Idem danas sa glasovanja, ususret ide lepa mlada žena i nosi ružno žensko dete od cca 3 godine. Mala pokaže na mene i nekaj provali, ja se nasmješim, a žena se zaceni od smeha. I to tak jako da sam se okrenula - pitam jel to bil neki atribut na moj račun, veli žena je - rekla je, hahaha, rekla je - ova baba. Stoički to podnesem, uljudno zahvalim i velim - sreća, u duši sam znatno mlađa i odoh. I mislim si ko te jebe /"dok sam ja na straži..."/.

https://www.youtube.com/watch?v=WkYyHBxBrFQ
(Pro arte, babe i starci ko ja buju se setili, al svi možeju uguglati ili kaj već)


Dooooooobro, al da je moja 3-godišnjakinja to rekla dobila bi prvo opomenu pred isključenje (veli se teta a ne baba) a onda po zubima, a baba pardon teta bi dobila ispričnicu a ne salvu smeha. Mala je jako ružna (osveta!!! ja sam bar bila lepo dete! Ak niš drugo nisam klempava ni sad! Tak!).
Al nije ni to, volim kaj mi se to konačno desilo da velim svima nek mi ne kenjaju da zgledam mlađe, imam ja doma i špigl i rodni list, a i deca su iskrena (mada su neka jako ružna ko ova curica, baš klempava i baš slabe kose). S druge strane, kak je dobro kaj godine svima idu, to je jaaako zgodna stvar. Kak je rekla ona jedna draga baka (viš kak se to lepo može reći, pa da!): Bit će vaše ko i naše. To se vjerojatno ne misli baš na lice, al to je to.
E, a mala fakat grdo dete.
Ono, baš! Grdo! Dete.

Oznake: godine