Bugenvilija
16.12.2020., srijeda
Trtljimrtlji
|
Procval kaktus. Baš ga lijepo ide karta ove sezone. Za ovjekovječiti, pa eto ga.  Nisam opet pisala redovito, ih lijenčine. No šta, one vražje fotke su i dalje na mobitelu, a ja ih ne mogu prebaciti na komp ne bi li ih mogla tu složiti i nešto suvislo napisati. Definitivno se ne isplati slikati s tom igračkom, ovo mi je pouka. Ponovo fotač u ruke, kaj ima veze ak je težak ko slon, pa imamo stative, monopode, čuda, jel tak. Tak je. Šta da prijavim, a da nije već stomiliona puta isprežvakano, a počinje sa K, a nije Krasan K već gadan ko pas, mali mikroskopski i leti zrakom? Neću ni zucnuti, ali ću napomenuti da me skoro koštal glave, tj bliže okolice. Pala sam ko zrela kruška početkom listopada, baš kao suhi list i u letu leđima zakačila kutnu klupu, srećom tapeciranu i slomila rebro. Onak, za istača slomila. Sreća u nesreći je da je muž dobio pol radno vreme pa je delal tih pol od doma, a drugu polovicu posvetio kuhanju i traženju suđa po kuhinji, pranju, šetanju psa, ili bar dirigiranju ko će ga danas voditi van i slične "ženske" aktivnosti. Dobro je da ekipa doma malo vidi kak je to kad mater nije sveprisutna, a i meni je dobro došlo vidjeti kako će funkcionirati kad jednog dana dignem sidro i odselim za Portugal, a njih ostavim nek se sami snalaze, veliki su već. Mongolski doktori kažu da vreme zaraštanja slomljenih rebara je dan za svaku tvoju godinu. Taman sam sad garant da je stvar zarasla. Priča nema ni glavu ni rep, ali taka situacija momentalno. Sliku ću izvuć zadnju tek toliko da ukrasim situaciju. Za vikend putujemo pa kom obojci kom opanci. Nadam se da neće biti nikakve frke. Javim se kad dohajam u toplije krajeve. Oznake: laprdanje |
- 17:17 - Komentari (8) - Isprintaj - #
21.08.2020., petak
Buddha Eden
|
Ovaj upravo nesvakidašnji park obavezno treba posjetiti jer je napravljen zadivljujuće dobro i to na ogromnoj lokaciji usred, takoreći ničega. Usred pampe, kak ja vukojebinu volim zvati kad ne želim biti prosta :) Oko njega se prostiru vinogradi u svim smjerovima i ako ste mislili da ćete nakon šetnje po parku moći kupiti koju Buddhinu statuicu ili set mirisnih štapića, grdno ćete se razočarati jer jedino što se u njihovom šopu prodaje, tu su vina. Puno vrsta prekrasnih butelja fantastičnog vina. I to ne samo iz njihovig vinograda, već i svih iz okoline zone. Pravi Portugal na djelu. Zašto da samo meni bude dobro, podržimo ekipu. Mi smo na žalost došli jako kasno (jer smo obilazili svašta putem do tamo...) pa nismo stigli obići cijeli park u miru ali polako, doći ćemo opet. Proteže se na 35 hektara, pa ne čudi da nismio stigli baš sve obići. Ulaz je 5 eura po osobi što nije neplativo, a zaista se ima što za vidjeti i doživiti. Mir, tišina i lijepo sređen park sa krasno izvedenim mramornim vrlo autentičnim statuama je melem za oči. Pogotovo onima kojima to nešto znači, no i ostali imaju što za vidjeti, jer tu je prelijepo oblikovano jezero okruženo statuama zmajeva i Guardiana, a jezero prekrasnim Koji somićima koji čim zakoračite na mostić, stižu brzinom gladnih zvijeri vidjeti imate li nešto za njih i love zrak otvarajući usta prema vama dajući na znanje da bi nekaj konketno, a i male patkice su tu da uljepšaju prizor. Na sredini se koče oazice lopoča, i uglavnom sve je na svom mjestu. Većinu fotki sam sikala fotačem, pa sad to ne možete vidjeti, već samo ovo što je fotkano mobilnim i ne znam zašto su slike vodoravno. To samo vile znaju (u uredništvu bloga), ali mi se čini da ako kliknete na njih da će se prikazati u pravom smjeru. Ako ne, eh, ne mogu ništa.       Oznake: Buddha, eden, Bobmarral, Portugal, park, budizam, zmajevi |