Evo mene u Zabregu. I čekaju me sranja. Bolje rečeno, otišao sam iz doma sa sranjima, tu su se sranja nastavila množit i imam osjećaj da će me pokorit. Ne želim vam ništa govorit jer ne bi htio da se (opet) netko uvrijedi zbog neke izrečene istine.
Ali ipak: Ivona, žao mi je što sam napiso da si delikventica i glupača. Ne želim da se svađamo niti da se vas dvije svađate oko običnih gluposti ili zbog mene. Pokušaj shvatit kako je onda svima bilo, stavi se u kožu svoje ili moje matere pa pogledaj. Eto, iskreno mi je žao, nadam se da ćete ti i Jenny bit pomirene kad se opet vidimo i nadam se da ćeš se prestat ljutit na mene. I nije sve ovo samo zbog onog posta, znam to, ali za sve što je izrečeno ili neizrečeno: oprosti...
AAAAAA, hvala što si me informirala o dosad skrivenim iskazivanjima ljubavi, pitat ću dragoga je li za pokusnu vožnju :)))
I sad ćemo tu finut jer mi se ne da više pisat, očekujem još jednu konferenciju utroje večeras, imamo par stvari za raspravit... A da ne spominjem referate koji čame nenapisani već tri tjedna, i Erben koji mi se zlurado smije s police, twisted bastard, i sve ostalo za što sam bio lijen preko praznika... Read ya...
|