POST OFFICE
„Dva dana kasnije bio sam na hipodromu. Pogledao sam na gore i video gomilu zuba, sve razvučeno u veliki osmeh, i oči kako se prijateljski smeše. Šta je to sa svim tim zubima? Pogledao sam malo bolje. Bio je to Čejmbers; stajao je u redu za kafu, gledao me i smešio se. Imao sam pivo u ruci. Prišao sam korpi za đubre i, još uvek ga gledajući, pljunuo. Onda sam otišao. Čejmbers me više nikad nije dirao.
17
Beba je puzila, otkrivala svet. Marina je svako veče spavala s nama u krevetu. Bili smo tu Marina, Fej, mačor i ja. I mačor je spavao na krevetu. Pazi ovo, mislio sam, troje usta zavisi od mene. Kako je to čudno. Sedeo sam i gledao kako spavaju.
Onda, dve noći zaredom kad sam se rano ujutro vratio kući, Fej je sedela i čitala oglase. .
,,Kako su sve sobe prokleto skupe", rekla je ,
,Aha", rekoh.
Sledeće noći, dok je čitala novine, upitao sam je:
,,Seliš se?"
,,Da."
,,U redu. Sutra ću ti pomoći da nađeš gajbu. Voziću te." .
Pristao sam da plaćam određenu sumu mesečno.
,,U redu", rekla je.
Fej je dobila devojčicu. Ja sam dobio mačora.
Našli smo nešto, 8 ili 10 ulica niže. Pomogao sam joj da se useli, pozdravio se sa devojčicom i dovezao se natrag.
Viđao sam Marinu 2, ili 3, ili 4 puta nedeljno. Znao sam da će, dok budem mogao da viđam devojčicu, sve biti u redu.
Fej je još uvek nosila crninu protiv rata. Išla je na lokalne mirovne demonstracije, čitanja poezije, radne grupe, sastanke komunističke partije i sedela u jednom hipi kafeu. Dete je vodila sa sobom. Kad nije bila napolju, sedela je u stolici, pušila cigaretu za cigaretom i čitala. Na crnoj bluzi je nosila protestne bedževe. Ali, kad god bih se odvezao da vidim devojčicu, bila je negde napolju.
Napokon sam ih jednog dana našao. Fej je jela semenke od suncokreta i pila jogurt. Hleb je mesila sama, ali nije bio neki.
„Upoznala sam Endija, jednog kamiondžiju", rekla mi je. „U slobodno vreme slika. Ono je jedno od njegovih slika." Fej pokaza na zid.
Ja sam se igrao sa devojčicom. Pogledao sam sliku. Nisam ništa rekao.
,,Ima veliki kurac", reče Fej. ,,Bio je pre neko veče i pitao me: ,Kako bi volela da se pojebeš s velikim kurcem?' I ja sam mu rekla: ,Više bih volela da se pojebem s ljubavlju!'
,,Zvuči mi kao svetski čovek", rekao sam joj.
Još malo sam se poigrao sa devojčicom i otišao. Čekao me je novi test za šeme. Ne dugo posle toga, dobio sam pismo od Fej. Ona i dete su živele u hipi komuni u Nju Meksiku. Rekla je da je to fino mesto. Marina će tamo moći da diše. U pismo je ubacila crtež koji je devojčica napravila za mene.“

Charles Bukowski, POST OFFICE
(„Ovo delo predstavlja plod mašte i nije posvećeno nikome“)




https://g.cz/sites/default/files/styles/gflex_gallery/public/field/image/2020/profimedia-0190370948.jpg?itok=3zxOgj47