petak, 13.01.2017.

Neka Leaković bude u naslovu posta

Istina da mi se jebe za kritike mojih dnevnih fotografija, oke, obratim pozornost što naš najfotograf GP pedagoški napiše, ali ni tu nisam poslušan, zasad mi je kvaliteta fotki u drugom planu, na instagram se ipak ne trudim svašta stavljati. Danas naprimjer ni sam nisam zadovoljan niti jednom fotkom, a to mi sliči na ono što mi je jedna frendica pisala o plesu, bitno mi je da se ja dobro osjećam, a onda sam se i dobro osjećala, to što su drugi protumačili taj ples kao zavođenje tebe, moguće, davno je to bilo, al i tu si bio kolateralna žrtva, i ja sam eto na tom tragu uglavnom zadovoljan svojom vizualnom pratnjom mojih svaštarija, al eto danas, nikako ne.
p.s.
Naša Ani ram me opet oduševila zadnjim postom na wordpressu jutros, piše o stvarima koje su svima nama poznate, a ne opisujemo ih, što kad te organizam počinje izdavati u dalekom izozemstvu i praktično si prisiljen odbolovati barem jedan dan u hotelskoj sobi. Mi u Berlinu nikad ne poduzimamo zadnjih godina ništa prije ranog popodneva zajedno, Jin i ja se doduše znamo ranom zorom izvozati dok drugarica spava i crpi snagu za naredni dan, naoko se gubi vrijeme, al nikakva forsiranja nisu sreće donijela, osim ponekad, kod revolucija.
p.p.s.
Jeste li čuli da su smjenili Karolinu Leaković s mjesta međunarodne tajnice SDP-a, za socijaldemokraciju me nije odavno briga, i u Njemačkoj mi je Merkel simpatičnija od njih, al ta naša mlada mama se jedina od njih na funkcijama još barem verbalno deklarirala kao ljevičarka, koje prepotentne budale, znaju da će u najgorem slučaju ostati najjača oporbena stranka.




19:48 | Komentari (7) | Print | ^ |

<< Arhiva >>

11. 08.