VladKrvoglad

Vlati naspram plavog

i dvije prašnjave zmije

šljunkovitom svojom kožom

doveli su me u Jelen Do.

Da si i ti pokraj mene

mogla si postati reptilska boginja

ovog napuklog brda

i tog puta kroz dolinu

gola i palacava ližući slanu

pod ovim vrelim kamenjem

ili

bešumna košuta mokra jezika

u potoku kuckavih oblutaka.

Ali nisam te poveo sa sobom

ni ponio jasno u sebi

niti znam

jesi li željela poći ovamo.




Ja ovako zamišljam

mjesto gdje vrijedi ostati

čekati

ili odlučiti

jer doista više ne znam

što će se sa mnom dogoditi

niti imam koga drugog

tko mi to može reći.

Ponad mene

vapno iz brijega cvili

visine prašinom muti

a krhotine klanca

sijedim starinama nalik postaju.

U ostavljenoj kući ležim

zemljani zidovi

na leptirice i šišmiše mirišu

a ja pokušavam obećati sebi

da ću ti prepustiti

vječnost

brončanog heroja u meni.

Stabla izvana

dodiruju me opalim zelenim ušima

koje su upale kroz propale prozore

ili su im to oči, usta, prsti ili pluća?

Ležim

i zamišljam mjesto

gdje je jelen noćima spavao

sklupčan bio na kamenu

na kome je sol pronašao.

I što li je jelen ovdje iščekivao?

Sol ili košutu

ili prste tog drveća po sebi.

Nekako znam da je dugo ostao

a ipak se ponadah

da ćeš ti meni do večeri doći.

Večer se sasvim zgusnula

cvrčanjem cvrčkove molitve

i lakše mi je zamisliti svemir

kome nemirne oči ili pluća stabala

pokušavaju došapnuti i iskuckati

misteriju postojanja na ovome mjestu.

Ne uspijevam ih razgovetno čuti

a i ono što naslutim

još manje mogu zapamtiti.

Ali čekam.




Kovinski sjaj novčića sa svoda

želi me potkupiti

nek ostanem i sutra

i prekosutra

i sve duže

i zaluđuje me brojanjem

svojih dalekih krijesnica.

U tanjuru ove doline

moj svijet samog sebe jede

boginje i košute nestaju od straha

a zemlja poda mnom

jedva kao zlatni prah u situ preostaje.

Sve je manje ima

i zato je sve dragocjenija.

Po prstima je rastvaram vodom

donijetom iz potoka.

Naslikat ću tebe dodirima

po bijelim stijenkama ove kuće.

Kad završim

Ispunit ćeš mi i ovaj svijet.

Ali je neću uspjeti naći u njemu

ni prostor niti dovoljno zlatnog praha

da sebe pokraj tebe

doslikam


.

Neki kazu da se istorija uvek iznova ponavlja. Prema tome, mogli bismo analogno zabelezenim istorijskim faktima da ih analizirama i promenimo stvari na bolje...To se naravno retko dogadja!
Zasto je to tako?
Neki drugi kazu da se istorija nikad ne ponavlja. Mozda je to zbog toga? Nisam tog uverenja, ali dopustam mogucnost!
I tako, zamisljen o filosofskim stvarima, Vlad je usao u tramvaj.
Tu je naisao na ovo lice:



Mozda neki smatraju da se ne moze uciti od istorije, ali Vlad poznaje svoju istoriju umetnosti i spreman je da iz nje uci! Na sta je ovo lice podsetilo Vlada?
TA-DAAAAN:



Odmah sam se setio i poze ove cuvene skulpture Posejdona ili Zevsa (ne zna se sa sigurnoscu) koja je krasila i grcku novcanicu od hiljadu drahmi!
Evo i poze:



Sad se Vlad upitao da li ce se istorija ponoviti i da li ce istocnjacki Zevs (koji se sve vreme zabavljao drpkajuci i pipkajuci hihitavu saplemenicu - malo je trebalo da je kresne posred tramvaja) - i onda se desilo ovo:




Aj da malo izdvojim 'Zevsa - Munjobiju':



Aj i da malo flipujem 'pravog' Zevsa:



Ma, nek ide u tetku: evo i 'Pravog' Zevsa u kosulji!



Sta smo sve naucili od istorije:
a) Da se ipak ponavlja
b) Ljudi preziru izbeglkice: i Brexit se zbog toga dogodio. Ne meru Briti smisliti ove Sirijce. A pola njihove umetnosti i umetnickih zbirki je bazirano na idealima klasicnih starina koje su se formirale medju doticnim mediteransko-istocnjackim narodima...
c) Da Zevs moze ostariti 2-3000 godina - njegova se cud ne menja: ostaje pravi... suknjar! :)))
d) http://domenico.blog.hr/: "Ja san naučija.. da se i Zeus voza trajvanon"

U mome gradu je vreme ove godine bilo prilicno...nedoreceno. Hoce da zatopli, ali nekako uvek sklizne u neku senku svezine. I nije to lose, nema nocnih prevtranja u preznojenim frotirima, ali...nekako ipak fali toplota...

Posto je nekoliko blogera pozelelo vise snimaka sa sajma minerala i fosila "Minerant" u Antverpenu, dodajem nove fotografije.
Meni su ovakvi izlasci povod da 'nahranim' oci necim lepim uzivajuci u bojama i formama. Uzivajte i vi.




u talasima minerala...

Pre nekoliko nedelja sam posetio mali sajam minerala i fosila. Ni sve vreme sveta nije ublazilo ljudsko merkanje... :)


(klikni na snimak za povecanje, lako se otvara)




.