VladKrvoglad

šaman sam u noći ovoga sna

i dok šapućem ritmično svoje pesme

na zidove pećine nanosim prstima

brižljivo sakupljane zemljane pigmente

i mineralnu crnu i kredu prašno belu

da ih u nijanse postanka sveta zamešam

mašću iz glinenih posuda posvetim

pa nek zastenju svojom obojenošću senke

po stenju ove sedimentne stenke

i konji neka ržu i zagrme mi bizoni

koštanom frulom rašivam im tamu, piskom

nek se tmine skamene svakim njenim vriskom

i snenost moja studena da nestaje

a ovaj moj svet nek opet stvaran postaje:

šuštavi vatroskok želja za tobom

u malom krugu narandžaste topline



(pesma druga)

(12 ll 2009, ali sa preinakama na dan obljavljivanja ovog posta, 11. X 2010. Istu varijantu objavljujem sada uz neznatne promene.)