Sinoć sam pravio salatu s baby spanaćem i dok sam čekao da toster izbaci reš pečeni tost razmišljao sam o nečemu o čemu ne bi trebalo da se razmišlja i tad se čuo zvuk fijuk što znači da je tost bio izbačen i kako sam naspretno stavio u tanjir u kojem je bilo majoneza tost mi je pao na moje kućne papuče koje sam pre dve nedelje kupio u tržnom centru; papuče su bile prelepe, belo sive u vidu pruga koje su se horizontalno pružale po površini jastučića dok mi je deo za stopalo boje krzna trbuha mede. I sad tu negde prvi vrhu imam fleku od majoneza koja deluje poput njuške. Meni ta fleka smeta ali ne kao što ljudima smetaju drugi ljudi ili kao što miševima smetaju mačke nego mislim da to nešto nije lepo kao što je bilo bez toga, a ne znam kako, valjda ni mašta ne pomaže.... upropašćen je san i ono bez čega se ne može; mirna savest.


Dvadeset godina od albuma Negativ.