Heh ljudi, što ima kod vas? Ovaj put neću spominjat faks niti išta vezano za učenje, ne želim si kvarit zabavu. A zabavljah se večeras, all alone doduše, ali baš mi je zanimljivo...
Vidite, obećao sam Kinder Jaju da ćemo twistat kad dođe u Zagreb. I ja to jedva čekam jer sam se ne mogu naučit, nemam od koga kupit fore i pokrete. Ali twist nije pretjerano zahtjevan, osim što vas noge bole za poludit i što morate znati improvizirati i ne brinuti se oko činjenice da vrlo vjerojatno izgledate glupo dok se tako njišete ko manijak. Ali je jako, jako, jako zabavno i nadasve korisno jer vas poslije boli čitava guzica i kukovi, a to samo znači da izgarate kalorije koje su tamo nataložene!!! I zato, Žutoperče, kad Kinder Jaje dođe gore, idemo TWISTAT!!!! Vidit ćeš kako će nam bit dobro. Naravno da ćemo i malog gada uvuć u sve to, bez milosti, ima da se zabavimo nas četvero ko nikad u životu!
Kinder Jajušo, da vidiš koliko ozbiljno mislim sve ovo, reći ću ti da sam se bacio na malo istraživanje i saznao da je twist postao popularan praktički preko noći zahvaljujući jednom mladom gosparu koji se zvao Chubby Checker. On je otpjevao i otplesao godine 1960. pjesmu „The Twist“ koja je osvojila sve ljestvice i nije silazila s vrha tjednima! Naravno da su svi pomahnitali za tim plesom iz dva razloga. Prvi je bio taj što je twist fakat najbolji način za zabaviti se kad si s gomilom ljudi (govorim bez iskustva ali čini mi se da je to istinito), a drugi taj što twist ne zahtijeva fizički kontakt s partnerom, što je za ono doba u Americi bilo pravo olakšanje jer si mogao završiti u zatvoru samo ako si ženskoj pogledao rame, a kamoli dodirnuo (pogotovo ako si bio crnac). Od svega mi je najbolja Chubbyjeva rečenica, kada su ga pitali kako se pleše twist: „To vam je kao da gasite cigarete nogama i istovremeno si brišete leđa i guzicu ručnikom...“. U svojem daljnjem istraživanju otkrio sam nekoliko posebnih pokreta od kojih sam ja uspio (više manje točno) izvesti dva. Našao sam još tri ali malo me ne idu jer ne kužim što gdje treba staviti. Ali zato sam savlado Pony twist i to mi je super super. (pođi na youtube i ukucaj pony twist, pogledaj „spot“ i reci da nije zanimljivo!) Fakat me sad bole noge, jedno 45 minuta sam skakutao kao konjić grbonjić po sobi, mislim da je gazda popizdio dolje ispod mene! Ali kad mi je to super! Ne znam koje stvari ti imaš, Kinderu, ja sam skidao s interneta faktat one oldiese, upravo od Chubby Checkera i njemu sličnih, mogu ti reći da su 60-te bile jako zanimljive godine... Ah...
Tako, Jajušo, vidiš da će nam bit super...
A sad o nečem drugom. Kao što rekoh, u četvrtak smo se zabavili na Bundeku nas troje, plus Miškov, tri godine stari, brat Patrik. Dijete me se isprva bojalo i nije me htjelo pogledat uopće, dok je Žutoperka u kupila njegovu pažnju Kinder čokoladom, sokićem i kroasanom. You play dirty, woman! Ali nema veze. Kako smo napredovali prema Bundeko (dobar dio smo morali i pješke proći), Patrik se opustio i počeo s nama pričati. Naravno, jednom kada smo stigli na igralište, sve sprave su postale naše! Čini mi se da smo više nas troje uživali nego mali! Rado bi stavio slike koje mi je dala Ž ali ne mogu, iz nekog posve neobjašnjivog razloga, internet veza mi je funkcionalna samo par minuta i onda pukne. Tako da nemam prilike uploadat slike. Nisam siguran ni hoću li uspjet progurat ovaj post kroz taj vremenski prozor.
Nego, gdje stadoh... Aha, kada je Patriku dosadilo malo igralište, uputili smo se prema velikom (gdje su malo realističnije i opasnije i veće i ZABAVNIJE spravice), usput posjećujući labudove koje je Patrik hranio. Dolje na žalima smo i bacali pliske (iliti žabice) i natjecali se tko će ih napraviti više. Morali smo prestati jer se labudovima baš i nije svidio naš turnir, pogotovo ne onome koji je kamen skoro dobio posred glave...Ali nije bilo namjerno, ni najmanje, budala se zaletila prema desno a mislio sam da će otići lijevo. Samo blagi nesporazum, that``s all.
Došavši na veliko igralište, krenuli smo redom. Patrik je prolazio spravu po spravu a ja sam išao za njim jer sam ih i sam htio isprobati! Nažalost, bilo je previše dječurlije pa nisam bio u mogućnosti zabaviti se na svoj način tamo. Ali zato smo se svo troje popeli na deset metara visok stup s mrežama oko sebe, baš je bilo zakon!! Jest da me danas boli svaki mišić u tijelu ali hej, to je dobar pokazatelj da ih imam! Rekla mi je Ž da i nju bole mišići. Znači nisam jedini, dobro je...
Također, spuštali smo se i niz najveći, zatvoreni, tobogan s nekoliko zavoja. Malo su me bolila koljena jer sam njima prebro svako vražje limeno rebro tobogana dok sam klizio nizbrdo. Ipak je to napravljeno za tanahnu dječicu a ne za trola poput mene (kad smo već kod trola, danas sam istraživao i tramvaje te naučio razliku između trole, lire i pantografa... jeste vidili kako ja mogu učit kad hoću....)! Patrik je u međuvremenu razvio dobar dijalog sa mnom, samo zato jer ga je netko trebao podizat na tobogan stotinu i devet puta u minuti! Miško si je uzeo predah i izvalio se na klupu (ipak je on najviše trčao za malim uokolo) dok sam ja tetošio Patrika. Žutoperka je jurcala uokolo s fotoaparatom i slikavala sve živo. I ona se dobro sprijateljila s malim tako da sljedeći put kad opet budemo išli u šetnju ne bi trebalo bit nikakvih problema s njim.
Nažalost ili na opće veselje, Patrik pokazuje da je u rodu s Miškom. Naime, dok ga je on nosio, pofajtali su se i mali ga je samo pitao: „Otet da ja tebi iscupam tu bladu???“ A dok je Ž objašnjavala kako joj frend zbog nečega prijeti da će je zakopati u šumi, Patrik se oglasio tihim glasom odozgo s Miškovih ramena: „Otet da te ja zakopam u sumi?“ Najmanji gad prca ko sretan a nema ni tri godine. Bože moj, što li će tek radit kad bude bratovih godina??? Ima mali još jednu provalu. Kada smo išli doma, pod izgovorom da je mrak, Patrik je samo rekao: „Ja ne bi itao doma, Tončec, pa nije jot crnjavo! Nije crnjavo, Tončec, idemo batat kamene u vodu!“. Nije crnjavo znači da nije mrak. Nisu li ta djeca nevjerojatna, kako njihov mozak povezuje neke slike i stvara nove riječi koje odrastao čovjek ne bi ni u snu smislio. Da crnjavo! Tko bi od nas rekao da je vani crnjavo, umjesto da je pao mrak?
U svakom slučaju, Patrik je zaspao Mišku na rukama dok smo išli prema Prčkom da ga on ostavi materi tamo. Baš mi je bilo slatko gledat njih dvojicu tako, nisam očekivao od ovog gada da će biti tako nježan prema nečem tako malom i slatkom! Drago mi je znati da moj dragi ima emocije. Rudimentarne, doduše, ali barem postoje.... Ah, sunce moje bradato...
Eto tako, nadam se da vam nisam bio previše dosadan. Žao mi je što ne mogu stavi Patrikovu sliku i slike nas kako se zajebavamo na onoj mreži, some other time perhaps, kad išutiram nogom ovu prokletu karticu! Idem sad nazvat dragog da se dogovorimo za kopiranje skripte sutra. Ostajte mi zdravo, twistajte ako niste, svidit će vam se, pusek!
|