Istina da mi se jebe za kritike mojih dnevnih fotografija, oke, obratim pozornost što naš najfotograf GP pedagoški napiše, ali ni tu nisam poslušan, zasad mi je kvaliteta fotki u drugom planu, na instagram se ipak ne trudim svašta stavljati. Danas naprimjer ni sam nisam zadovoljan niti jednom fotkom, a to mi sliči na ono što mi je jedna frendica pisala o plesu, bitno mi je da se ja dobro osjećam, a onda sam se i dobro osjećala, to što su drugi protumačili taj ples kao zavođenje tebe, moguće, davno je to bilo, al i tu si bio kolateralna žrtva, i ja sam eto na tom tragu uglavnom zadovoljan svojom vizualnom pratnjom mojih svaštarija, al eto danas, nikako ne.
p.s.
Naša Ani ram me opet oduševila zadnjim postom na wordpressu jutros, piše o stvarima koje su svima nama poznate, a ne opisujemo ih, što kad te organizam počinje izdavati u dalekom izozemstvu i praktično si prisiljen odbolovati barem jedan dan u hotelskoj sobi. Mi u Berlinu nikad ne poduzimamo zadnjih godina ništa prije ranog popodneva zajedno, Jin i ja se doduše znamo ranom zorom izvozati dok drugarica spava i crpi snagu za naredni dan, naoko se gubi vrijeme, al nikakva forsiranja nisu sreće donijela, osim ponekad, kod revolucija.
p.p.s.
Jeste li čuli da su smjenili Karolinu Leaković s mjesta međunarodne tajnice SDP-a, za socijaldemokraciju me nije odavno briga, i u Njemačkoj mi je Merkel simpatičnija od njih, al ta naša mlada mama se jedina od njih na funkcijama još barem verbalno deklarirala kao ljevičarka, koje prepotentne budale, znaju da će u najgorem slučaju ostati najjača oporbena stranka.