SVRŠIO SAM S PSIMA!!!!!!! Well, ne SA psima nego sa PSIMA.... No, jebemu, znate što mislim!!! Samo je još treba napisat.....
Da ne gnjavim više s lektirama, što mislite o Eurosongu? Bilo je fakat dobrih pjesama: Irska, Finska, Rumunjska, UK.... Za Ševu ne znam što da mislim, ide mi na živce ona kao ona i one umjetne usne za koje se kune da su prirodne. Jest, rodila se sa silikonima! Sve u svemu, Grci su napravili dobar šou, svidjela mi se pozornica u obliku teatra u Epidauru, a i otvaranje polufinala nije bilo loše, sa svim onim grčkim bogovima....
Inače, ovih dana mi klasičari proslavili smo svoj dan, Ruđerov rođendan. Ne znam kao je bilo ujutro na svim onim hepninzima jer sam osto doma "učit" i "naučio" sam da se brže stigne iz kreveta do kauča ako putem ne staješ u vc i ako se ne spotakneš o papuče koje su strateški raspoređene hodnikom, ko da smo stonoge, ima ih milijun! Dakle, jutro sam propustio, ne naučio ništa korisno ali sam ipak saznao da moj harem nije pobijedio i osvojio bodove. Pity, girls, tough luck!
Osjećajući se lagano guilty, odlučio sam poći na "svečanu akademiju i """bogati domjenak"""". Nekom ludom slučajnosti, tata taj dan nije išao na posao autom i ja sam odlučio da bi se trebao naučit sam vozit pa sam ko sretan krenuo u grad sam... autom... drugi put u životu... Po magistrali je sve išlo dobro, svi su me preticali iako sam vozio 70. Ne znam kuda se svima žurilo, ne bi da stometarski plamen proždire Župu! Došavši u grad, krenuo sam prema vatrogascima jer sam u nekom alternativnom vremenskom pravcu mislio da tamo ima mjesta za parkirat. Nije ga bilo. Bila je gužva, neopisiva. Stojim u koloni, nizbrdo i napola spavam. Nakon sto godina odlučim ubacit u ler i povuć ručnu jer su me fakat zabolile noge. Baš TAD kolona krene, ja se trznem, ubacim u prvu, pustim ručnu i opizdim po gasu takom silinom da je motor zavrišto od jada i nasmrt isprepado neku bakicu koja je prolazila. Srećom su me promašile naranče koje su joj izletile iz ruku, fala bogu da nije nosila lubenicu! Krene kolona, ja za njom, na Pilama čep!!!! Ja se švercam iza Atlasovog busa i izvlačim se na Boninovo i davim u smradu. Pouka: ne vozite za Atlasovim busovima! Odlučio sam parkirat na kolodvoru i poći busom na Pile. Ma divota. Da skratim priču, napomenut ću samo da me Lukenda zaskočila na Brsaljama i platila mi mineralnu.
Da, ona me odvukla na domjenak gdje su me Grkinja i masna čajka vicaSla iznenadile bogami pošteno. Kaže meni vicaSla kako ja imam predivno lice za radit s ljudima i uvali mi gomilu programa koje je trebalo podijelit ljudima koji su ulazili. JA ZNAM RADITI S LJUDIMA??? JA?????????????? Zaledim se kad trebam nazvat babu i pitat je kako je a kamoli da govorim nepoznatim ljudima dobro veče i dijelim im papire ko oni grebatori za restorane na Stradunu. Ta vicaSla kao da je iz Gestapa izašla, fakat ima lice ko herr Flick iz Allo Alloa, još one cvike... SREĆOM su se svi žurili unutra pa nisu čuli kako tečno psujem na svim jezicima koje sam ikad učio. Posebno je pipavo bilo kad je prolazio biskup, mislim da je naslutio o čemu se radilo. Počeo je program, Fijolice su pjevušile, čitali se recitali, izvodili performanci, izlagao predivni rad "Volih tj volim hrvatski". Mogu samo reć da je bilo dosadnjikavo jer nije bilo dinamično. Nije bilo svijetla, žveltosti, života. Svi su odradili svoje besprijekorno ali ipak... Čupava, Keksožderka i ja smo sjedali ispred biskupa. To sam sazno tek na kraju kada sam već sve počastio veoma uljudnim komentarima! Zato mi je bilo čudno što iza sebe non stop čujem mmrljmmrljmmrljmljrrmrljrmrljrmlrj, mora da me je biskup odma i ispovjedo! Dok smo se Keksy i ja smijali, Violeta Trešćica je davila Čupavu veoma NEORIGINALNIM komentarima jer je POTPUNO PROMAŠILA bit svega!! Kad je sve svršilo Gaudeamusom, čopor ljudi je pojurio na stol s hranom i pićem, biskup se Božijom Providnosti probio na čelo kolone i stigao prvi na pojilo! Čovječe!! Reklo bi se da nitko nije tri dana jeo samo da bi se nalabali na račun Crkve! Nisam pošteno ni stigo do stolova a mamice su već gubile dostojanstvo, žvakale punih usta, prosipale mrvice i čupale se za najbolje primjerke hrenovki u lisnatom. Nije mi se ostajalo nimalo, izgubio sam apetit. Osim toga, čovjek bi očekivo da će Crkva ponudit još nešto osim pite i hrenovki! No, kad je Crkva bila poznata po darežljivosti? Čupava i ja smo odlučili prošetat malo po Stradunu prije nego se je otputim na kolodvor i odem doma autom. Uspio sam zaboravit fotoaparat u Čupavinoj torbi pa se ona morala iskrcat odma na Boninovu da mi da. Fotoaparat. I tako, odvezo sam se doma, još jednom očepio po gasu, parkiro nekim nezemaljskim silama i promašio sve štange. Došo doma i zaspo ko top. The End.
|