Uzmem propagandni materijal s police kod izlaza iz zgrade, vidim tri rajngle crvene z belim točkicama koštaju u Plodinama 89,99 - da ne bi bilo 90, pa mislim jebote ići ću platiti karticom, ne dam lipu, i odustanem, ipak sam ja Hrvatica.
A nismo mi Hrvati ni loši: Kak su vrata od haustora bila otvorena vidim jednu ženu, znam ju iz viđenja, pozovem ju, reko oprostite, tu su vam dve sastrane od kante, ak se ne bi srdili. Uzme žena, ja joj još vrećice držim, ode, ni hvala, no ja znam - Bog će mi platiti (a i ja njemu, imali bumo se kaj razgovarat!). Ko da ja ne znam prodati ambalažu. Jesam kreten. Ja bi si rekla fala, bi.
Rajngle daklem: Dogovorim se s juniorom da se drugi dan digne s menom za posel, alzo u pol 7 i da zapali za Plodine, kupi tri rajngle crvene z belim točkicama i 10 krpih za suđe po 3 kn komad, mada sigurno nemaju onu trakicu za obesiti, al dobro.
Ode on i nazove me (je li potrebno reći u najgoroj gužvi na poslu) da nema rajnglih. Meni krivo ko cucku, jer imaju povremeno te neke u Offertissimi al su skupe jedna košta ko ove tri. Reko niš, kupi krpe i odi doma.
Onda mi vrag ni dal mira mislim si pa kog vi zajebavate, zakaj reklamirate nekaj kaj nemate izloženo, kao došla bum tam i nekaj bum ipak kupila kad sam već došla, jelte!? e neš buraz, zato sam i slala dete, taj ne zna ni džezvu za kavu kupit.
/Ja znam da je moj sin dete muške vrste, nek se niko ne vređa, al muško dete je muško dete. A znam i da nema pojma o rajnglama, taj ne zna ni džezvu za kavu kupit, ma ne zna on ni kavu skuhat! To je moderno dete, kupi instant kavu, u džezvi (koju je mama kupila) zakipi vodu, džezvu ostavi na šparhetu da mama ima kaj pospremat, zašećeri kavu, nalije mleko - šećer ostavi kraj lavaboa, a mleko na stolu i kaj, dete ima kavu, kaj sad, koje džezve, koji bakrači!?/
Nakon kaj sam stavila troje naočala, sve koje imam, uključujući i one iz DM-a, na nos, jedva pročitam emajl adresu, nekaj sitnije nisam u životu vidla! i napišem nekak ovak:
Poštovanje, poslala sam sina u vaš supermarket (kak bombastično a) da kod vas kupi tri crvene rajngle z belim točkicama, rano ujutro, jer ste prošliput isto reklamirali a jedno popodne rekli da su prodane. Pa su mu rekli da rajnglih nema, nisu stigle. To je neposlovično i ja oću tri crvene rakjngle s belim točkama ili kvalitetno objašnjenje u razumnom roku. Ko vam daje pravo da objavljujete lažnu informaciju!? Kaj vi mislite kaj bum ja čula kad dođem doma s posla, izvolte mi poslati domeka nekog da sluša skup s menom. Dete je arbeitslos, normalno, mi smo Hrvati! i mesto da ga pustim da krmi do podne, ja ga dižem u pol 7 zbog nekih rajnglih koje ste izreklamirali a nemate ih, ste vi normalni!?
Za pol ćuke dolazi odgovor da ću iste rajngle moći podići drugi dan u Plodinama u Laništu. Pokajnički zamolim da se ne radi o Plodinama u ili na Laništu nego u Zapruđu - jer je od mene užasno nespretan prevoz, niš niko ne odgovori. Dobro. Zamolim kolegicu i njenog muža kaj blizu stanuju da me otfuraju tam, hvala im, dođemo mi nađemo šeficu koja se predstavi kao Nena (po svoj prilici Nevenka, a vjerojatno ima i prezime, ali nema kulturu ophođenja s mušterijama) veli je izribali su me i zbog vas i zbog suđa al ja se ne sjećam da ste tu bili, reko' sve sam objasnila u e-mailu, o čemu se radi? Veli ona ne kuži ali suđe nije došlo. Ostavim broj mobitela i dobim obećanje da buju me danas do 13 sati nazvali da dođem po to jebeno suđe u Zapruđe. Do jedan, jel, no tak. Dobro. Ali sam poslala informaciju na e-mail da sam bila i kak je bilo i to, a kak je bilo, dobro:
Kaj dobro, izvrsno! Kak je rekel onaj kamiondžija: Da popizdiš od razonode:
Dakle malo se prošećemo još uvijek jel po tim Plodinama di nisu došle šerpe i vidim kunu jeftinije ulje - koje mi je prvo ispalo iz auta a doma se tak prolijalo po podu, milina jedna, viš da nisam smela baš niš kupit!! Ko ukleto! E i kaj, u toj šetnji vidim neko suđe, zovem kolegicu reko - pa gle, to je to - samo kaj nije isti dezen, mislim nije crveno s belim točkama nego je svetlo sivo žuto, nešto, jako zgodno, pa kaj su oni mislili da ja oću baš točke, nisu normalni, a ni ja. Opet pitam šeficu i očekujem da mi veli - pa dajte si onda kupite, ma kaj ak bute imali duplo... povoljno je, ma glečte, to jednostavno morate imati, znate mi žene - simtetamte, niš ona...
Ja bi tak napravila, ma kakvi moja Nena, ne jebe, veli: Ha? Aha! - I ode. Ja to ne razmem pa da ti bog ujak. Pravi trgovac, ma onaj s 3-godišnjom trgovačkom bu ti uz 3 rajngle prodal još 10 rajnglih, 2 gume za auto koji opće nemaš, litru jabučnog octa i dasku za peglanje! ali klinac, di su takvi!
U Njemačkoj bi ti teklić na motoru doma dopeljal rajngle, ober bi ti dal čokoladu i 50 kn bona za kupnju u istoj firmi i još bi ti rekel Enčuldigen bite zer kaj je došlo do nesporazuma! Kaj sad bu neko rekel - mi nismo Njemačka. I nismo, mi smo goli pimpek! Jesmo dio EU-a? Jesmo. Ja nisam glasala za to. Pa ajmo onda, Turska, nije u EU, primitivna, tradicionalna do nemjerljivosti: u Turskoj šalteruša dobi otkaz ak je nabrijana, u Engleskoj je prodavačica dobila otkaz na moje oči, zbog neljubaznosti, u nesvest sam skor opala.
Sa Slovencima sam nekaj trgovala za neku sitnu lovu, 300 kn sve skup ma joj pa na tri put, pa krivo naručeno pa vrati robu, pa nikoga doma pa zvizde materine, pa di da dođemo, pa šofer zajebo pa svašta, pa se šofer i ja dogovarali, pa nikak, to zbiljam nije za ispričati. Ma joj, pa drž ne daj, pa sam misla svi odustali na najjače, a oni poslali drugog pak šofera, pokisel je ko gljiva, meni na posel da mi to dostavi, haloooo??? (ja nisam imala ni pinke da mu ostavim za trud!) smije se ko lud, ma gospođo, kaj malo kiše, boook, trči prek Zrinjca još sad čujem kak se smije. Onda sam to ispričala u nekim situacijama i sve ženske ponaručivale isto. I na kraju, kaj: jedna se pozvala na mene i dobivam ja od Slovencih zahvalu na e-mail da kak lepo, reko o čemu se radi, pa to je vaša zasluga.
Da, mogla sam taj čas kupiti rajnglice, al veli kolegicin muž - sad budite principijelni a oni nek obaviju svoj posel, osim ak namjeravate dilati s rajnglama... I ne kupim, čekam, čekaaaam jednu vuru danas, eto, prošla i ta vura a mobač čkomi.
Di smo stali, obožavam kad pišem duge postove znam da to svi mrziju. Kad napišeš: Kako mi je sjeban dan - odma dobioš 148 komentara s tuđim primjerima i nešto utješnih riječi.
Jesam rekla da mi se ulje razlijalo po kuhinji, pravi užitak, no dobro. Nakon kaj sam to pobrala, a kuham neki ručak komplicirani smrdljivi (tripe na saft mljac) znojna srdita i to, i najedamput mi sine: Čekaj: Znači ja do Zapruđa i natrag zbog rajnglih koje su lagali da imaju pa onda nisu dostavili, sad još trebam platiti ZET-u kartu sim i tam po 10 kuna, jel to neka zavjera, e to tak nebu išlo.
Napišem ja opet jutros primjedbe i pohvale Plodinama: Čujte dečki, ovak, prvo koji bi ja bolesnik bila da inzistiram na crvenim rajnglama s belim točkicama, imate suđe iste vrste drugog dezena, kaj nije kokoš mogla reći mom sinu - dečec zovi mamu i pitaj jel možeju ovakve rajngle. Ak dela u Plodinama zna hrvatski a vjerojatno je već punoljetna i zna kolko muški znaju o rajnglama. Najlakše je reći - nema. A opet, mislim si, možda stvarno nisu imali, a kak imaju tam na Laništu, i to gomilu toga.
Dobila sam informaciju od kolegicinog muža da se mogu obratiti medijima tiskanim i netiskanim a Plodinama sam rekla da bum ih terala do Europskog parlamenta, ne znam kaj buju tam s moje tri rajngle, morti kakva žemska tam zna tripe napraviti, mada ni ne znam di je sjedište parlamentu valjda u Strasbourgu i bi li to tam neko jel.
Eto sad bu jedan sat, niko niš ne zove, čekamo razvoj događaja, ja ne znam kaj bi rekla osim ono kaj svi fort pripovedamo: Kakvi smo, dobro nam je, i predobro, tpuj, bemtisve. I rajngle.
Oznake: plodine