Više ništa glasno ne slavimo
Otpuhala nas buka šarenih salona
U kojima nismo bili dobrodošli.
Trenutke trijumfa dijelili smo potrebitima
Pozornice prepuštali taštima
Mikrofone onima bez sluha.
Ništa posebno nismo tražili
Ti si svima obilno dodavala
Razumijevanje očekivali nikad.
Put je bio krivudav
Mene su ispunjavala sva ta skretanja.
Mislili su da lutamo.
U svakom skretanju bilo je sistema
Ostadosmo ne kraju sami
I mi i naš pas.
Sasvim dovoljno za prigodnu pjesmu
Ispunjenu čarolijom vrha
Negdje na Brdu izniklih snova.
|