Iako već duže vremena ne pijem ili točnije rečeno, izuzetno rijetko pijem pivo, prošetao sam jučer otvorenim tradicionalnim berlinskim međunarodnim sajmom piva. Prošetao sam tik iza otvaranja tako da još nije bilo baš gužve, niti su bile aktivirane mnoge pozornice s muzikom. Na fotografijama nema mojih najdražih "alt" piva, jer ih nije ni bilo, izgubila su očito tržišno utakmicu, mom najdražem nekadašnjem pivu Uerigeu je mislim rok trajanja u boci tri tjedna, a ovdje neka sa svim konzervansima mislim da mogu trajati godinama. Nema ni kraft piva, iako su dobro predstavljena na ovom sajmu, tu kategoriju nikad nisam pio ni podržavao iako su jaka piva sad izuzetno popularna. Od takozvanih hrvatskih piva prisutno je samo Karlovačko, znači da im dobro ide pod stranom vlašću. Nema ove godine ni previše seksizma s hostesama, primjetio sam još ranijih godina da Erdinger pazi tko će mu točiti pivo, za razliku od npr. naših pivovara. Na štandu sa zadnje fotke sam malo zastao i popričao, tvrde da su oni dokazano najstarija svjetska pivovara.
Nevezano sa sajmom, u Berlinu, usprkos formalnoj zabrani, masovno se pije po ulicama, parkovima i prometalima i to najviše iz staklenih boca jer je povratna naknada za njih skoro nikakva i masovno se ostavljaju uz pločnik te ih kupe socijalni slučajevi. Sinoć kasno kad smo se vraćali iz grada tramvajem vrlo su glasne bile članice jedne ženske odbojkaške ekipe, u dresovima i šorcevima. Jedna je između nogu čuvala ni manje ni više nego još neotvoreno bure piva. Drugar me začuđeno pitao, zar neću fotkati. Ne, odgovorio sam, očito su maloljetne pa ne bih smio objaviti na blogu haer zbog popularnih dušebrižnica, s druge strane u ovoj gužvi u tramvaju bi se mogao naći neki zatucani Hrvat ili Poljak i eto problema. Kako sam to rekao iza leđa sam čuo jedan mladi par kako iza mojih leđa o nekim drugim stvarima moralizira, odnosno ogovara nekog trećeg nenazočnog, na čistom srpskom jeziku.
|