Sve mi je danas nekako otužno. a to je stvar koja je vrlo zajebana. Otužno mi je sjećanje na sobu u kojoj je rekao da mu se sviđa to što je u mojoj glavi, a ja sam mu rekla da to u mojoj glavi ostavi za kolegu i da se skoncentriše na moje noge, da je to jedino u što bi on mogao da se razumije i za čega ima diplomu. Mislio je da ga zajebavam, a zaista mi se nije dalo o tome šta mi je u glavi i na koji način on to vidi (a ni svijet)
Nastavljena je gradnja mita - nije mi ništa i nedodirljiva sam i otići ću kući, oprati zube, ruke, kosu. Velika rijeka može da opere sve.
Pa pod jorgan, tamo sam samo ja takva kakva jesam, ja slatka, ja mazna, ja normalna, ja i velika rijeka.

Najlakse je prevariti ostatak svijeta.