Nachtfresser

U ujedinjenom Berlinu sam prvi put boravio u novom hotelu na Mariannenplatzu, stipendija Goethe instituta, bio sam u međunarodnom timu koji je istraživao šumove i zvukove velegrada. Poslije je slijedila još jedna stipendija, malo lošiji hotel, al ono ugodno, noćenje, doručak, te s bedžem i novinarskom opremom s nekim u društvu u istraživanje. Komocija do pakla.
Nije mi to bilo nešto previše izazovno tako da sam godine između provodio u vreći, s mlađima u kampu za koji više nisam ni siguran da li bih ga znao naći. Praktično na ulici riskirao sam i s nepredvidivim pankerima i njihovim psima, onda naravno još nisam imao fototehniku, a i opasno bi ju bilo nositi uz sebe, upoznavao sam anarhističku i komunističku scenu i učio najviše o psihologiji uličnih junaka.
Sve rubne skupine su me zanimale i jučer sam se obradovao našavši fotku iz bivšeg života i to datiranu na skoru 2009. godinu, svakakvih mudrosti sam se naslušao nazdravljajući s ovim klošarima.
Toga više nema, pivo mi se odavno više ne pije, pa popio sam ih za nekoliko života, ostaju slike izdajice.
Kad malo bolje razmisliš kratka je nit između Berlina odozdo i Berlina odozgo, sad me baš ništa posebno ne zanima sem druženja s onima iz bliže okolice.