Drugi brak, bi li, ne libi (se)

30 rujan 2016

Došla forvarduša (vuče na bosanski a ja volim taj humor, nema tu) e to daklem stiglo: danas i veli vako, ba: dođe mi nekad da se udam a onda se sjetim da sam već udana.
Ja bih dodala: bila. Misli se - za one tuke neke koje ne razumiju pa me pitaju štošta: Bila bona udana, zagrepčanka za zagrepčanca, ništa dobro otog bolan, ni otok ni grad, sve je uzo, nemogu da kažem, ostavio djecu, mašallah. Aaaa, nije to, ostavio on i dugove brate, nema tu. Bio dobar, pustio da djecu sama podižem, nije pare ulupo na djecu nego nasebe, tako valja, neka djeca uče, nije život cvijeće. Rekla bi moja pokojna baba: Raste osvetnik, vrag neće spava. Baba bila (zajebana Madžarica u pizdu materinu) a pobožna ko natikača, al znala je tako lupit neke rečen'ce, vala. Eto tako o braku, da se znade.

Oznake: brak

Manjak komunikacije

16 rujan 2016

Kaj Lav i Riba imaju zajedničko?
Dvoje djece.
Pa on (Lav) plače kak se rastal sa ženom i razmišlja da ju ubije. Dva i pol sata je pričao o sebi. Ne zato kaj je Lav nego muškarci drukčije ni ne znaju, pogotovo ostavljeni. Kao, sjeća me se iz mladosti (taj ne zna kaj je jučer ručal, a i ja se njega sjećam samo po imenu i jednom druženju gdje je briljirao nad mnogo kvalificiranijim sugovornicima).

Zanimljivo kak su muškarci svi viši od 175 cm, ja sam bila 164, pa kak se s godinama smanjujemo, ja već velim metar 60, mada vidim da smo (vršnjaci), oboje u niskim petama (čak i on) smo jednako visoki, super.

U konačnici, videći da fakat nisam zinula, pita da di je moj bivši muž i kak ja gledam na to. Moguće ubojstvo. Ne znam kojom brzinom je očekivao odgovor, telepatski, pa u mikrosekundi??

Ne bih ga ubila samo zato da ne prljam ruke, a imam sreću što ima drugu ženu i više me ne spominje. Dijana, bog ti dao sreće, zdravlja i novaca, sreće i novaca uz mog bivšeg nećeš imati, a to djeluje na zdravlje pa se čuvaj i hvala ti što si dobra prema mom muškom djetetu. Kad vaša zajednička (mala je preslatka, šteta kaj je njegova) curica naraste možda ni za nju neće znati gdje je kad bude diplomirala, a ko što ne zna ni za našu, bogu hvala.

Znači, veli, ja nju još nisam prebolil. A znam da pričam o sebi, nikad ju nisam slušao...

Lafe, nikad ni nećeš. Zbog manjka komunikacije i ratovi izbijaju.

Kaj je tim muškima, to sve puklo, jesmo i mi žene takve, u njihovim očima?

:-)

Oznake: brak

Čunga lunga

13 rujan 2016

Ne bih ovo nikad stavila na blog jer takve uspomene pokušam zgurati u zaborav, al se deca setiju.

Bil je tu blizu dućan Union, u kojem je radila meni užasno nesimpatična cura s dugom crnom kosom, recimo da se zvala Nada. Nada nabrijana uvek ozbiljna, brza i radišna, al komunikacija nula, nikad smešak, niš, sve ok, ali to nešto - nikad.

A starije dete oće svaki put s menom u dućan i na blagajni navali da joj kupim jednu kaugumu čungalungu ili kak se pravilno velil čungu lungu?, a ja nemam 50 lp, da ne velim pol kune i velim kak nemam sitnoga, ona inzistira, protestira, a ja bi ju već šupila, a kaj kad nemam, prejadno.

/Kupujem crni kruh, ne plaćam režije jer se nema (imalo se dapače, jer sam prodala kuću na moru, ali je bivši ko i nas, obitelj, i to uništio, neću o tome), i tak, preživljavamo od mizerne penzije moje mame. Jedemo radič sa neke livade di ni pesi ne hodaju, krumpir, srdelice (8 kn kila u to vreme), jaja s neke propale farme. Mlađe dete završava u bolnici, zaraženo salmonelom: s 14 mjeseci je imao 6 kila; ljudi doista ne vole to ni slušat kaj sam prošla, ne pričam više. (pišem)

I tak nikad ja nemam love za čungalungu.

Jedan dan dolazi ta nesimpatična Nada i u spojenim dlanovima nosi čungalunge kolko je moglo stati u dva skupljena dlana i veli kolegici na blagajni - ovo je gospođino. Mene frazi loviju reko nemam ja to za platit, veli ona to nije za vas, to je za dete, a platila bum ja. I ode, jedva je čula - hvala...

Zemljo otvori se. Ne znam, valjda ni bilo dost reči zahvale a maloj su se caklile oči kaj lampe.

Vlovim sama jedan dan Nadu i zahvalim opet veli ona kaj vam je, pa nemrem gledat kak mučite dete. Reko niste me kupili s tom količinom kauguma al vam mogu reći da mi opće niste simpatični eto čak ni sad (smijemo se). Veli ona - ja nisam nikome simpatična, ja sam takva. I tak tu prič - čavrlj kolko dozvoljava vreme u dućanu, jedan dan vidim nova boja kose, veli ona dragi mi je pofarbal kosu, reko fino i tak, duga crna kosa, lepo. Al opet jedan dan veli ona - dragi mi se u subotu ženi, nakon kaj smo hodali 9 godina, ja taman da joj čestitam ona veli - al ne s menom. Prestala sam disati. Ona uspravna, veli je kaj, nisam ni tak grda ni bedasta, bum se i ja udala za nekoga, jednom.

Zatvoril se Union, život nas je mlatio kak je znal, sad je zapravo došao najgori dio ikad, a koji je neprepričljiv, očajan, očajnički, proklet. No dobro, nakon nekih 4 godine, možda lažem, sedim kod ginekologa, čekam da me sestra prozove. Kraj mene trudnica s trbuhom do nosa, kratke plave kose, obraća mi se i veli - kaj, sad kad nema kaugumih, sad se više ne poznamo?! Samo kaj nisam u nesvest opala. Nada, veli - sam vam rekla, ni tak grda ni bedasta, ne brinite se - pokaže vjenčani prsten - eto vite, sve pet. A beba samo kaj nije. Treba objašnjavat kak je to sad sve skup zgledalo u čekaonici? Sapienti sat, a može i ćuka. Ma može i kaj - čunga.

Oznake: ljudi

Osveta jedne babe

11 rujan 2016

Idem danas sa glasovanja, ususret ide lepa mlada žena i nosi ružno žensko dete od cca 3 godine. Mala pokaže na mene i nekaj provali, ja se nasmješim, a žena se zaceni od smeha. I to tak jako da sam se okrenula - pitam jel to bil neki atribut na moj račun, veli žena je - rekla je, hahaha, rekla je - ova baba. Stoički to podnesem, uljudno zahvalim i velim - sreća, u duši sam znatno mlađa i odoh. I mislim si ko te jebe /"dok sam ja na straži..."/.

https://www.youtube.com/watch?v=WkYyHBxBrFQ
(Pro arte, babe i starci ko ja buju se setili, al svi možeju uguglati ili kaj već)


Dooooooobro, al da je moja 3-godišnjakinja to rekla dobila bi prvo opomenu pred isključenje (veli se teta a ne baba) a onda po zubima, a baba pardon teta bi dobila ispričnicu a ne salvu smeha. Mala je jako ružna (osveta!!! ja sam bar bila lepo dete! Ak niš drugo nisam klempava ni sad! Tak!).
Al nije ni to, volim kaj mi se to konačno desilo da velim svima nek mi ne kenjaju da zgledam mlađe, imam ja doma i špigl i rodni list, a i deca su iskrena (mada su neka jako ružna ko ova curica, baš klempava i baš slabe kose). S druge strane, kak je dobro kaj godine svima idu, to je jaaako zgodna stvar. Kak je rekla ona jedna draga baka (viš kak se to lepo može reći, pa da!): Bit će vaše ko i naše. To se vjerojatno ne misli baš na lice, al to je to.
E, a mala fakat grdo dete.
Ono, baš! Grdo! Dete.



Oznake: godine

Plodine, sram vas bilo

10 rujan 2016

Uzmem propagandni materijal s police kod izlaza iz zgrade, vidim tri rajngle crvene z belim točkicama koštaju u Plodinama 89,99 - da ne bi bilo 90, pa mislim jebote ići ću platiti karticom, ne dam lipu, i odustanem, ipak sam ja Hrvatica.
A nismo mi Hrvati ni loši: Kak su vrata od haustora bila otvorena vidim jednu ženu, znam ju iz viđenja, pozovem ju, reko oprostite, tu su vam dve sastrane od kante, ak se ne bi srdili. Uzme žena, ja joj još vrećice držim, ode, ni hvala, no ja znam - Bog će mi platiti (a i ja njemu, imali bumo se kaj razgovarat!). Ko da ja ne znam prodati ambalažu. Jesam kreten. Ja bi si rekla fala, bi.

Rajngle daklem: Dogovorim se s juniorom da se drugi dan digne s menom za posel, alzo u pol 7 i da zapali za Plodine, kupi tri rajngle crvene z belim točkicama i 10 krpih za suđe po 3 kn komad, mada sigurno nemaju onu trakicu za obesiti, al dobro.

Ode on i nazove me (je li potrebno reći u najgoroj gužvi na poslu) da nema rajnglih. Meni krivo ko cucku, jer imaju povremeno te neke u Offertissimi al su skupe jedna košta ko ove tri. Reko niš, kupi krpe i odi doma.

Onda mi vrag ni dal mira mislim si pa kog vi zajebavate, zakaj reklamirate nekaj kaj nemate izloženo, kao došla bum tam i nekaj bum ipak kupila kad sam već došla, jelte!? e neš buraz, zato sam i slala dete, taj ne zna ni džezvu za kavu kupit.
/Ja znam da je moj sin dete muške vrste, nek se niko ne vređa, al muško dete je muško dete. A znam i da nema pojma o rajnglama, taj ne zna ni džezvu za kavu kupit, ma ne zna on ni kavu skuhat! To je moderno dete, kupi instant kavu, u džezvi (koju je mama kupila) zakipi vodu, džezvu ostavi na šparhetu da mama ima kaj pospremat, zašećeri kavu, nalije mleko - šećer ostavi kraj lavaboa, a mleko na stolu i kaj, dete ima kavu, kaj sad, koje džezve, koji bakrači!?/

Nakon kaj sam stavila troje naočala, sve koje imam, uključujući i one iz DM-a, na nos, jedva pročitam emajl adresu, nekaj sitnije nisam u životu vidla! i napišem nekak ovak:

Poštovanje, poslala sam sina u vaš supermarket (kak bombastično a) da kod vas kupi tri crvene rajngle z belim točkicama, rano ujutro, jer ste prošliput isto reklamirali a jedno popodne rekli da su prodane. Pa su mu rekli da rajnglih nema, nisu stigle. To je neposlovično i ja oću tri crvene rakjngle s belim točkama ili kvalitetno objašnjenje u razumnom roku. Ko vam daje pravo da objavljujete lažnu informaciju!? Kaj vi mislite kaj bum ja čula kad dođem doma s posla, izvolte mi poslati domeka nekog da sluša skup s menom. Dete je arbeitslos, normalno, mi smo Hrvati! i mesto da ga pustim da krmi do podne, ja ga dižem u pol 7 zbog nekih rajnglih koje ste izreklamirali a nemate ih, ste vi normalni!?

Za pol ćuke dolazi odgovor da ću iste rajngle moći podići drugi dan u Plodinama u Laništu. Pokajnički zamolim da se ne radi o Plodinama u ili na Laništu nego u Zapruđu - jer je od mene užasno nespretan prevoz, niš niko ne odgovori. Dobro. Zamolim kolegicu i njenog muža kaj blizu stanuju da me otfuraju tam, hvala im, dođemo mi nađemo šeficu koja se predstavi kao Nena (po svoj prilici Nevenka, a vjerojatno ima i prezime, ali nema kulturu ophođenja s mušterijama) veli je izribali su me i zbog vas i zbog suđa al ja se ne sjećam da ste tu bili, reko' sve sam objasnila u e-mailu, o čemu se radi? Veli ona ne kuži ali suđe nije došlo. Ostavim broj mobitela i dobim obećanje da buju me danas do 13 sati nazvali da dođem po to jebeno suđe u Zapruđe. Do jedan, jel, no tak. Dobro. Ali sam poslala informaciju na e-mail da sam bila i kak je bilo i to, a kak je bilo, dobro:

Kaj dobro, izvrsno! Kak je rekel onaj kamiondžija: Da popizdiš od razonode:

Dakle malo se prošećemo još uvijek jel po tim Plodinama di nisu došle šerpe i vidim kunu jeftinije ulje - koje mi je prvo ispalo iz auta a doma se tak prolijalo po podu, milina jedna, viš da nisam smela baš niš kupit!! Ko ukleto! E i kaj, u toj šetnji vidim neko suđe, zovem kolegicu reko - pa gle, to je to - samo kaj nije isti dezen, mislim nije crveno s belim točkama nego je svetlo sivo žuto, nešto, jako zgodno, pa kaj su oni mislili da ja oću baš točke, nisu normalni, a ni ja. Opet pitam šeficu i očekujem da mi veli - pa dajte si onda kupite, ma kaj ak bute imali duplo... povoljno je, ma glečte, to jednostavno morate imati, znate mi žene - simtetamte, niš ona...
Ja bi tak napravila, ma kakvi moja Nena, ne jebe, veli: Ha? Aha! - I ode. Ja to ne razmem pa da ti bog ujak. Pravi trgovac, ma onaj s 3-godišnjom trgovačkom bu ti uz 3 rajngle prodal još 10 rajnglih, 2 gume za auto koji opće nemaš, litru jabučnog octa i dasku za peglanje! ali klinac, di su takvi!

U Njemačkoj bi ti teklić na motoru doma dopeljal rajngle, ober bi ti dal čokoladu i 50 kn bona za kupnju u istoj firmi i još bi ti rekel Enčuldigen bite zer kaj je došlo do nesporazuma! Kaj sad bu neko rekel - mi nismo Njemačka. I nismo, mi smo goli pimpek! Jesmo dio EU-a? Jesmo. Ja nisam glasala za to. Pa ajmo onda, Turska, nije u EU, primitivna, tradicionalna do nemjerljivosti: u Turskoj šalteruša dobi otkaz ak je nabrijana, u Engleskoj je prodavačica dobila otkaz na moje oči, zbog neljubaznosti, u nesvest sam skor opala.

Sa Slovencima sam nekaj trgovala za neku sitnu lovu, 300 kn sve skup ma joj pa na tri put, pa krivo naručeno pa vrati robu, pa nikoga doma pa zvizde materine, pa di da dođemo, pa šofer zajebo pa svašta, pa se šofer i ja dogovarali, pa nikak, to zbiljam nije za ispričati. Ma joj, pa drž ne daj, pa sam misla svi odustali na najjače, a oni poslali drugog pak šofera, pokisel je ko gljiva, meni na posel da mi to dostavi, haloooo??? (ja nisam imala ni pinke da mu ostavim za trud!) smije se ko lud, ma gospođo, kaj malo kiše, boook, trči prek Zrinjca još sad čujem kak se smije. Onda sam to ispričala u nekim situacijama i sve ženske ponaručivale isto. I na kraju, kaj: jedna se pozvala na mene i dobivam ja od Slovencih zahvalu na e-mail da kak lepo, reko o čemu se radi, pa to je vaša zasluga.

Da, mogla sam taj čas kupiti rajnglice, al veli kolegicin muž - sad budite principijelni a oni nek obaviju svoj posel, osim ak namjeravate dilati s rajnglama... I ne kupim, čekam, čekaaaam jednu vuru danas, eto, prošla i ta vura a mobač čkomi.

Di smo stali, obožavam kad pišem duge postove znam da to svi mrziju. Kad napišeš: Kako mi je sjeban dan - odma dobioš 148 komentara s tuđim primjerima i nešto utješnih riječi.

Jesam rekla da mi se ulje razlijalo po kuhinji, pravi užitak, no dobro. Nakon kaj sam to pobrala, a kuham neki ručak komplicirani smrdljivi (tripe na saft mljac) znojna srdita i to, i najedamput mi sine: Čekaj: Znači ja do Zapruđa i natrag zbog rajnglih koje su lagali da imaju pa onda nisu dostavili, sad još trebam platiti ZET-u kartu sim i tam po 10 kuna, jel to neka zavjera, e to tak nebu išlo.

Napišem ja opet jutros primjedbe i pohvale Plodinama: Čujte dečki, ovak, prvo koji bi ja bolesnik bila da inzistiram na crvenim rajnglama s belim točkicama, imate suđe iste vrste drugog dezena, kaj nije kokoš mogla reći mom sinu - dečec zovi mamu i pitaj jel možeju ovakve rajngle. Ak dela u Plodinama zna hrvatski a vjerojatno je već punoljetna i zna kolko muški znaju o rajnglama. Najlakše je reći - nema. A opet, mislim si, možda stvarno nisu imali, a kak imaju tam na Laništu, i to gomilu toga.

Dobila sam informaciju od kolegicinog muža da se mogu obratiti medijima tiskanim i netiskanim a Plodinama sam rekla da bum ih terala do Europskog parlamenta, ne znam kaj buju tam s moje tri rajngle, morti kakva žemska tam zna tripe napraviti, mada ni ne znam di je sjedište parlamentu valjda u Strasbourgu i bi li to tam neko jel.

Eto sad bu jedan sat, niko niš ne zove, čekamo razvoj događaja, ja ne znam kaj bi rekla osim ono kaj svi fort pripovedamo: Kakvi smo, dobro nam je, i predobro, tpuj, bemtisve. I rajngle.







Oznake: plodine

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.