rado oprao:)))) A tu su još i tvrdoglave pomadore koje je trebalo desetkovat, te tvrdoglave paprike koje je trebalo očistit, prepolovit i isprigat u tavi... E.... I još skuhat savršenu juhu iz vrećice... Sve je to dosta potrajalo jer sam radio praktički sam samcat sve do pred kraj kada se Miško smilovao i pomogao mi, zadnjih deset minuta... A da ne zaboravim, draga Ulfuz je začinila salatu, tako da ne pomislite da nije ništa radila:)))
I ako zbrojite radne sate u kuhinji, pomnožite ih s pet i po ujutro kada sam se ustao, te ih pridodate na deset sati navečer kada sam pokušao objasniti Mišku fascinantni svijet sinteze glasničke RNA, dobijete, ukratko, nemoguću misiju... Stoga sam ja pošao spavati oko jedanes i kvarat, otjeravši Miška u pastoralni jer se tamo žderalo... Htio je da idem s njim ali nisam imao snage ni za stajat na nogama, kamoli za jest...
Rekao mi je da će se vratiti za pola sata... Vratio se oko 2 ujutro, osjetio sam ga kada je zapeo preko mojih nogu dok me prekoračivao (jer je fotelju na razvlačenje [moj krevet] genijalno postavio tik iza vrata svoje sobe). Napravio je toliko buke da bi probudio i medvjede u Sibiru, a kamoli mene... No, toliko sam bio umrtvljen umorom da mi je bilo svejedno...
U šes i po ujutro probudio me alarm... Dragi je zaboravio da ne mora na faks, ostavio je alarm aktivan... Ja sam se toliko trznuo, skoro glavom poskidao neke police poviše, mišljah da moj mobitel zvoni... Kako ga nisam mogao naći, rekao sam Mišku, zbunjenim mojoj pojavom koja divlja po sobi, neka pusti da zvoni, prestat će kada se istroši baterija...
Nakon toga budio sam se svakih petnes minuta, zahvaljujući zvoniku crkve koji je revno obilježavao svaki kvarat sata... Primjetio sam da je dragi budan bio jedno vrijeme, poslije mi je rekao da nije mogao zaspati jer ga je nešto morilo...
DA skratim, ustali smo se u deset... Htjeli smo biti perverzni ali Miškov ćaća je imao druge planove... Ništa vezano uz perverziju ali poremetio nam je koncepciju...
Otišao sam doma... Svratio na misu jer mi se svraćalo... I bilo je lijepo, kao i uvijek... Propovjed je bila većinom povijesne tematike... Otkad sam došao doma poslije mise, čistim sobu, pospremam stvari... Opet sam umoran, sutra moram na tjelesni... Blago meni... Imam posla preko glave, dva-tri kolokvija samo što nisu, jedno 5-6 ispita mi dahće za vratom svojim smrdljivim dahom pada... Jedva čekam kada će doći 20.7 da idem doma... Želim doma... Želim ja i puno toga još ali to se ne ostvaruje... A i ovo malo što imam se polako raspada... Samo sjedim i gledam kako odlazi, klizi, u nepovrat, nemam mogućnosti to zaustaviti, svaki pokušaj samo još proširuje rupu kroz koju sve nestaje...
I sad me je uhvatilo moje standardno raspoloženje, ne da mi se stvarno... Vas sam se riješio, sada se obratim Njemu i i iđem spat, sutra je novi, teški i vrući dan... Puseki...
|