VladKrvoglad

ponedjeljak, 29.09.2014.

Pisaljka Dvodihalica






vodenilom slanim plivamo
goneći čopor žabastih kraba
plavilom se dubokim prelivamo
što ispira i lica tankih koraba
mi sretno u tom mastilu plutamo
ti olivna sipa a ja raspisani barba

želim ti ispisivati pesme morima
mastiljarnicom od plavih reči sveta
opisati svaki vodengrad u pismima
dok sepijom laviram obale tvog tela







(19 05 2008)
- 14:55 - Komentari (9) - Isprintaj - #

nedjelja, 28.09.2014.

SVETLOST PRAISTORIJSKA





veče već tminom galopira
po tvojim nagim ledjima
nacrtah ti dlanom mesečinu
na nežnoj koži i plećima

noć napasa meke senke
na tvome stomaku
zato tačkam zvezde prstom
po tako finom mraku

udjoh ti u pećinu
i raspuče se tama
jer tu upalih svoju vatru
da nisi više sama




(izbor iz pesama, 16 02 2008)
- 15:46 - Komentari (5) - Isprintaj - #

četvrtak, 25.09.2014.

MARINA OD VODE I TRAVE

(za. A)



Da sam uštedio petnaest eura

brže bih stigao kuda sam se zaputio

ali

ne bih prošao kroz tvoj grad.

I ne bih poželio

javiti se i vidjeti te

najljepša od mojih iluzija.

Sa horizonta tvoga zaljeva

pogled mi bombarduje teška flota otočja

i rasprsli plavi prah suhoga neba

diže u vazduh konture

trsata i škurinja i katarine

koji iznenada sklope moje kapke

u san sred nemirnoga dana.

I ne otvorih oči na tren

a Marina je već poda mnom talasala trepavice

crne ribarske mreže

naoko zaboravljene

po valovnom žalu.

Uhvatih joj pogled taman od vode

pun riba i algi

i pomalo pijeska

što naivno dolebdi sa dna.

Oh, Marino

zelenih noktiju i prelijepih grudiju

htio sam utonuti u tvoju dubinu

zagrljajima plivati po tvom struku

a u ustima osjetiti

svježi i gorki okus dodira naših usana.

I udisati slani miris tvoga daha

dok prstima od vodenog raslinja

sabiraš u kitu naše lagane dodire.

Ali

zapraćaka se stublje bregova

sa hrbata Istre

raskovano čavlima i tunelima

asfaltom i bankinama.

Pada medju nas.

Ja moram otvoriti oči.

Pršte školjke i školje u krhotine

tonu pod cestu

i točkove medju nama.

Marina nestaje iza mene nezagrljena.

Jedrilje i mornari ju zaokupiše

udaljene struje rašivaju joj mreže.

Zamućeno dno

zasivljava njene bistre oči

da ne talože više

srebrne krugove pokreta riba

ni pješčane dine

niti slane alge

duboko

duboko

duboko

u meni


.

(26. avgust 2013; ova verzija pjesme je na ijekavici, uz manje preinake)


- 22:42 - Komentari (10) - Isprintaj - #

srijeda, 24.09.2014.

VETROKAZ

Oko nas

prodaju jarbole i zastave

za vešanja i vijorenja

ali i umorne od svetla

i od vetra

senke su im lepe

u tvojim očima

A u ovom teatru

za mraz

i za vatru

prikazuje se i najnoviji vetrokaz

i zato može naglo zahladiti

pa ti

budi uz mene

da ti i sa zamišljanih visina kupim

jedan topli čarter za parter

a neka lože gore

i šumom se sa bine ispune

što rasplamsava tvrdi im zvuk

pucketanja opalog suvog granja

pa jedino je ipak

paprat pod brezama dovoljno meka

kao tvoje grudi

pod platnenim bluzama

koje nosiš

i za mene skidaš.


. . . . .


Budi kraj mene

i sreća udvoje

može rasti

kvadratom uzajamne nežnosti

makar

može i opadati

korenom žedji

za potpunom kontrolom

jer kad u drugom činu

zaciči zima u tom pejzažu

i zapijuču joj, kvočki, vetrovi

kvocavim skorbutnim zubima

ovsene pahulje zobajući

teško će biti i ostati

vuk i vučica

u toj šumi od katarki

neisplovljenih plovilica

u kojoj toliko lovaca i lovilica

čeka

na tebe

i na mene




Za A.

(05 X 2009)




- 19:49 - Komentari (15) - Isprintaj - #

nedjelja, 21.09.2014.

PESMA VATRI MOGA SKLONIŠTA




šaman sam u noći ovoga sna

i dok šapućem ritmično svoje pesme

na zidove pećine nanosim prstima

brižljivo sakupljane zemljane pigmente

i mineralnu crnu i kredu prašno belu

da ih u nijanse postanka sveta zamešam

mašću iz glinenih posuda posvetim

pa nek zastenju svojom obojenošću senke

po stenju ove sedimentne stenke

i konji neka ržu i zagrme mi bizoni

koštanom frulom rašivam im tamu, piskom

nek se tmine skamene svakim njenim vriskom

i snenost moja studena da nestaje

a ovaj moj svet nek opet stvaran postaje:

šuštavi vatroskok želja za tobom

u malom krugu narandžaste topline



(pesma druga)

(12 ll 2009, ali sa preinakama na dan obljavljivanja ovog posta, 11. X 2010. Istu varijantu objavljujem sada uz neznatne promene.)
- 22:39 - Komentari (12) - Isprintaj - #

petak, 19.09.2014.

KOJA JE FUNKCIJA IMPLOZIJE?

U ovome su gradu kućna dvorišta

ladice domova za betonske kocke i grmove

a ljudi svečana odela nose i po kući.

U mome vrtu rastu štrkljasti četinari

i visoki lišćari

a na meni je očeva radna košulja

topla i meka

kakav je i on bio.

Pred mene je stala

u haljini lakšoj od dodira trave

i sa pogledom kojim mi želi saopštiti

kako je nekada zaista mislila

da će uspeti u mome prisustvu

otkriti odjeke koraka

nekih davnih bogova.

Možda sam i ja nekada

hteo u njenom postojanju kraj sebe

sačuvati eho topline

vlastitog daha?

Sada se smeši brižno

obrazima lepotice fotošopa

a ja gledam njene sasvim, sasvim bele noge

dok ulazimo skupa u kuću.

Ponudio sam joj tada porodični nakit

jedini koji sam ikada stekao:

godove mlade šume

sa jednog podalekog brega Povlenskog.

Na zidu

kositrene vlasi moje majke

promrzli pogled uokviruju

ali to je suvišan ukras

za naš zanemeli film.

A ja bih još po njoj padao

kao čvrst mlaz vode u fontanu

kao odron po putu

kao ovaj pogled za njom

dok se ritmično udaljava.



Svuda oko mene

linije i tačke se bez daha počinju preplitati

u koordinatni sistem

svakodnevnih funcija










(20. 11 2011)
- 21:26 - Komentari (12) - Isprintaj - #

četvrtak, 18.09.2014.

SKICA ZA JEDAN PUT OKO SVETA







Ležimo na ledjima

i započinjemo naše putovanje

ti i ja

čim toraks brda Korab zaškripi

i ne boj se, mila devojčice

takav brod ne tone

on već plovi naglavačke po vazduhu

pa se i ovaj naš ljuljuška friško umiven

u oseci večernje izmaglice

iščekujući plimu vetra da isplovi

po pučini kliske stratosfere

da se stopom o dolinu odgurne

što pre kobilicom po oblacima zanjišti

i u tu plavu brazdu zasadi ptice i avione

mamce kojima će noćas napecati

neoprezne zvezde sa horizonta

čim izrone iz dubina

još sinjega neba oko nas.

Ležimo i milujemo se

sasvim lagano

jer se korab zaljulja i od disanja

a samo nas nemi meteoriti

udaljenim delfinskim skokovima prate

po platnu ove večeri.

U tebi

kao u jatu snažnih riba

što vriju u plićaku

ja lebdim dugo

glatkim pokretima

lebdim

dok se jato ne razidje





(22 lV 2009; Nostalgija za njom, 05 09 2012)
- 14:51 - Komentari (11) - Isprintaj - #

subota, 13.09.2014.

JELEN DO







Vlati naspram plavog

i dve prašnjave zmije

šljunkovitom svojom kožom

doveli su me u Jelen Do.

Da si i ti kraj mene

mogla si postati reptilska boginja

ovog napuklog brda

gola i palacava pod kamenom

ližući slanu

ili

bešumna košuta

u potoku kuckavih oblutaka.

Ali nisam te poveo sa sobom

ni poneo u sebi

niti znam

da li si želela poći ovamo.



A ja ovako zamišljam mesto

gde vredi ostati

i sačekati

odlučiti

šta će se dogoditi. Posle.

Kreč iz brda cvili

visine prašinom muti

a krhotine klanca oko mene

sedim starinama nalik postaju.

U ostavljenoj kući

zemljani zidovi

na leptirice i šišmiše mirišu

i tu bih hteo


da se setim

obećati sebi

da ćeš mi ti ipak ostati

večnost

kipa od medi.



Da li je i jelen ovde nešto iščekivao?

Mislim

da je i on od vremena pobeleo

i odlučih da ja tebe samo do večeri sačekam.

Posle vetrovitog dana

Stabla će me dodirnuti zelenim ušima

ili su im to oči, usta, prsti ili pluća

a ja ću zamisliti mesto

gde je jelen zanoćio

i sa kojeg je kamenja

so izljubio



Veče je

i meni je lakše zamisliti svemir

kad nemiri

pokušavaju došapnuti misteriju postojanja

ali ne uspevam ih razgovetno čuti

a i ono što naslutim

još manje mogu zapamtiti.

Metalni sjaj novčića sa svoda

želi me potkupiti da ostanem i sutra

i prekosutra

i dalje

i zaluđuje me brojanjem

svojih dalekih kresnica.

U tanjirima svojih dolina

moj svet samog sebe jede

boginje i košute nestaju

a zemlja

kao zlatni prah u situ preostaje.

Sve je manje ima

i možda je zato dragocenija.

Od nje je i ovaj krajolik preostao.

Naslikan je za tebe

ali nisam uspeo na njemu naći

mesto

i za tebe.




- 00:41 - Komentari (12) - Isprintaj - #

petak, 12.09.2014.

SEOBE. Vladosha Krvogladskog.

Evo samo da objavim dugoocekivanu vest: Blog je dobio natprirodno pojacanje... u vidu goreobjavljenog selidbenika!
Sta je time izgubio....eh, ocenicete sami u bliskoj buducnosti (ako je uopste budete vise imali: Vlad potrze samo tesko oruzje: daleka buducnost i tako to... drhcite, slabacke dushe, al' time nista promenit' necete...)
A sad, dosta je bilo leprsanja oko najvaznije informacije!
Dakle:

Dobrodosli na moj novi blog! naughty











(ova vest je tipovana u 'humor', 'paranormalno' i 'vijesti' (naravno!)
- 18:55 - Komentari (6) - Isprintaj - #

Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se