Potpuno besplatan život u Srbiji?
I to je moguće! Kako?
Prijaviš se na “Farmu”, tu nađeš ljubav svog života i
pozoveš “48 sati svadba” i eto veselja. Kad dođe vreme,
tu je emisija “Sve za bebe” i eto jeftinog rođenja! Zatim, odeš
u “Trenutak istine”, priznaš sve i uzmeš lovu, ali, naravno,
posle “Istine” mora doći do bračne svađe, ali tu je “Bračni sudija”
gde se rešavaju problemi. U međuvremenu malo “Menjaš ženu”,
središ kuću sa “Radnom akcijom”. Posle svega toga,
pomirenje pada u “Sve za ljubav”. I na kraju SAHRANA!
E, tu još nema ni jedan šou, ali i šta će ti,
kad si mrtav ne moraš ništa plaćate, i to će neko drugi…



Na jednoj žurci u Beogradu, sedi za šankom žena u
najboljim godinama i šmekne Beograđanina, ali dosta
mlađeg od nje, bez obzira na to ona se odluči da
da ga zavede. Uspešno se završilo zavođenje čak
ga je na kraju večeri uspela dovesti kod nje kući.
Tokom predigre iskusna žena upita momka zna li
pozu 69, a on malo postiđen odgovara da ne zna
i da nije baš najiskusniji u tim stvarima, ali pošto
je inteligentan ubrzo je shvatio o čemu se radi.
Nakon nekog vremena u svoj toj strasti žena
nesvesno pusti goluba (prdne), a Beograđanin
skoči, zgrabi gaće i počne se oblačiti.
Postiđena gospođa mu se izvini i objasni da zna to
ponekada da se desi te obeća da neće više, ali ne
leži vraže žena opet strasno zanesena pusti goluba.
Beograđanin opet skoči, zgrabi gaće, žena ga prigrli te
mu se poče izvinjavati, a on je odlučno prekide pa kaže:
– Slušajte gospođo, ova dva puta sam nekako izdržao, ali
još 67 puta NEMA TEORIJE!



Srela se dva drugara Beograđanin i Zemunac, počnu
priču pa kaže Beograđanin:
– Jooj tebra što sam sinoć smuvao ribu, dobra,
zgodna, perverzna ma ful brate.
Dovedem je ja na gajbu, a ona klekne i kaže:
– Ponizi me frajeru!
– I ša si joj sve radio, a brate kaži? – pita ga Zemunac
– Pa ništa brate, obukao sam joj dres od Partizana!



Bili Amerikanac, Francuz i Srbin i takmičili se ko ima bolju
uspomenu iz detinjstva. Počinje Amerikanac:
– Ja se sećam kada sam bio u mami. Babica je bila mnogo
zgodna, pa ja odlučim da izađem iz stomaka, ćapnem je
za sisu i počnem seksualno da je zlostavljam.
Francuz kaže:
– Ja se sećam kada sam bio u mami. Bilo je mnogo vode
u stomaku, pa sam tamo naučio da plivam.
Srbin počinje:
– Ja se sećam kada sam bio u tati. Tata poče da onaniše,
pa ja pomislih “Gotovo je, sada ćemo svi izginuti” i uhvatih
se za nešto i povikah “Drž’ se Stanoje, ako ovo ne izdržiš,
nikada čovek od tebe neće postati! “



Vrhunac krize, ili (neimaštine) je kada
uđeš u kinesku prodavnicu i zadržiš se toliko
dugo, da ti priđe prodavac i upita:
– Izvinite, možemo li vam nekako pomoći?
A ti onako zbunjeno gledaš, pa onda razjareno odgovaraš:
– Ma ne može bre, beži od mene, SAMO RAZGLEDAM!!!



Po završetku martovskih sukoba na Kosovu, jedan Srbin
bi da se vrati u svoju kuću pa zove da vidi ko sad tamo živi.
Zove on i javlja se Albanac, pa mu Srbin kaže:
– Dobar dan, ovde Dragan, to je moja kuća pa bih ja da se
vratim tamo da živim, znate, ako je moguće?
Albanac:
– Znam Dragane, kuća je super, ima đakuzi, bazen,
sve što treba, kuća je najlepša, nema šta…
– Pa znate, imao sam i dva auta u garaži, šta je s njima… ?
– Ništa, autovi su u odlično stanje, super, jedni od najboljih
stvarno nema šta, svaka čast vama na izbor!
– Ali imao sam i fabriku dole na kraju ulice, šta je s njom?
– Aaa fabrika, pa radi punom parom, proizvodi se,
jedna od najjačih na Kosovo!
– Pa da li bi ja mogao da se vratim tamo?
– Naravno, naravno, Dragane, kad poželite!
– Jao gospodine, svaka vam čast, ja stvarno nisam sreo boljeg čoveka,
nemam reči da vam se zahvalim, ja sam mislio da se neko šali sa mnom!
Albanac:
– Jebi ga Dragane, ti si prvi počeo!



Sedi Vranjanac u jednom Beogradskom hotelu i zove konobara:
-Da mi ispečeš onuj kokošku, i pokaza na pauna koji se šepuri ispred hotela.
– To nije kokoška, to je ukrasna ptica koja mnogo košta,
– pokuša da objasni konobar.
– Da mi ispečeš tuj kokošku, viče Vranjanac.
Gleda to šef sale, pa pozove konobara i održi mu kratko predavanje:
– Taj je bre bogat, platiće dobro. Pecite pauna.
Kad ga ispekoše i staviše na astal, kaže Vranjanac:
– A sad mi ispečite od ovaj komad za pola dinar!